Мале новине

церат, мпже се обратити председнпку поменутог Друштва п од њега Ј.е лобптп 1птатпаву позивницу за ову забаву. * Дао оставку. Г. Сима Костић, народни иосланив зл срез јасеннчки, дао је оставву насвоје послачичко мест.V акту сст. вке вели, да ће своји« бирачима казати узроке због којпх је тако урадио.. Појава је ужаснаЈ! Опширноје су?ра* Позвати З1 данас у 9 часова пре п?)дне позвага су у подицију уредницп свнју овдашњпх лчетова. Народна Снупштина 129 редовни састанак држан 5 дприла Преседовао Пашић 0 1, г.г. министпра: М. Кр. Б <рђевић. Секретар Кирић нрочита мишљеи,е држ савет.ч о бесидатном штамшнву „Т. ж*ка" у држ. штамнарији. Мишљење је да ее ирими нредлог одборск . Носле овога изабран је одбор за колбе и ЖЈЛбе. У таЈ одбир ушла су ова г.г: Т. К. Спасић, А. Станојеиић, М. Поа ви11, Р. Летровић, Ј. Пиколић, 1.3. Анђелковпћ и К. ЈуЈЈИШ;1П 11. Ђорђ-виК ирочита изјаву П. Макеим вииа д се не цримазачлани касациЈе. Прелаии се на дневни ред. Продужење дебате закона о црквеним властима. М. ПетровиА предлаже да се друГИ став чл. 14. изостави и пренеее у прелазно наређење. - -Срећаовећ иредлаже да архијерејски сабор б^ра еиископе. Дучић (вдадиа новереник) нристаје на предлог поп Мчрков. С кј ; штина ирими предлог поп Марков. Чл. 15—18 примљепи. Код чл. 19. т. 13. В. Радовановић предлаже да се та тачка из стави. Нротиван је томе да архијарејски сабор установљава и регулише иарохије, већ закоподавство. Дучнћ брши кладин предлог. М. (ЈмиљаниЛ ; редлаже овакву допуну тачки 13.: „сход о накону о уређељу свештеничког сталежа " Лучн/г пристаје на иредлог ион Смиљан! ћа. К. Влаџ/Л се сдаже с Вићом Радовановићем. М. ПетровиА брани владин предлог. Р. МитровиК потш маже предлог В.РлдоБиновића. Бојичић мисли да треба сам народ да регјЛише пзрохије. Срећк"вић протилан Вићином предлогу. Поп Т. К. Снасић и М. Нвколић су да остане т. 13. Мзвестилвц прими нредлог попа Смиљанића. За п, едлог Вићин гласало је 33, иротив 45. и прела томе т. 13. Ј'е < стала. Код т. 18 Т. К. Спасић предлаже да нлату манастиреким свештеимцима и осталим лицииа одређује архијерејски с бор у догов ру с министром нросвете Г. Митровић предлаже да се тач. 18 са свим иаостави. В. Гадовановпћ се слаже с поп Тасом. С ре&ковн% је за владин нредлог.

Дучић и известнлац примају нре длог поп^Тасин. Скупштнпа прими нредлог Т. К. Спасића. Чл 20. примљен. Код чл. 21. Т. К. Спасић предлаже да архијеиископ може бити изабран и од других спремних лица а не само од енископа. Гибарац протвван предлогу поп Т. К. Спасића. М. ПоиовиК говори у смислу поп Тасиног иредлога, ДучиИ брани владин предлог. Скупштина прими предлог владин. Чл. 22—30 прпмљени. К'1д чл 31. Машић предлаже да прота може бити онај, који -еоред осталих услова има 30 год. A. Миловановић предлаже да протојереји београдскн и нишки буду и над околним срезом а несамо над вароши. М. Барјактаревић Пј.едлвже да окр. протојереје бира свештенство и стални окружни одбор, а у Веограду и Иишу своштенство а не архијерејски сабор. B. Гадовановић га потпомчже. Авакумовић вели да еу чланом 31. свешгеници београдски и нишки ставлЈени у немогућност да могу бати изабрани за иро гојер је. Дучпћ предлоЖ'1 да се овај члан врати у одбор и скуаштииа ирими. Чл. 32—35 ЈЈрвмљени. Код чл. 36. М. Петровић предлаже да се т 5 и 7 изост ве. В. Гадоваповић је противан. Бојичић предлаже да намесаици јед н нут у години подноса извештај о своме раду у срезу. Счуаштина ирими предлог*владин. Чл 37 п 38 примљени. Код. чл. 39. М. Петровић иреддаже да сваки свештеник може имати капелана. М. Нмнолић, М. Ђурић, Кундовић и Срећковић су протџвни. Скупштина првми иладин предлог. Чл 40. примљен. Седнпца трајалајјјјдо 12 часова ио аодие. СДГОВОРИ - Р А ЗГОВОРИ ДУЖНО ст (одговор г. М. Пи{оћавцу) Нека свак чини овсју дужност, а нева буде шго бог да. Штовани господине, Ваше цељево писмо, печатано у претпроголом броју „М. Новина", додирује миога вмкна питања. Морало би се на дуго говорити да ое иретресе свака ваша поставка. Но ја. ћу се у оскудици времева и места у листу, вауставити само на појединпм тачкама. Да почнемо тиме : Ја сам вас прекорео за нернд (наравно , реч је о јаваом, политичком раду). Ви свој иерад не горичете, алп га правдате. Велите да немате с ким. Напредњаци, с којпма би најприродннје било да сте на .једном послу, имају, велите ; „своје друге вође", пн чак п „своје друге циљевеи друге путове". Да ли ја баш тако? Р1 откуда знате да је тако? Да ли сте окушали ствар на делу? Да ли сте се обраћали пакредној странци, позивајући је на ваше „путове" п ваше „циљеве", па вам се није одазвала. Колико ја зним те ваше партиске ствари, вп тО нисте нпкад чинили. Могао бих овде вспрпчити и шта сте чанили, и како је опо што сте чинили било далеко од овога штоје требало чиннтл — кад се не бих бојчо да ћутимеући дубоко у ваше чрсто унутрашње партпске ствари. У осталом ви и сами прпзнајете да сте напустили политички рад. „Од како сам се новукао с политич-

еог и >ља, напредаацп пмају сној; »друге вође друге циљеве и др ге путове" велите ви. Дакле ви ете се повукли, дакле наиуст^ли сте ви странку, а не странка вас. А кад се ви „повлачите" зар је онда чудо што наиредна странка има данас друге вође, као што не би било чудно да имз баш и „др.;:ге ц љеве", ма да мени ништа еије познато о тим „другим цпљевима", и ако као новинар, пажљвво пратим све важаије политичке појаве код насАко стоји, дакле, Факат 5 да од нанредњака данас доиста немате с ким, онда сте сами томе криви, с«ми сге тако хтели, а ми одовуд и& публике могли би на то само додати оно м лјерово: „Ти Гав уои1и Оеог^е Бапфп!" Но да се вртим опет на оно ваше „Од како еам се повукао с 1.олитпчког пољ " Збиља, гссподпне, за што сте се ви повукћи с политичк 1г ноља?Где сте св то тако сграшно наморнди на иолитичком раду ? какве сте то големе жртве нодиели? каква сте то страшна разочарања дожавели ? па се сад, ваљда телесно и душевно уморни, повлачпте у „тихо пристанипте" прпватна живота? Велоте, Н9Л93И се да је свв он • з 10 атто су напредњаци урадили, па што онд (. да радимо ! Знпста, чудан разлог, нарочито из ваших уста. Пре свега ко то н лази да је све зло што су шшредњаци урадили ? Ви ми велите сва Ондчшњ опозациЈ - а а и вч (т. ј ја) сами. Дакле р ди^алп, л "берали, рецпмо и ја с Њ 'ма — Па лепо, шта је све т. ? Све су тооолитичко противнпци је л' те? Па? Зар сте ви пре били министар предсеник пупе трп године за то, што је овозицпја налазил.ч да је то добро? .1 зар вп чекате да вас цолитички противнпци п чну хвалити, па тек да радите. Онда ће то бпти врло брзо! Е, али сад вредп број, велите ви, пре под старвм усгавом ]ош се и које како могло ради !Р, «ли ево јада где јс, „данашњиустав створиО такво нолчтичко стаље у земљи, где број вреди све, а лични рад не вредп ништа или веома мало". Тнко велите ви на итимразлогом правдате свој полигичко >>ерад. У главноме дакле излазп ово: Снд број вредп све, а тај број (већииа) на ^азз, дн. ,је добро ' вако како је, па што ^нда да рг-дпм. Право да вам кажем, г-сподине, < вака логика од једнога г. М. Пироћапца страшно ме зачуђапа. Чисто не бих веровао својим очима, да не држим у руцв ваше својеручно писмо. Помислите с а м о на што излази ваше умовање. Човек треба да почне проповедати једну идеју тек онда кад она гмадне већпну уза се. Кад би сви људи тако чекали онда би се н^учии, политички и морални свет схаменио, напрегка би нестало и људско друштво постало би непомична окаменотнна!... Шта вама смета број, молим вас? Шта вама смета број да износите своје мти'љење и да заступате своје политпчке когдеде? Јес. тиј вам број неда вам данас минпстарску столицу, али умстеви вмљда проповедати своја начела и с какве снвже клупице! Тај свемоћни број није вам зчтв.рио новинарска, врата, он вам иије укратпо јаван збор и ^нога друга средства за ширење мисла. 1) (Свршиће се)

1) Кад јв реч о јавноме збору ви ме можете с разлогом упитати: „а каменице мгга гуиске?-" Нч ја вам на то одговарам истим питањем : .јес. јес, „каменице мангупсае" — то ми баш кажите, шта с тин чудол ми

слате ! Јес, те „камеиице мангупске" кајтежа су осуда вашег нерада, јер ха сви политвчхи људи из данашље опозиције својсжи и енергично врше своје грађанске дужности, „мангупске каменице" биле би немогуке у Србији, јер оне нису посдедица нове уставности, последица онога вашег ,,броја" већ злоупотреба љегова, плод злоупотребе и гажеша новог устава, а ту „број" није ништа крив. Српска народ није крволочан. Наа су Турци гњавиди 4 века, жх смо дигли буну против њих и у обадва наша устанка нема пиједиог примера да су гневн« Срби каква Турчина ватрпали камењем, или га уморила мсћућа му жар на груди, а још мање да су га бацми у кључалу џибру. И кад би се п/тао цео народ, кад би докста баш ,,број" решавао и увело се на рабош да свак гласа — ми ево слободно смемо рећи, да срц. народ никад не би изгласао да се напредњаци онако у гоми.тама пре рпају аамењем, још мање да се кувају у џибри. Можда би ивгласао да се састави суд и кривци, ако их има, да се казне, али за свирепства он никад не би дао свој г.тас. II оиет велих . ; брсј • ту није ништа крив. ИЗ СВЕТА — Зазешгање жандармвр«ји. Један богат стано: иик варског департМана (Фраец)ска) убао се у ;аступу хипохондрчје. Лли лре но што ће да взврша самоубиство, написао је тестаменат, којам оставља Француској жандармерији 600.000 дпнара. ТЕЛЕГРА1ИИ 5. Априла Троаача. У околини Острку Карвинска настао је ошнти штрајк рударских рудника, којима се нридружили и витковићки радници, Неколико хиљада остравских радника отишли сууКунпендорФ и Гатимаву, где су нагнали раднике индустриских Фабрика да напусте рад. Било је неколико раљенн;. и неколико уханшених. В јска одрж ва ред који, сем неких малих изгреда, ннје поремећен. Итрогрид. „Нетербургскија Вједомост" јављају, да је државти савет усвојио нредлог, да се погранична Финансијска одел«'ња преустроје и од сада ће потнадати под војнич,у власт и састављаће 77 ескадрона. Верлин. При иком јубилеума папиног, немачки цар послао му је своју елику у приридној величпни. Лондон. Фергусои је у парламенту взјавио, длје португал ј ски министар спољних иослова дао уверења, да Португалија ни • шта не зна о каквој експедици ји око реке Шира. Ако би се та вест оби тиаила, влада ће одмах да нареди да се повуку натраг. Енглеска в ада примила је унеравање, да оортугалске в асти иикад неће дозволити да се догоди нешто, што би могло нореметнтн иостојећи споразум, Еапес Стенли је отиутоваоданас за Париз. 6 анрила М аисвљ. На свечаном ручку који је оншгина приредила, Карно је, одговарајући на говор градеоиачелников, рекао, да констатује интересе, за које се Француска засзнма у социјалним иитан .тма.