Мале новине

праву свију саорова који уопеег судстпа спадају, да преда иезанисним судовима духовним. Јер свеколвким незадовољсгвима свештеника према својим архпјерејима, њиховој отуђености и неповерењу премасвојпм Архинастврима лежи узрок у томе, што су понека Архијереји и сунише утицали на духовзо судтв) п конзпсторнје угкиребљавалћ као оруђа за прогаа иље, кињење и упропагаћнвање поједипих свештеника. У интересу је двкле самог поглавице дркве г. Митрополнта, његовог високог положаја и досто^анства. да не узима на себе небиаголарну дужност судије. Радња је судскаизл жена и суваше јавној оценв и кр' тици А са колико се обзира код нас излаже јавпој оцени свачији рад, о томе немд погребеда то помињемо. Докана оиште безобзириости имамо пред очима сваки дан. Ми с правом дакде можемо запитзти оне к»јч су оваку одребу поставила: шта ће добити дрква шта ли Јеркрхаја њена тиме, кад сестанс по свакидан Iзносзта п критиковати р»дња Великог суда духовног, и кад се сви гападаји ко!<центрвшу на Митрополита као преседвика Суда. Не ће ли криво или право, оправдано мли неоправдано зажалати сваки свештенвк н<г. Мктрополпта као председнпка В. суда, ако му се не пресуди, како он мисли да је прано. И пеће ли тога ради охладнити у својо; свновљој љубавп према свом Архипасгиру. Неће ли се на тај ^пачин мало по мало отуђпти Свештевство од свога погланице, и неће ли се тиме све више штетити они велики пнтереси вере и цркве, којп почивају на узајмици свештевства и Јерархије. Сви дакле обзири препоручују, да се админисграција ирк-ј вена одво:и са свим од судствн ! духок: егн да се установом не-: зависних судова духовних ујамчи правда и закопнтост и за наше свештенство. И Великн духовни и епархијски суд, треба да имају иотпуну судску независноет као што је вмају и грађанско судови у

нашој земљи, чију је потребу л лепо образложио и доказао г Дучић у својим прмм-дбмама. И преседника и чл-нове В^-" ликог дух •вног и емархијског суда треба да бира збор епархијског свештенства (за велики суд по једног из свале епархије. Чланове као ивредседвиказа оба духовна суда, треба бирати из мирског свенпенства, (иоје ' дан почасан члан треба да је { монашког реда) пошто моиахнеј ммзке участв вати у расправи Ј брач их споровч. Тако исто овај ;је закон са свгш неоправдано искл.учио ич Сабора мчрско и монашко свјштенство Одузета свеиггенству право да буле заступљено као до сада у Сабору Архиј-фејском неда се правдати ничим. Томе се не противе вп правила св. апостол ј ни нбичаји православне ццкве ни икоји доуги обзчри. Шта см^та Архијерејима нашим, да буду иао и до сада окруже ш у сабору највиђ пијим п Ј абр,чниц1ма свештенствл 061. реда. Зашто да се туђе од св :>јиа млађчх садругова по служби кад зиају да је и Христос са својгш ученкцима и Аппстоли са сво им прејемницима заједно се скупљалн 11 о великом д«-лу св. цокве и свега п »слаиства договпрали. Ч !ме ће им бити у сабору на сметњи онн, па к >је се Архијере/и и пначе у својој радњи наслањ\ју, они к ји су „очи" п „крила њихова. Неће лп таме што одстрањују свештепс.во од себе и пскључују га из суделовања у пословима, дрквене управе, учинити, д« свештенство још већма охладни у љубави и одано; ти преммсвојпм Архијерејима. Зар ће и« бпти од штете п на одмет дај чују глас свога спегатенства о потребама цркве, пој&чању реда и дисциплине и утврђењу ј иобожности у начпнима успеш-1 ни^ег рада у „випограду госпп-! дњем." Уверени да иаш лиет долазп у шире читалачке кругове, куда ј ретко к»д може да доспе стру чан духовни лист, ми смо изнели I ова главнија места из чланка који вреди у целини прочитати.

Другом нрилик<<м прпговорићемо и сами о овој стварг! с по литич ог гледишта, ношто јеја сно као дан, да нолитика и игра главну улогу при грађељу новога цркв. закона. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТ^ Минчовнћева аа>ера. „Б<оградска Агеација" послала је 4 о. м. страним новинама овакав телеграм: ПоШ!о је отправник српсве двнломатске агеације у Софији, к■ >ј га је овде дошао на, осуство , доне^ изјаву бугарске вдаде да ]е оиа за сад г. Мнкчозићу дала неодређено осуств.> те да га после употреба на другом месту, то овдашњи Јнолитички кругови сматрају поменуту афрру као конгчво и новољно свршеву. Ј ^вно предавањз г. Жавка Шокорда „0 роба за извозну трговпну из облаети натге нривреде" није се могло одржати другога дава ускрса, у грађчнској каспни, услед забаве же«скога друштва, но је одложеао за Ђурђев-дав, шг» ће се нарочитим позивима обшапити. * С геолашкв вкскурзије. Господии Јован М. Жујовић ироФесор В л. Шаоле вратио се са Вршке Чуке, камо је са својим ђацима 25. пр. м. у е«скурзију отишао. Како смо извештепи, у Голунцу су сес стали са бечкпм нолнтехничарима к.>је је водио г проФ. Тои1а. Они су са нагпим ђ«цима пр< бавали три дааа и заједнички су обишлп околиау Голупца, Брњице, Добре, Доњег Милановца и клисуру „Лепењу", а растали су се од наших ђака у Оршави. Такође смо извештени да су беч^и ђаци били очар^ни леп-том клисура „Лепење" и „Казана". Ист > тако су и наши ђаци очаранп лепотом предела, кроз које су пропут >вали и ми са наше стране можемо само честатати г. Јов. М. Жујовићу што је баш овај део Србије (Београд — Голубац — Брњица — Добр— Доњи Милановац — Кладов , — Брза Паланка — Вратња Неготина — Гадујев^ц — Вршка Чу ка) из брао, који, по леноти природе и по богатству материјала за

проучавањз, јесте једаа о I најбољих крајева Србије, одакле су наши ђаци могди највеће научне користи вмдеги. Са задовољством бележимо, да су у < вој екскурзији биле први пут и две учевице Вел Шкодз, и тиме показале страном свету, да и код нас Срба има женскиња, кпје се за науку јако интересују. Наша ђаци су на сваком кораку лепо ^очекивани, а међ најлепшим успомеаама остаће им: срдачан пријем наше браће Срба у Турн-Северину, леп дочек г. Озер вића н велике услуге чињене од стране белгиског друштва, које им је дало засебан воз за Вршку Чуку и натраг, и паробродског друштаа, на чему некч. им је н са наше стране велика захвалност. * Б?)ј н <■ Теразијам >, Јуче по подне око 3 часа једна жена д шла ,је коа М Кчрамгфковића предузимача из Пожаразца, к >ји ов.је правп дувавсле маггцине, да тражи св<*ју зара ду. Срела га је пре^ Касиаом и заслугу потражи <а. Он Је се тако н* њу обрецнуо, да ју је и штапом по глави ударио. Газј«рша и увређена жена полети Н( њега да му уднрац в р а т и, но ои призове у помоћ жандарме, који сироту жену одвуку у иолицију, Силан се свет б ше ггкуипо, јер се жена о^упчралч. жшдармима, и тражЈла, да и њега у пол.цпју потерају. На једвани јаде жшшрми жену савладају н у полицију отерају, а Кгрмчрк .вићу ни бригеип, Ко је слаб тај ;е и крив. Тако је иод власпицима бпло одавна, али чудо, да је тдко и оо\ влајом „иар«дних људи"! * Са снупштинз. На скупштипск ј седвицпод 5. о. м. свршено је прво читање законсвог нредлога о цркзеним властима. а на ј *учерањој прво читањ- злконсиог предлога о истражним судијама и измена и д нуна -закона о војеца. * Концерат с игранком „Друштва зе Улепшаваље Врачара " Као што је објављено у олом листу, концерат ов ј биће данас, у суботу, у 8 и по часова у вече, у Великој Пивари. И ако је разаслат ириличн> велики број н зивница, може се лако десит« да свакоме вије 1>преко разносача досгављеи позив. С тога свски, ко.и би имао в ље да дођ'Ј на одај кои-

ЗАВА Г0Д1Ј (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(54)

Пошто сам се 23. октобра, пред подне, вратио од Пашића из Тоичидера, ја сам био заузет само једном једином мишљу мишљу о одласку у народ, и одмах сам ночео на томе и радити. На брзу руку средио сам нешто мало моје хартије и књи ге, наредио где ће се што склонити и на писао писмо, које би у случају смрти служило као неки тестаменат; затим сам из двојио од ствари што бих морао собом ионети нибавио у анотеци некодико Есмар-

хових завоЈа и још неких других, најну жнијих лекарија (јога из раније имао сам у приправностп доста знатне количине: стрихнина, цијанкалија и других отрова. добивених на поклон од Ј'еднога рускога пихилисте, који је недавно био пропутовао кроз Србију); купио сам и један велики официрски ратни дурбин, и снабдео -се довољним бројем метака за два револвера. Но све су то биле споредне спреме; главно је било удесити кжо да измакнем из Бе >града, јер сам рачунао да ме поли ција већ држи на оку и свуда уоастопце ирати. Мз Београда је, дакле, ваљало измаћи тајно, неопажено, а тако исто прећи пут до Рудника а да уз пут нигде не паднем у очи. Г Ј\> је било најтеже удесити. У то доба бавио се у Београду један мој иријатељ с Рудника, Мика Даниловић, сељак из Заграђе *) Решим се да се користим овом ирилином. Мика је био вешт нуту до Руднпка. на било да се иде на коњу или пешке. За нешка знао је још и нреки пут којим добар ходац за дан стиже на Рудник, а путуЈ - е безбедно, јер пут махом иде нреко

поља и ливада и нигде не излази на широну џаду, којом би ударила потера, ако би за нама пошла. Нађем Мику и кажем му да сам наI уман поћи с њим, ако он иристаје да иадрем на Рудник и да се ту где склоним, док се не види шта ће бити с овом мут: љавом. Шта бих даље тамо радио нисам Мики ништа говорио; бојао сам се да се не поплаши а рачунао сам и то, да ће се тек тамо, иа месту, видети може ли што бити | од устанка, на што да говорим још сад о ствари за коју ни сам не знам хоће ли ј је и како бити. Мика одмах иристаде. То је отресит и разборит сељлк. Њему је одмах било јасно наше стање у Београду ; он сам рече: — Би сте овде у Београду као у мечкиној рупи. Макните куд год, колико ј тек да нисте на очима овим крвницима, а иосле што бог да. Ако дође до иевоље, бра 1 нићемо се отуд из планине сви. . После ми | се наже ближе и прошанута: „ма богме ч% јемо да су они тамо — он махну главом па источни крај Србије — почели! (Настазиће се)

*) Мика је сад народнп послаиик.