Мале новине

ђујте што више, а већ признчњз и глас савеснпх судија вам неФали. ' * Накнадни збор. Грађчни, која ио општинском пројекту остају в>н ре-; јона варошког, сазивају у нед^љу 29 о. м. поеле п^дне код „Чубуре" накнадни збор пошто се у нрошду недељу ннје могао донети никакав пуноважан закључж, јер је било каше, те нису дошла сви грађани. На овом збору биће овај дневни ред: „0 забрани подизава домова на" Новом Солашту; да се умода влада да тим

другом од овдашњих листова па п> кагкад и у вашем листу, који ми је своје гостопримство указивао, алз как I тај рад није улазио у скучен ; оквир које од сгранака, он је остао са свим непримећен, Најбољи доказ што и ви сами за њ ие зчате. У о сталом било како му драг> прилике су доистл дкнас у Србијп такове да ваша прнмедба није сасвим била излашна, ш ако не за мене, оно бар за друге, који су ј јш мањч од мене радилп а биди су у положају давише п успешније од ме >е раде. У це-

грађчаима дозволи образовање [засеб лом овом нашем разговору пма једна

онштине, је варош одбадпла."

пошто пх дакле тачка сврх које се ми прили-

сгупн> размицалд према сназа којом је цолитпчдл образовање у маеу нар >Ла пр^дирало — а ми смо диглп скоро све границе одједаред и кад смо добали најслободоумнији, и ако хоћете и најрадикалннјп устав, ми смо ударили скоро сзи у кукњаву, јер у место сдободе завладаше пптон.)м Србијом харамије и з<иковци Кажите ми, молим вас, госиодине уреднрче, који изгледа да броју миого верујете, чему се има приписата и данашње држ»ње опозицаје и дарашња радња радикалне владајуће странке, и радакалне владе, што је обо:е за ос/ду, ако не томе што и

Нарвдба. Онгатински суд пздао је ову нар *дбу: Ишошење астала и каФанисање по тротогрнма у пнтересу слободшг кретања становннштва и јавнога реда, не може се никако допустит и но улишма жавог саобраћаја а нарочито у онам које нису дов 'љн) широке. С тога суд онштине вар Бвоград^ на < снову § 326 и тач. 15. §. 329 врив. закона паређује да каФеџпје, гостаонпчари а мехаеџаје од сада не нзносе астале вспред својих радња.Они пак чпје се радње налазе у широкпм улпцммап који би нрзма томеж>лели, да им се изу етно допусти нзношење астала, и«ају се обратвти општинском шолбои. * Слава. Јучз 'је палилулска црква славила свогд патрона Св. Марка. На службп је чинолејствовао г. Мптрополпт, Служби је присуствовала п Краљица Наталија * Потврђени закони. Службене еоеине доносе указе, којама с-) погврђују закон „о измепчма и дшуаама у закону о устројству окружних судопа, закону о устројству трговачког суда и 3 1Кову о другом одељењу сула округа нишког," закон о заменп §-а 364. кашеног за(.она. * Претрес. 27 о, м. биће у суду вароши Веограда нретрес г. Таси Ивковпћу, ипецу „Бомаба" по 22 тужбе за нанету увреду и клевету. * Дол^зак бив. краља Молана нешто се отеже. Теданас ће, те сутра ће, алн он иикако не"долаза. У најиовије време о његову доласку постоје две версије. По једној, он б п дошао вечерас обпчним возом, дочека не ба било никаквог п на перону би изашао на взлаз, којим и сви други нутници излазе. По другој вереији, бав. краљ бн дошао за десе

чно слажемо, а та Је да ко г д може ј влчда и опозчција мораЈу да траже требл данас да ради. Ја не мислим ! одобреља п нотпоре од свемогућег да је непреболима криза, кој'у нчшејброја. Зар би скупштипа и влада политично друштво данас издржава, онако широм п без обзира газиле усва су је пол тична друштва им ^ла, ј став, законе и грађчнске слоб >де кад

буја као сваки коров, а шго још је добра заосгало оно се скамени'о. Међу тим иије мпслата да се јучерањи устав данас мењч, при свем том што изкор зла лежа и у самом њему, које зло цео политични живот у земљи деморалише, али у пркос тој незгодп за спас земље треба победити и увести нове начине у борби, а нове цпљеве за победу. То је задатак данашњз интелигенције српске. [Гримите, г сиодизе уредниче, уверење мога одхичног поштовања. Београд 20 Апрзла 1890 год. ; М. С. ПироКанац ^0 0»

али Је она опасиа због слабог счстава болесника, а још опаснија зб г снољни . утицчја. Радити да^летре-' ба, пптање је само шта п како? П <знато је и мена, господине уредниче, да број није постао сш > еновим уставом вчжна чињеаица у нашем иолат .чком животу. Оа је имао свога значаЈа и ио старом и но новом уставу, ала само не так > мер >■ давиог или б ље судбоносног као данас, а из закључка мога нисма могли сге умотритн, да ја не мислим да број треба коначно црогнати пз нашег уставног живита. Нема политачке установе, која би била савршена, иема је к ја ке би зависила од ирилика. Тежак је и непоуздчн личии режим, али Је најоиаснији режим којц се зове 1езвдашће. Где влада први, све лависи од Једнога лица, нерасудна воља често замењује з«.-

б 1 мислили да ће пм гласачп од тога во з.ита рнчуа, и зар би се могло наћи господе, која би смели рећи за таково гажење закопа и устава да се је дигла „сувише велика ларма због једае кајганд." Ирва ка гапа новукла је чит>.в низ кајгааа за собом тлко да су данас и тој господа оне почеле на нос искакати. Зар би се смели без разлога отпустпти способни раденици из држчвне службе а повтављата на њихово место крчјње несаремна партпзана, који не нчЈУ ни шта је закон, нп шга је ред ни шта је држава, кад бп се влада бојчла да ће јој гдасачи таквом раду замерити. Зар бл се у неким круговима владајуће странке до тогд стунња обезумилп, да помишл,чју поново на 14 мај, те да иуте« застрашпв ња, плшквила и уцењивања зч предстојеће скупштинске изб ре, појачају ра

тпну даиа п био бп као дочекан.

и обично

Изостало. Одговори—Разговори су ишстали пз овога броја, јер је уводни чланак мпого заузео места.

-«а> о <з»-

кон и иате(,ес, али где завлададру- дикалну бујацу, која је тако нагло, ги, тешко земљи п свакоме њеном поштепом |'р .ђанпну. Све је нитање дакле у гоме да се пронађе приближна права мера те да не влада на не расудна воља ни безвлашће. До тс се мере, по моме уверењу, може доћи ако <-е да одлучна превага уму над суровнм бројем, ако се бр >ј ограничи, те да се, нао што нам народ вели, „не тражи у циганке кпсела млека." Кад ко није у стању да, води бригу ни о себи ни о сзојој кући, кнко се може од њега тражнти да нам он водп бригу о онштинп п држава. Али ре ћа ћете он Је војник, <.»н подаос 1 крвне жртве за државу, јест то је све

ПИЈМА УРЕДКИШТВУ

(Свргаетак) Нисте ми, господине уредниче, учинпли комилименат к; д сте мислили да сдм ја одрекао сваку важност личном | аду у опнгге. На против и у самнм нашим данашњим приликама иолитичним, ја му признајем неки значај, ј-ли свакојако не оноликп колико пзгледа, да му ви нридајете. Кадјевећ о мени реч дозволите да се иослужимЈмојим рођеним примером. Од нове уставне ере на овамо није прошло скоро ви једно важније цитање, а да ја о њему нисам казао јавно шта мислим. То је бивало час под потииеом, час без потписа, у једном или

тако, али и за њега и за све и за државу боље је кад се од њега не тража посао, који он наје у стан.у да обава. Ако агде нема места логици у политици, овде ба је требало позвати у помоћ да се не тражи иешто онде где га нема. Наје нам асне шорити раштркана села по планинским крајевима, нужно је да најпре ушоримо наше мозгове, да метемо у службу само сиособне чиновнаке, да новратимо ауторнтет власти, иа ће за час нестати харамнја, а [.ед а сигурност оживета у земљи, али јје то све одвећ тешко иостићи /оI I од се странке морају отамати за | гласове оних, који не зиају за што | их ко*е дају Ми Срби, нако с.мо у свему оскуд.ни, често морамо даскумрачимо, ми р <димо и у иолитицп као неки к мв је хладн , а нма кратак покрив .ч. ако га повуче на леђа зебу му ноге, а ако покрије ногеосгану му гола леђа, тек неирестанО док се један део тела загрев1 друга мора да зебе. У других народа кад се дају елоб^де онда се удвостручују органи за одржање јавчог реда и сгурнос.ти, у нас се на против укида и оно мало жандармерије што Је има али се органи јавне Оезбедности пацадају, и назнвају ногрдним пмевима дж свет не изгуби веру у њпх. Друга су иароди гранпце броју ц >-

и тако мизерно почела да опада. С друге опет сгране да није те т,же за освајањеи броја, зар би се опози ција пзлагалч нрекору што тражи смањив-<ње платч чпиозиицпма, онда кад п деца зпају да су чпнлвници у Србији данас оскудао плаћени. Зар би се буџет пеисправно предстчвљао, и зар би се пзмишљао чак и трећп иоре*, кад се не би маслило" да су такове обма^е згодне да се неразумнп глгсачп на лепак намаме, и зар ба опозицаја узимала тон у својој штамиа, који не доликује претресан.у јавнах пословч и кој'и често граничи са бесомучношћу. Ко ће побројатп у остал>м све мариФетдуве којима се п владајућа странка и опозација служе да обманама гласаче задобију. И што тако може да се ради, што сз заборавља на образ и на дужност, н на сваки интерес земље, што су ск )ро само дв < пута остала која воде победи: обмана и застрашење, ак > није тоље крпв еам суровн број, и он је у глчвноме крив, и за то се ево мени број не допада, и за то ја разуа броју претпостављам. И ја ие држам да су колац и угарак остали сасвим без дејства нч гласаче, на оне бар ко-1

Са 20 Петогодишњег пзмзна Т Корнела СтанковиЂа

II После п„дпе око 5 1 / 2 часова ноче ко-)церат у сали в. школе, која се међу тим већ напунила била. Међу гостима беху заступљени сви овдашњи сталежи. Измеђ^ осталах опазисмо г. митроп >лита Теодосија (покровитеља друштвена), академике МилићевиКа, Жујовића и Кујуиџића, проФесоре вел школе Ј. Вогаковића, Туромана, ћерку срк. п сланика у Цариграду г-ђцу Новаковдћеву, најпраснијег друга покојникова г. јјСтеву Теодоровића сликара са целом породицом, Стевана Д. Ноповића начелника мпн. просвете са породицом и т д. Прва пијеса „Тебе појем" пз Васи лијеве литургије отпевчиа је тачо ' прецизно о у духу композиторовом да сумљамо, да је до данас у српсгву где боље приказана. — Вар ако ргатиавино и прл свргаетку гИегЛапДо тешко ће моћч која друга дружина тако добро известп. Пародне песме (2 и 4 пи^еса) скупљене од Корнела, а аранжиране за мешов. збор од коровође г. Штирског (у првој: Сви шајкаши; шта се оно чује ? и седнла сач у шљивик У;-~ У другој збирци, Да сал јадна сгудепа водица; так тпк так — што нисам дакао, осу се небо звез^амч) беху иа том концерту бисер и драго кшење јер се публика не м >га растати са њчма нре, док се још једноч не поновиш ј . Особато нас је

нријатпо изненадило у песми „Што нисам давно, то јутрос рано устадох и одох" оно уметничко и самостално извађвње „тик, тик. так," на почетку, средиии и евршетку пегме — Овч (по пост.нку своме иначе несрпска, алл код нас већ јако популарисана) песма (речи од пок. владике Никанора Грујића) је и досада доста лепо имитирала клепет воденичког кола, али у садањој уметничкој преради г. Шгирског је ово имитирање достигло врхунац свој. — Ми бп се радовала, ако вредни јима има шта да изгоре, ал^су^" ј Штирски не застане, не-о и д.ље . П р 0 ду Ж(Ј оваким уленшавањем наших нар. несама 3 пијеса беше: и Достојно шестог гласа". — И оно је иевано онако правилно, као и шго је и записано у III књизи К. Станковпћа. — Само примећујем >, да се то Достојно не зове „шестога гласа", него Достојно осмога гласа и то јоиг прецизније рече-

Јако да Је само то разлог штобирача почињу извесним носланицима I леђа да окрећу. Узроци су томе по \ јаву и |стара обмањивања која се данас не могу да пспуне, узроци су већи порези кад су скањивања обећавана, узрок је томе шт > су већ сва државна и политпчка звања заузета, а сви партизани <-.ису засићени. Јесге ла, госиодине уреднпче, ј сагурни да нова обманљива обећањај не би нмала старо п исто дејстводај бираче за соблм повуку? На жалост; ја писам. И ако наша болест ниЈ - е смртоносна, онаје доста опака и сувигае стидна Свака је победа у оваквој борби, к ,ју странке једна над другом задобију, пораз за државу. Зло

но"нарловачко илп Мушацко^о, пошто имајош једно велико Достојво осмог гласа, које се за р>злику од ово^а 3)вс као велико Возбраној. —Достојао 6 гласа је сасвим друкче и иде по молској скали. (Наставиће се) . оаао —