Мале новине

Вама на]е непозаато, господиие уредниче, да сам се ја уклонио са поља политичког рада одма после бугарског рата, а и! тога оает следује да насам још оида могао ирвдвидети ни 22 Фебруар ни 15 Мај, те да рада моје личне сигурностн изаберем подитску покорне главе, Али да ме је 14 Мај загекао на јавном пољу рада, зацедо догађаја тога дана не би ме побудили, да се пз политачпог рада повучем. И ако пажљиво пратите :ве нојаве нашег политичког живота, вама, госиодине уредниче, не могу бити та чио но^иате све ирилике, које еу јАеиа нопрцнуле да се у клоиим са поља политичког рада, за то се ваши накључци и у овој тачци излажу опасн сти да буду погрешни. Ја нисам иалазио онда за удеспо да те нрил пке јавно претресам, .1а н данае сам тог истог мишљења. Доста је да цапоменем да ја ншредну странку нисам напустио, као што ви велите, него је она у политици уарила други!*." иутем и тако су се наши иутови рачдвојили. Нпје ми намера да доказујем да сам ја, радећи кик) сам радво, добро урадио, а /а је странка ногрешила, све што Џ хоћу овд • да П '>тврдом то је да ми се не сме иораћи право да у свама ио-тПтиним питањама сле'чујем с а м о моме личиом убеђељу, јер ако тога права ие би пмали, не знам, ч му бн Н1М онда могла служити сва остала политичва права и слободе, које савремено друштво такО високо ценл. Напредњаци дакле немају узрока да се на мене жале, а тако исто нп ја на њих. Ја насам ишао иа то да узмем њих силом у службу мојих убеђења, оии нису могли да узму мене у службу њпхов х, и тако док је бвло слагања бпло је и заједнпчког рада. Не може дакле бити спора ва у нолитици сваки има право да сљедује своме рођеном убеђењу, но то ~-шф само прав •, то је и нолптичка ^ртр" "т 11 *■ ' "■ ) сунреи еног друштва. Шта впше «огу се појавити у животу политичких људи и такозе прилике, које би им налагале дужност, да се сиоља политичког рада уклоне. Такове су прилак*' честе у свима народима а у нас су оне још чешће- Али вчма се, госИ'|дине уре^ниче, не може пор;ћи право да улазите у оцеиу таковпх убеђења В I их можете наћи да су погрешна, али им без поузданих докана у руци не смете иодмегатиниске нобу г де. По чему сте ви у осталом могли з.кључитп *да ја нисам )>адио по убеђењу, повлачећи се са поља полатичког рада? Нисам се ја иовукао са поља политичког рада ни са тога што ми не бп билоугоднода р^димса какве ^мнње клуцице од министарске. У истини ове су последње замене бзле н јтеже. Ја сам провео скоро 25 година у државној служби, почео самод , најнпжијпх, и ако сам до нео до најчаснијих клупа у овој зеиљ« (Што се богаства I иче пзволите извинити, оно нијестечено у државној служби Јнего је наслеђеио од оца или јестечено праватним радо .к) — т > нисам зарадио на сокаку него у школи и у искрс ој и оданој елужби моје отаџбнне. Допустите, господине уредниче,да додирнем укратко овом прпликом и нега в жнија нитања којима сте, одговарајући ми, вашу нажњу поклонили. Мислим да ће бпти добро дн оставимо са свим на страну дискусију о Јзначају лнчног рада у опште, као и о вредности броја у математпци. Таква дискусија самој ствари ништа не би приноскла, а ја сам већ одмвна прешао век кад

би ме онд могла забављата. Мени се чинп да се нолитака и логика, како се у обичном говору узнма, потпуло не поклапају. Свако полптичко друштво има своју особену политичну логику, као што ју пма и сваки век. Што је у Л >нд >ну логпчно, мучно да ће бити логочно п у Петрограду, а шта је у Веогра^у тешко да 2ће бити у Занзибару. Но моме уверењу само би она политична логака бида добра, која би захтевала да се нрема датим месним и временим^приликама што влше корпсти са каквим радом за државу и ^руштво задобије. Такву нолитичу истина ретко кад призаају полптичкп апостолп алп ®у накн^ду за то ње се строго придржавију скромна смргни полмтични раденици, ко.ји држе да су да ас за српски народ сва ластом социјадистичка ггитања прост бесиисле ^и лукзус, д к су му о* животио. значаја питања народног а држчвног опстанка.

0 невању ва парастосу не можемо се иовољно изразити већ ао томе, што смо у начелу противни, да се на Корнеловом нарастосу певају мртвачке песме ненравославним мотивима. — Ово сматрамо и нехотице као неку иронију Корнелу и томе дану. Ми с жаљевамо овај догађај и ако је он п угекао можда само из случајве неиажње дружине ,Станковић и која је тога дана иначе нри сваком чину своме најдепше лаворике заслужвла. У цркви опазадо се впше хоровођа овдашљих иевачких дружина као и члачовп иетих. Али тек ииак женски свет је својом прпсутн >шћу очувао част имену Корнелову. (Наставиће се) ИЗ БЕЛА СВЕТА

видео сам, сувише гоцкан да посао надмаша мо.је слабе силе. Гсгаен нуждом, умирући од гдади, али не желећи ни да просим милостињу, ни да прибегавам преступима те да прибавима срестава за живот, ја сам до шао овде да умрем скривен од свију и под измишљевим иленом. Молим да ме сахране без дарме, неоглашујући ни мојз име, ни мој жпвот, јер ја нећу ла моје име сдужп као понОс неким људпма мање осетљиввх но ја у н<:ким сдучајевима. Новац, који се нзђе код мепе, иоверио ми је јрдан од мојих пријагеља ире десет ггдина. Довумента прид жена уз новац тврде то и даће суду могућности да све то врати чије је и биш. Снт јо такође г. X... једногл од мојих пријатеља, који ми га је дао за време, и молем да му се врати. Облигације прииадају једчој особи која ме је молича да вх разменим, јер је њој то незгодло. Њена обја-

(Свршиће се.) Са 25 петогодишњег помена ј Корнела СтанковиЂа

„ 1 шн>ења учинила ми се сумњива, ала - Обрт. Од како се каез Бв8марк| ја тт Ј да јој се 0 б,игациј врате повук о, Италији, која ]е бида не- ј ак0 - ре она пријави, у нротиваом раздвојни члаа Т |>ојног средње-јев-! ч • нвка вдасг ради како зна ! ропског санеза, гледа све више да, цј то ее Тј14е ситног новца који ће се еманцивуЈе од тога савеза п да ее на ^„ код ме не и к\јп би могао се приближи ФранцускоЈ, а преко 0 д 10Ж1]Т11 мо ју смрт ја сам нашао ње и Русијн. ОваЈ ноЈав примљен ,1 е 1 ка Н у ЖН0 да га ие трошим те да се — : веома нпвољно од органа сввју но-. вз аега награде они којп су ле сду« Невачка дружина Станковић ои-' л " тичких странака у ИталиЈ«. Ово, шадвв> у Парпзу говоре а је рвај дружина „отанковин одр зблпжење јако !е повећало изгледе ; ,.. ., жа 19 априла о. г. 25-годишњи умр- да ће С0 таЛ вјански минастар пред- | * К ЛЛ ^ Ц ^ дп помеп наЈстаријем српском музи- свдаИ к Криспи одржати на своме ' чару К »рнелиЈу (Јтанковићу. месту О«У Француској оиет, идеја зблпже- ј ња с Италијом ни из далека се не Т Е Л Е I Р А М $ допада свима подједаако. Репу- ј бликанска штампа је у опште чадо- 23. априла вољна. Нарочито „Гагхкоји се, | Ра.п. Краљ п краљица присуиосле одступања нреседника ГревлЈа, ствовали су 0Т в ар ању гађања смафа за > рган преседника репу-, •' . 1 •' . блике, са зад>вољством бедежи, да | на Р°Д ' ог - Ч )ал> .1® П Р ВИ гађао .) је последње пуговање иреседииха. нута и погодио. Јзрој стрељаца Карнота довело до жељеног поли-јза угакмиду велик је.

Примегивши да ни је*не овдашње новине не донеше до сада ни речи 0 том зиачајиом дану, па ни „Маде Новпне", ко е иначе ни снтнпце ове врсте не сроцуштају, — шаљем вам као .један од присутних овај извештај.*) Програм тога тужнога рада беше у три одељка. I беше у цркви; II у салн Вел Школе; а III у госги ници „Руског Цара." I. И ако је н|рочптим плакатима објављено, да ће служба тогадана почетп у 9 ипо сахачи, то се ипак доцније почела сигурноз^ то, не бн ли што више света дсшдо. — Али заман овог очекивања ! Београђани са врло малим изнимком, и то већином женскиња — не дођ ше у цркиу на службу и парнстое ни оном човеку, који је за Српство и за православљ живео и умро. — Црква беше скоро празна! На служби је певала дружина „Ст=1Г(кови11" искључиво 1-.омпозпције Корнелове осим „Иже Херувими" од Штирскога. Цела је лптурђија отпевана и опда онако лепо и са осећајем, као што та дружипа редовно чани то у саб рној цркви. — Ос^бито се истаћи мора „Благословен грјада", „Амин да исполњатсја" (обоје у молу) и „Скажп ми господи", које је пзведено онако, како то побожна душа српска само замнслгти може. Да Еије узета онда и друга ХерЈВика и 2—3 јектеније нас би већма ! задовољило јер је тога дана ваљало помепу Корнелову иосветити искључиво и његове композиције. На иарастосу је чиводејств вно : Високопре«свећени митрополит г. Ми! хаило са 10 свештенпка и 4 ђвкона. 1 Колпко се г^д овој одличној пажњи нашега митронолита и саештенства поклонити морамо, утодико > ам теже беше гледатп ту велику, сјајну помпу у празпој цркви! Годптељи и старешине! Зар тако мислите одушевати подмладак свој за врла, родољубива дела и уметнпчко поље? + ; Нисмо донели из проотог разлога за то, што нис.но позвани, а непозвани нисмо могли послати извештача, па ни извештај доноеити, Уредн.

тичког ресултата, до коначног изравнања неспоразум: између Франнуске а Италије. Али монархистична а буланжчстична штампа ни мало не симиатише томе зближењу јер не верује искрености Италијана" — Отклоњена несрећа. На железничкој нрузи пз Беча за Пожун, зликовци су намеравали да уироиасте нутнвчки воз. Гадп тога носкидали су неколико шина. Алп бдагодарећи железничком чувару, који је ва време дао потребан знак, несрећа је отклоњена. — Посета. дипломатскам круговима говори се да ће ..устри кп цар, пре 1 .о што наступе мапевре писетпти немачкога царч. Т м приликом кратио бп га минпсгар спољнпх иослова, гроФ Калноки. — Нова странка. Германски Фабрпкантп решпла су да се по савету кнеза 1>исмарка скупе у једну нову страпку. Задатак ове странке био бп да се бори с лржавним соцпјвлизмом. — Јевропски суд Заступницп ^лтемале, Ник рагуе, Сан Садваор^, Хондураса Боливије, Еквадора, Хај^ти и Бразплије (државе у Амерпци) н 1тппсале су решење панамеричког ко^греса, које препоручује, да све неспоразуме, које настуие у ачерикшским републикама, изнесу пред суд јевропских држава. — Умро од глади. У једној кућп у Паризу, у соби на тавану, пађен је мртав још млад човек. Показадо се да Ј 'е умро од глади. Кад је полиција чинила претрес у његову стаиу да бл сазпала ко је тај човек, нашла је један портФ .-љ нун банкпота а бапчпнпх облигација на 30.000 динара, златан сат и некодико металних новаца. Уза све то билб]је прил жено писмо, у коме је стајало ово: „Ја нисам први којп овако иролази, имао сам службу али, кад сам се са самоирег' рев -ЧБем од-о своче послу

24 априла Бб-ч. Свршеие су министарске конФерепппје о законским иредлозима који се имају иодиети делегацијама. Јуче је иоследњој седпици преседавао сам цар. Ма ђарег-ц министри вратили су се у Будимиешту. С>

0 г л а с и

ПАРИЗ Нови артиклп, успех какав ипкад није бпоуЈевропи. Трчже се спојсобнп нреставнпци с в у д а. Може се постићи срећа не [напуштајући свој носао. Адреса: Оп^опг, 4°, Гаићопг^ |В(;. МагИн, Гапв. Кагадози б спдатно. Приложити једну марку да се добпје беснлатно

348

1—1

Од 1. мајаов. год. отвара [се курс за изучавање красном! са. Они, кб.ји желе да науче лепо писати, што могу постићи већ у року од 2 месе, л а, пекг. се до горњег дана пријаве у кући бр. 55. „Космајска улпца"гдеће е^знати блпже услове. На изучазање прпмиће се школска дец^, а п одрчслији. Н( захтев држаће се и часови поправ1Тнпм кућаиа према нарочитој ногодби. 350. ' 1—::}

Ј1 .