Мале новине

Еј весели народе ! Бидиш ли ; друго доба, г. Максимовић би,

твоје избранике и новеренике, како ти с грбаче твоје, као с бињекташа, ускачу на меке столице великих државних звања; видиш ли како твоје драгодено

са своЈе правничке спреме и са свога ретког ноштења, био добродошао за члана у нијвишем суду нашем. Али г. Максимовић је данас, кад на челу носи нај-

и нрескупо пов- рење износе најлепшу челенку — мандат напазар и продају га аа масне пла- {родногиосланика, сматрао за своте државних чиновника. ју дужност да тај мандат очува. Ево значатога акта његовог: Ето то су твоји мили политички мезимци, твоЈ - а нада и уз-1 НародноЈ* Скупштини. даница за бољу будућност!... Дубоко ценим поверење Државнога Савета, који ме је једДоиста, с јолом у дугои, с ј ноглаено изабрао за члана Касауздахом очајања, морамо рећи: : ционога 0 уда, јер потпуно увада је овогнусно, наЈгадвиЈе из-1 жавам и разумем узВ ишену за дајство нкрода да јс трговање; даћ која ми је тим избором с народним поверењем, наЈгадниЈа намељена . Но как0 наспр ам овог сорта трг; вања! 1 иоверења, које ми одређује нову дужиост, стоји раније наро-

Ну огрешили би с*е о нравичност, огрешшш би се о своју журналистичку дужност, лишили би се најслађег задовољства у овој мучној иолитичкој борби, кад не би народу изнели и један сјајан изузетак од његових неискрених новереника; кад не би прик&зали народу једпог њвговог иослапцка кој'и ј °е умео да мушки одбије напад на свој посланички мандат, кој'и је умео једини да очува народно поверење, ту највећу политичку декорацију, у овој нрт-.авој нолитичкој лори с народним новерењем и алапљивој јагми око државних звања. Тај врли народни посланик, тај истински застунник народних интереса. тај светли нолитички борац јесте г. Пера МаксимовиИ народни посланик за изборни округ смедерев!-!«. Г, Максиморић Ј'е једногласно изабран од држ. савета за члана највишег суда у земљи; — положзј колико висок и виђен у чиновничкој хијерархији, толико још и примамљив са свој'их 50 дуката месечне плате. У свако

дно новерење у мандату посланичком за изборни округ Смедеревски, то иалазећи се у таквом алтерпативном подожаЈ'у, а узимајући у оцену и Ј 'едно и друго новерење, вашао сам: да Ј *е аоверење народно не само старије во и претежније, које ми заповедно забрањује улазити у чисто чиновнички положаЈ", а у времену траЈ*ања самог посланичког мандата, кад се зна још и то, да би с примљеном службом изгубио иосланички ноложај. Са овога разлога не могу се примити државне службе, те за то изЈ*ављујем Пародној скупштини, да, ћу и даље вршити своју иосланичку дужност. Београд 5. Анрила 1890. Пера Иаксивдовигћ нар. носланик. * Смедеревци! Ако сте икад чу ли за иолитичку врлину , ако сте икад чули за иосланички морал — ето ово је. Нека вам је и сад и за навек част за шбор оваког примерног иародног посланика. <№°-

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Ђачки добротвор. Познатн родољуб г. Сава Обрадовић трг. из Вел. Градншта, пре неки дан опет је учинио једно р .'Дољубиво дело: Г. Обрадовић утшсао се за члана утемељача „ ф о н д а за потпом. сиром. велико-школаца". Еолико ,је пох^алан овај корак г. Обрадови1>а, толвко није за похвалу што и други наши 6огати људи пз Београда и унутрашњостм нису чланови овог удружења, кад ии ,је Бог дао, те то могу бити. Али ми се еадамо да ће ово дело г. Обрадовића и друге покревути, а и г. Обрадовић неће, бар се тако надамо, и у будуће заборавита велико-школску сиротињу. * Свечан помен. Певачка дружина „Станковић" ириређује 19 ов. мес. свечан помен пок „Корнелију Станковићу". Том прилик м давнће дружина пре поднеслужбу и иарастос у Саборној црквпј после аодее концерат, у кече у са ли велине школе у вече подушје. Опширн:«ја програм донећемо доцнпје. * Оокушај убиства! — Сранислав Поповићобављач једне овд. проститут. радње, рањен је ЈЈ^че око 11 сати нре полне, у св )ме стану. Гањен је од руке своје жене Наталије; скресаал му два револверска метка у нрс а! Узрок је овоме покушају убиства рђав однос између мужа и жене. Жнвзли су, "како веле, у свађчг. * Урздници у полицији. Јуче у 9 часова нре подне, као што смо већ јавнли, позвани су уред^ици свију овд. листова у управу варошп Београда. Ту шт је саопштеео и они се нотписали, да од сада сзаки даа редовво плаћ .ју полицији таксу за огласе, шго је у осталом и до сад чивено с том разлвком, што се 5—6 дана плаћало уједно. * Претрес. 18-ог овог месеца биће поновни претрес у суду вариши Беграда, убицама пок. Тоше Савића. Судиће порота. * Рејан вароши Београда. У прексиноћној одборској седници оиштиие вароши Београда, прочитано је одо

брење г. министра унутрашњих дета, којим је одобрен рејон вароши ; Београд«, који је одбор општински био ооределио. И так > је нитање о реону свршено. У једном од идућих бројева саопштићемо границе рејона. * Комисија. Јанилп смо у једном од прошлих бројева да је од; еђена комисија, која ће примати пушке Берданке за наоружањо другог позива. Сад смо у стању јавнти, да је комасија састављеаа овако: г. Илија Чолак-Ангић, пуковапк у нензвји, као преседник; а као чланови: гг. Драгутин Југовић, артиљериски капетап, и Мијаило Живковпћ, пешадиска капетан. Пугаке ће бити снабдевепе довољн!Ш бројем мунпцаје и осталим прибором, као тесацама, погонима онасачима, Фишеклијама. Примање ће бати на трв места. * Званична исгшвка. У данашњем броју д >1к ,симо полоцзску званичну всправку. Чататеље молимо да ;е прочвтају, али да је до сутра не забораве, јер данас она испр^вља нас, а сутра ћемо исправитн ми њу, и тако ћемо је својски исправити и уздуж и попреао дг ће бата милина гледати. * Стање воде код Београда за 6 и 7 Април 1890 године. Код гдав. царин 4'60 и — 4 64 метра Нролаз исиод мое. жељ 9.89 м. — 9 35 м, Придошаа за 24 сата 5 и 4 = 9 еант 0ДГ0В0РИ - РАЗГОВОРМ ДУЖНОСТ (одговор г. М. Пароћанцу) Нека свак чини свсју дужност, а нека буде што бог да. (Наставк) Морамо рећа још коју о „броју." „Садашњи устав створио је таквоЈполитичко стањв у земљигде се доброта сваког питања и вј.едност и спрема сваког лица само бројем гласова доказује."Пре свега, ја не знам на каквом основу ви мвслите да је то стање створио садашњи устав?! Србија је и пре садашњег устша била уставна земља. Начело ваћине, или, како ви велите „број", и пре је решавао. Ко пма већину у наролу, илк на биралишту, тај добвја већину у

Е&ЗАВАГОДИА (Дневкик једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (65) Мика је био дотерао у Београд да прода неке шљиве, а с њим је било још два његова сељака. — Видећемо да ли ћемо смети да се поверимо њиме - рече ми Мика - па ако смедиемо, путоваћемо заједао; не смеднемо ли, ја ћу љих двојицу опрнвити напред, а ми ћемо после полако за њима. Договоримо се,, дакле, да ја спремим сељачко одело и све друго што је за пут, па сутра дан (24 окт.), у име бога, да кпенемо.

Мика се само вајкао, нећу ја моћи пешке да издржим толики пут, а и јесте било сумњиво с онаквим здрављем, какво је било моје, па још с пробугаеним трбухом, на коме сам још носио завој. Но ја сам се много уздао у моју мачију природу. Мика ми пак препоручи да се на сваки начин састарам за једнога коња. На томе се растанемо. 24. окт. из јутра потражим Косту да видим на што се он решио. — Па да идемо; шта ћемо друго рече ми он. Кажем му шта сам угодио с Миком. Он нађе да је то „врло добро." Још додаде : — Молим те сврати мојој кући иред иодне; можда ћемо заједно на Рудник Ја се нешто предомишљам. Ићи чак преко Ауетро-Угарске заАлексииад — бесмислица је ... Свакако уврати се пред п »дне. Тако и учиним. Кад сам пред подне свратио г. ТаушаповиКу, застао сам га у највећем вашару. Тек распартаљио — и спрема се човек за пут. Госпођа приноси ствари. а он у чарапама, без панталона, с

раздрљеним грудима седи шта ћ - I оиети.

одваја, и слаже

Мени одмах паде у очи како он одваја читаву гардеробу. — Па ти, болан Косто, сиремаш се као да ћеш у какво куиатило европско, а не у нланину! Ко ће ти ионети толике ствари и што ће ти то — приметим му ја. — Нек се нађе! Што више то боље — рече Коста. Госпоћа приноси ствари и узгред по малко сузи. Кад ја уђох, она застаде и обриса очи: — Штајеово, за бога, г. Перо? Куда ћете сад у народ, и у какав црни народ, да вас сами сељади побију камењем, кад би вас доцније чича Никола уценио. Ја иомислим у себи: Бога ми ова жена суди правилније но сви ми. Наравно госпођи сам рекао друкчије, уверавајући је да ствар није баш тако црна како њој изгледа..

(Наставиће се)