Мале новине

доказа жалосна Мипчовпћева а*ера. Аустријски жчндарми да би нотиуно оправдали титулу „нечувари" јавне Јичне и иинокее безбедности која им прииада, — морали су бити доследни свба, те датн доказа, да иоред живота, одузамају нашим држивљанима и својиау њпхову. Ево доказа: Једап овд. трговац рибареки, враћдјући се 9 о. м. пз Расове (бара више села Ворче у Банату) с купл.еном роб м, ир есретиут је и дочекан аустроугарским жанднрмима ва ушћу Борче у Дунаво, тему вп модерни разбојввци отму робу. Дотичпи трговац аоднео јенашу годи1011 >у путну исправу, (Л? 981 од ове год) у којој изречао стојн да путује „ради тргчвине", и дао доказа да је риба кунљена, али аустро-угарсаи жанлармп, (осам на броју) наиере пуне пушке на нашег држављанвна, модвикну му бесно да за њпх наша пугна исправа нема ннкакве вредности а још маље овај у ч је се име она издпје н отерај / га у Вемуи. Тамо робу његов/ (вред ост је п те на 600 дин.) преруче у барку земунског закупца рпболова, задрже трговчев чамацса осталим ир; б ром а њега са момцима нусте с речима „д^ је јопг добро прошао." Те поћи ови отим!.ча правили су зијаФет на рачун крвавим знојем стечеае имаовине нашег држављанина, бавчили до 3' ре и вадијали здравице „добрим 1; прнјатељским одвосима измеђуАустроУгарску иС ; .би;е." Овај похарани трговац жалио се у Панчеву код жандаркског старешиче на сндеџилук п иустахилук његових нотчињених — алп суза његова не нађе родител.а. Он је и код наших надлежиих покуизо да нађе заштите од обести аустро-Ј гарских жандарма, па му је, како чујемо, одговорено да без тужбе, коју треба адвокат да папише, не мсже се нншта предузимати, На јели, Саво, „јесу ли ово ти до бри а иекрени пријагељскп одиоса?" је ли ово чување, илз отпмање? Де те сад вн, од којих данас с правом тражимо да чувате част и углед земљ -, да узмете у заттиту сваког у ин :странству увређеног и оштећеног држављанпна нашег, — оћете ла смети да и у овој пралпци покажете исте понустљавости, којом сте се 110Д1 .чили у више прилика? Дала се 1.ва дрск ст, ова обест, овај, смемо рећи, силеџилук има сматрати као Фак .т којч иде у прплог изјаве нашег мин. спољних послова пред лицем паро ног преставништва, „да смо у веома добрим пријатељским односима са Аустро Угарском", или као један корак више, да нустр -угарске власти утерују у лаж нашег Савушку ? Идемо да видпмо, оће ли се овом натеи увређеном и оштећеном државл>анину прибавити за"овољења и повратити отета му имаовина, — или ће иопустљивост и лабавост наших падлежних дов-сти нас до уверења, да се од њих немамо чему надата, него „у се п у своје кл>усе"да сплу -салом одбијемо!...

Оореза на обрт у месецу Мхрту код царинарнице Београдске На увоз сировина за 1890 године 281*03 дин. за 1890 год. 3.342'07 д. 1061.04 дин. Извоз сиров. за 1889 гОд. 7704-43 (ин. за 1890 год. 903784 д. 13.3341. Увоз прерађевина за 1889 годину Л.809-70. дин. за 1890 г. 114.102-89 ' 6993 -19 дин. Извоз сиров. за 1889 год. 84,62 д.

за 1890 год. 723-05 дин. 638-43 дин. За, 1889 год. Свега: 117879*78 д. | за 1890 г --'Д. 127 205 85 дин. Више у 1890 год. 9320-07 дин. ИЗ БЕћк С8ЕТА — Ужаска роба. Један Фрапцуски лист прича овај тајанствонн догађај: Из Марока у Мадаган стигао |е караван и до ео неких осам колета. Адреса, која је дата кирпџаји и но којој су имали да предаду та колета с н ком робг-м, бпла је лажна, те у с тога сза ко.тега предата кадији који је наредио ла се отворе у присуетву властп. На ужас и пзненађе ње прасутеих у колотима је било 18 трупова. Шеснаест трупова младих девојака, једаи негрнћанке и је ан некаквога мушкарца —- п св : без главе. Трупови су исечези на к маде, н^балсамисани и упикокани врло бражљиво. Кириџпја ичјавио је, да јету робу добио од некаква врло лепо одевенога и по пзгледу поштена човека у Мароку, која му је одмах исплатио половину це.^е да та колета пре неее у Мадаган; осталу суму имао је добити кад робу преда по адоесп. 'Гај господип сам епр\тио кк.равав оз Мадагана до вдвесне тачке, а за тим се вратио у Мароко. Одмах се варрдпла истрага .у Мароку Иашлв су кућу, у кој' ј је становао пошиљач ове ужасне робе, али у кућп нксу нашли ни њега ни поодсецане главе. Суседп су свед'.чили, да је у тој кући живео еки го-иодпн когасу чес; о носећавале младе женске, а од послуге је пмао једнога лакеја и једну црнку. — 1еђународни елентрични конгрос.. У мају месецу отвориће се у Паризу међународви скуп за електрицет. — Интереена дуга. У еиглеском журналу „Тће КаШге" изашло је саолгатење Персивдла Фроста, којп је испвтивао веома ретку небеску појаву — дугу у облику целога круга. Том придиком таквих кругова бил > је четпрп, који су се укрштали међу собом, тако ла је на небу једновремено бпло осам дуга. Ред распоређ ња б< ја у унутрашњпм круговима био је обичан, т, ј. боје су биле распоређене ночев гпоља ка унутрашњости: црвена, оранжчста, жута, зелена голубија, нлава, љубичаста; п у лвама спољнпм колугпма те иете дуге ред боја био је обрнут. Пошто обичиа дуга чини само лук а ређе цео круг, то је овај појав сасвпм изузетан случај. СИКЕСаДБ — Какви ће бити ннши потомци? ,Дог1ћ Ашепсаш КеУ1е\у" доноси чланак ироФесора Торстона, у коме се овај »аучник труди да нам престави, каквп ће бити наши далеки потомаи на земљп. По његовим речима, „људи будућносли" неће ии налик битп на људе садашњости. Због тога, што мождана делагност човечија услед даљег напредовања цивилизацпје бпва све сложенија и многостранија то ће се и обим мозга сразмерно увеличавати те да могне одговаратн захтешша којп му се ј остављају. Размере нлућа и срца, као и желуца, такође ће се морати увеличати, јер ће сви органи морати да достављају више хране мозгу и да снабдевају крв већом количином кпсеоника и хранљивих материја. Прематоме нроФесорТорстон цртабудуће људе као људе с огрокним главама п развијеним трупом, али за то с веома малО равијевим мпшићима, јер будућа човек, који је узео себи

у службу све силе природиие, неће имати иикакве потребе дн упражњава евоје мипшће п да с њнма ради, као сад. Иста ће се таква промена извршита и с будућом женом, чија ће се лепота, но мишљењу американског научника, — који у том погледу не устуиа љубазностима Фпанцуских научипка — све впше усавршавати, а њен ум ће се развијати сразмерно уму ше ^а сапутника — човека „те да она, као и увек, може да упућује њег< ве стопе на нут среће и самоусавршења!" За тим ироФесор говори о томе, каква ће савршенства у тој далекој будућности достићи наука и техниаа. Врло је мчгуће да ће се тада м.>ћи путоватп из Јевропе у Америку за мање од 72 сата, железнички возови кретаће се с брзином од сто миља за један сат. Садашњи начин преписке, разуме се, замениће се другим, савршенијпм а алузију на то ми већ имамо у проналасцима и открићима Едисоновим, у Фонограмима ит.д. Едектрвцитет ће играти универсадну улогу у том будућем веку и иостаће, тако рећи, душа тога века. Али што је најважније, проФесор Торстон предскззује даћетада наетунити „златнивек мира', јер услед даљих усавршшања смртноносних оруђа. ова ће оруђа пмати таку сграшну снагу убијања, да ни&акав раг неће моћи бити могућаа у таким условима. —Јесу ли коњи музикадни? „8с1еиШјс А шепсатп" прича, да је питање: да ли су коњп споеобни да распознају музикалне звуке, далиимају музикал! и слух, п стало нрегмет у Липе и ВестеФалској. И ако су тамо дошлп до негатпвног ресултата, ипак, в е л и поменути американски журнал, не може се порећи да пост јп Факат, који доказује да такав дар у великом ст.у пњу ииају многе животпње. Између осталог „ЗсхеиИПс Ашепсаш" наводи ове две приче: 1872. год., за нреме рата с племеном Спју, коњичин одред ра:)био је логор у долиии Нпобрера, на јужиој граници Дакота. Н ћу су коњи обично везани за какав 1 врст предмет, али једие ноћи изненада настане ужчсна бура с градом и кишом, и преплашепе жввотиње, раскинув своје везе, п бегну право у степу, па ону стр пу на којој су се налазили црвеао-кожи непријатељи. Вез коња, одред би се нашао у врло критичном положају и, разуме се, пао би у руке непријатељима. А наћи коње у помрчини, па још у месту скоро негшзнатом и нуном Индијанаца, било је савршено вемогуће. Војнини су били у очајању, али, на срећу, канетан нпје био озгубио присуство духа и реши се да употреби последње среств ). Он је наредио трубачима да евирају збор. Није прошло ни иола часа, и већ су сви коњи, чув ши позчате звуке. трчали у логор, п одред је бпо спасен. Друга прича, коју наводи американски журнчл, тиче се не коња већ псаТај пас био је пекога џентлмена у Дармштату и био је нрави ужас свима певачима и музикантима, јер и на најмањи погрешан звук у певању или свирању, он је подизао њј гаку у вис и почињао ужасно урдпкати. Никал, се није десило да се он превари илп да не опази какав било иогрешан звук те за то није чудо, гато су чак и познати певачи п уметници дрхтали кад „Макс," такоје име псу, присуствује престав!!, а Мнкс, као за пакосг, ужнвао је велику Љубав директора позоришта и бпо је увек редован гост на свима ирвим пресгавама, не пропуштајућм никад ни једну нову оперу. Један од нрвих те вора оиерског пошри.пта тражио је д>» тај пас не присуствује оперским

преставама, иначе он неће пезатн. Алије „Макс" био и сувише велпки љубимац нублпке и дпректора, те по томе љутитоме тенору није остајало ништа друго но да се покори и да пева нред строгим судијом и оцењнваче« — јс м г. „Максом." ТЕЛЕГРАММ Алексинац, 17 аарила. Усвајањем закона о давању новластице за екснлоатисање рудаика алексиначког срн. синдикагу у Лондону — Алекеинац је данас у највећем одушевљењу. Прангије на све четири стране Алексинца нуцају. Заставе истакнуте по целој варогпи. Осветљење је неописано: читаво море светлости, Весеље бурн >. Нема грађанина који није усхићен и весео. 17. Априла Париз. Министарска савет бави се економијама буџегским. Економија износи око 20 мнлијопа Лисгови јављају да је још близу 40 особа уханшено. Полиција надзирава строго анархисте. Прогале ноћи билојенових хангаења и нретреса станова анархиста. Канеа. Онсадио стање и војнички суц дигнути су. Хрипгћански становници веома су задов >љни. Цариград. Проглашеча је царска Ирада, којом се укида војени суд на Криту. Рим. Виада је одлучилада не трни никакве јавпедемонстрације нриликом 1. маја. Турин. Лига радиичкихудружењм препоручује радницима да не праве јавпе демонсграције 1 маја, већ их позива у очи истог дана на састанке у којима ће се раснрављати нитање да раднички дан буде 8 сати. М илано. Неколико анархиста ухаишено због буновничких прогласа, који су шгампаниу Фраацуској; тако исто ухапшени су и разносачи цедуљица са лозинком „Опалите на владу!" Париз. „Тан" признаје смо треност и енергију владину у наредби ухашпења анархиста. Међу ухапшенима налази се и познати талијански бунтовпик Амилкар: Ћипријани. П етроград. Тврди се да је персиски Шах одбио предлог грађење железничке пруге Ензели Ремт Винбаден. Југрос је царица Фридрик стигла овде и посетила царицу Елисавету, за тим после подне отнутокага. Грац. Шграјк ковача и бравара који је трајао неколико дана, престао је услед посредовања власти. 18 анрила. Лијон. До синоћ било је свега 15 ухапшених. Припретресу обиталишта нађени суексплозивпи препарати.