Мале новине

скупштвни, а ко имавећнву у скупштини томе се поверава састав кчбинета, он узима у руке државну уираву. Тако је сад, а тако је било и по ст»ром уставу. Ако под старим уставом није тако орактиковано онла је то била злоупотреба. Начело је иост јало и било је као што је и сада. Дапашњи устав сано је у иеколико проширио то начело, по коме ,,влада број", али он га, није створио, вити је оно тек сад увегено у ваш државни организам. Алч п овако проширено начело то пема ни издадека 01 ај свеопшти значај, какав му ви прппису.јете. Влада свемоћаога „броја" ку^ и камо је ограниченија ио што ви тврдите у вашем цењеном писму. Ја ћу бити слободан да наведем једач пример баш Ч(!Сто из политичке области, где је владаввна Ороја на)јача и иајапс лутнија. Г. Илија Душманић добио је за саветнвка десет пута више гласова ио г. Љуба Ненадовић. Врој је био дакле на Икиној страпи, па опет зато г. Љуба је и био и остао бол.и кандидат од г. Илије. И то зна и признпје део свет, па то признају у С'*6и и вајзатуцанпји радикали. Број ту г. Душманићу ништа нпје мОгао П' М1 )ћи. Но ви ћете можда рећи : „Која ва,]да кад је саветеик опет г. Душманић, а не г. Ненадовић?!" Која вајдк?! — А знатели којаје ва да! Вајда је та што се зна да је на једниј страни правда, а на. другој крпвда; на једвој право а на другој сила. 11а?ЦШтајес тим постигнуто, нрпшетићете, јамачно, ви. ЕоЈа вајда правди кад је немоћна, а шта ®али кривди кад је силна? Правди је вајда то, што је правда биљка, која, ненрестано расте и напредује, река која једнако надолаот.У прирнди је човеково ј и у нрароди љу г дског друшгва да помаже оно, што сматра к«о добро и пра ведно. Ма како било малено оно, што стече име добре и праведне ствар , њему је будућност обезбеђена, оно мора папредовати; и где је дап&с иравда, ту ће сутра бити и сила а прекосутра ту ће бити и број. С кривдом је обратно. Ствар која добије име кривде, већ је у пола иропала сгвар. Баш наше политичке прилике дају нам поучпе примере зато. Радикалиаам је никао и одрастао намоје очи и уз моје .•уделовање, и ово што велим, ја могу аутенично тврдити. Он је у почетку бао мален н немоћан, али он је стекао име добре, праведне а поштене ствари, и то га је направило велнкии и моћним. Нека се нико не вара. Снага радккализма лежи у народној вери, да ће му ое донети срећу и благостање. К^д аестане те вере, нестаће и радикализма. Мије дакле кргв број, нвје криво само изборно начело, ако се данас државни послова налазе у неспремним и педостојним рукама, нити је ово данашње стање последвца јучерањег, новог Устава. И сувише је крагко време од го^ине дана, да оно може зачедити и породпти све ово, што данас претурамо преко гдаве. Данашње је стање плодЈдугогодигање прошлосте, алод читавих децеиија, плод м^огогоддшњег ра^а каше бирокрације; плод читавог низа Фаталних погрешака и престола и владе, и нолитичких л>уди, и страиака, н шгампе и свију нас укуано; плод читавих странака, које су, једиа за лругом, проигравале народно поверењ , дж се пајпосле пису свс надо народне сконцентрисчле на радвкалима.

Задрж '0 сам се оволико око онога вашег „брпја" с тога, што, како видим, ви бацате кривицу за данашње стање на .амо изборно начело, о коме ја мислимда овде није ништакриво После дугих тумарања европско друштво најпосле се кауставило на парламентаризму и изборном систему, као па нечему штоје ипак пајбоље, ма да је на крају крајева и то мрост крпеж. Али шта да се рад«, кад је све друг > ј.■ ш горе. Али како видим сад, ви ее мрш тите на изборво начело, јер вичете на „број" и негодујете ич решавање по већини. Па, молим вас, шта бн нам ви предложили меето „броја" ? Ја га сматрпм као нужчо зло А, ако ви знаге шт год б ље, молјш вас изволите предложити, (Сврш«ће се) К Њ И Ж Е В Н 0 С Т Историјски разаитак српске задруге Г Алекеа С. Јовановић, доеадашњи члан каскције поззва на претпдату ва књигу с горњим насловом. Књвга ће садржати: I Део. Старо доба. 0 а искони, до устанка 1804 године. II. Део. Прелом. Од 1804 до појаве грађанског закоип!?а од 1844 год. Ш Део, СиАшмица. Задруга по прописика нашег гркђаискогзаконика. IV Део. Деобв задруге. Додатак „Оривосци за, осторију старог с,р >ског пр 1ва". V Д^о Листак. 1. „Не трпе туђинца". Криминални догађај у Јошаници. 2, „Оиштииске прилике". 3. Лудн чове (. „!1р мгшчко псахолошка појава — У позиву вели": „Моји књнжевни радови, посвећенв поглавит<> и.^учувању пр.чвних особина нашег народа у њихОвом иг.торијспом развитку, пушгани су на јавноет у многим сроскнм листовима, и часотшсима. »Нека од њах добзли су места у „Гласнвцима срнсаог ученог друштва" као награђенп чланца. „Један је учвршћен и у књвгу 74. ? Отаџбивс" као „драгоцени материјал" (взрвз у пиему уредника) на пољу историје српск г наследног права. „Уа наше правне в књижевне листове, који ове чЈанке дочекнваху непристрасном оценОм кло једп е данас ме^ђу најбољима н?4 полл' историје права, стоји напоредо п" хвални суд правника у хватским и бугарлиетовама,. „То одликовање с једне стране, а е друге жеља, да одг. ворнм очекивањима својвх пријатеља, нокрећу ме да своје разбацане чланке повупим у књиге, зарад бгљег прегледа и таме.Ђнпјег взучавањз саме СТВири. „У тој цељи нааан сам да издам под горњим насловом ирву тшгу својих чланака уз местимичну прераду, са допунама које пружају важних нодатака из исторпје старог српског права. „Књига ће изнегн прако 10 штампанпх табака. Стаје само 2 динара, а даће се у нггампу, ако буде довољног броја нретплатника, око подовине Маја т. год. „Мелим своје пријатеље судије, судске лолицијске и просветне чиновнкке, да се постарају око скупљања нретплатника. „Као дарак за трудбу добпјају скупљачи 11-ту књагу. „За сад примам поруџбине у пла ћеном писму без новаца, акад књига буде готова јавићу да ми с . новац пошље. „Одзив иретилатника јединије услов за п јаву књиге.

„Моле се гг. уреднпцп свују српских листова да овај претплатни еглас оштамиају." Јавке захвалности Г. Таса Миленковић секретар мпн. унут. дела поклонио је сто (100) динара „Фонду за поти>м.-сиром. велакошколаца," па име погодишњег параетоса својој нок. жеии Ленки Управа „Фонда" изјапљу .је своју захвалност г. Таси на овоме пдеменнтом дару 22 Марта 1890 Беогрзд, Управа Усрава^т-вччког лруш ва „Обилић" ириредила јч на Цаети ове голине 111-ће „обидић в --во вече" у ворист „Фонда за ^шгпомагање сиромашни ведико-школаца." Управа „Фонда" и овим путем захв '1л>ује уирави „Обилнћа", а парочито председнику п нотпредселнку г. Живку Аћнм 1впћу правнику, па овако племенвтом делу. 6 Априла 1890 Београд. Управа ^ ТЕЛЕГРАМИ Бсрлии Говори се, да ће пруска влада издати наредбе за одбрану радиика, који се не ири друже штрајку 1. маја. Марсељ. Око подие отпутовао је одавде преседиик Карно, поз дрављен многобројним народом. Бреме је лепше. Лориз. Стенли је стигао овде. Минхеи. И поред опозиције министара унутрагап.их нослова, нравде и војног, парламенат је усвојио преглог средине, да се ограиичи закон о акционарским друштвима, 7 априла Веч. Званичпо пишу „Пол. Кор." да ће се свакојако нарерити вежбања и да ће маиеврима нрисуствовати немачки цар. Балти^а ескадра иоздравиће цара Билхелма у Крошнтату. Веч. Гувернер доње Аустрије издао је окружлицу свима подначелницима полиците, да на реде, да ће сви радници који без дозволе њихових господара оставе 1. мајарад, бити кажње ни. Гувернер се нада да ће већи део Фабриканата пристати на захтев радника, да свечано прославе 1. мај. Обраћа се увиђавности радника, али објављује, да ће чинити строгу употребу закона за случај нереда. Веч. У парламенту још траје дебата о буџету. В Мин. Финаи. обраћа пажњу на повољну ситуацију Финансисиску, која дозвољава Аустрији да чини ванредне трошкове, без нових зајмова. Нада се да ће земаљски чешки сабор усвојити компромис. Министар мисли да ие треба држати велику војску и наоружану, али како Аустрија жели мир, мора бити ирипремиа и оружјем"у руци. Побија нападе Младо-Чеха про тив савеза с Немачком, који је основ мирол.убиве политике цен

тралних држава. — Сви поседници рудокопа споразумели се да не ступају у поједине пре говоре с радницима који штрајкују. — Јуче су у Витковићу напали каменицама једиу војничку патролу, која опали из нушака и тешко рани седморицу. Будимаешта. Начелник нолиције забранио је променаду рад дника 1. маја. Изјавио је да ће им дозволити састанак, ако се скупљају у мањим четама. <о> ДЕДА РАДОЈЕ И8 МОЈИХ УСПОМВНА. (наставак) 0 : како је било срцу моме кад сам први пут добио цео такум светлога оружја — не умем ти дете, казат. Нико срећнијн од мене! Таква срећа ретко је коме у део пала, јер Србин оружја од Турака није смео пасат. А ја?... деда Радоју грунуше вреле сузе. Опет их, старв, обриса рукавом па продужи. — Док се је ча Јован снремао, припасао силај и оружје, потпрашио џевердара, довео с«м оседлане коње. Прекрстили смо се, иојахали и кренулп друмом. Сиегје падао. Била је оштра зима. Ветар је бридио и секго кро < густу таму. Пртине није било, али товни коњи издирали су преко поља и гудура. Целе боговетне ноћи путовали смо завијутцима, а кад ,;е зора иочела свитати, ушли смо у село М*. У томе селу живио је газда Тауко, пријатељ ча Ј ованов, чувен и виђен човек. Окренусмо кући његовој. Газда Ђуко нас дочека, ижљуби смо се, нареди своме сину те са слугама коње прихватили и у шуму их одвели, а ми — те у кућу Твој прађед рече газда Ђуки, — Брате, Ђуко, ово је мој Радоје, вредна и верна/кршна момчпна! А, шта велнш? Волим га и стимам га к'о Милоша мога. И овај ће, боже здравља, уметп осветитп оца и браћу своју, које му крвнпци побише, Газда Ђуко ме тек потапка по леђима и рече: — АФерпм ти делијо! Оћеш се ваља клата с Турцима и разгонити их по крвавом разбојишту, као правп син угњетене отаџбине? Оборио сам очи од толике хвале. Нека осветничка ватра подузе ми цело тело, а дрхћућа рука паде на јабуке пећенака а грчевито их стеже. — Ако да бог, огледаћемо се... толико што ми се стилљиво одрешн завезани језик. — Је лп, брат Ђуко, да нису нешто и овуда долазили они пси, изелице наше? упита ч'а Јован. — Богу вала те још нису; али у Ваљеву поградише чуда и русваја!... Чуо си за Бирчанана и Ненадовића како их поклаше ко јањце — о дговори газда Ђуко. — Чуо, Ђуко! Но што би би, више неће, уверен буди. — Дај боже! Седосмо за пуну совру домаћинову. Кад смо се прихвктили, ча Јован и газда Ђуко некуд штукоше, и тек кад се смрче догали сднекле у кућу. После су наредили да се КјЊи спреме. За тдлп часак довели су азурне коње. Док се прпхватвсмо, и за срећиа пута чутуром обредисмо — ча Јован, газда Ђуко са његовим момком Оредојем и ,ја ; нојахасмо коње и, кроз мрклу ноћ, окронусмо Орагацу. (Свршиће се.)