Мале новине

ленковића, али се говора да га неће Намесницн због сукоба са бив. унравникон Г.1ИШОМ. * Чланови утемвљачи „српског јахачког удуужења" све се више множе. Сеи до сад уписавих 1 уписали су се и г. г. архимандрит НићиФор Дучић и Илија Паранос трговац овд. * Наредба. Оиштннске новинедоносе ове наредбе оп атинскога суда: Да би се на чесмама одржавао ред и воду без дугог чекања захватали првевствено она којн подмарују потребу за пиће, ие може се допусти ти да лебари, пекари и бозаџије преко целог дана и у свако доба захи

Раслис. Г. министар ф шансија разаслао је царинарницама расаис, у коме им наређу;е, да издају уверење о пореклу само за она жита при извоЈу, која су на нашеи земљишту произведена, а не н на она која су ј Србију увезеиа јернашажита пра увозу у Аустро-Угарсау уживају нарочпту повластицу у знатно спуштеној цени, а нама није у интересу да и страним житнма чинамо те олакшице. * Стањв воде код Београда ва и 25 26 Април 1890 године. Код глав. царин. 5 68 м. — 5 75 метра. Иролависпод мос. жел. 8 31 м. "— 8.26 м

0ДГ0В0РИ-РАЗГ0В0РИ

тају воду са чесамл за своје радте. Придошла ва 24 сата 4 и 5 Према томе Суд општине вар. Бео-! града на основу § 326 крив. закона \ а позван и тачком б члана 36 зак. о општинама ваређује: да хчебари, пекара и болаџи.је са чесама захватају воду за своје радње од 12 часова ноћу па до пред зору. Ко год против ове наредбе поступи, казниће се по закопу. Друга наредба је ово: Показлло се да у Београду има читав ред нрекупаца, кој вима купују и преародају разне про

моЈа редакц ја т о;!ште, т^кад ни- ца, и ту после чекала по читавесашта насао сами пзмпслила или под- хаге, чесго по читаве ноћи, док ам метнули краљу и грађаннну Милану. се газда врати. Ако се сећате тих Све веста које смо д<> сад о њему господсках кола, онда ћете се јамадоносили, ми смо узимали из нај- чно сећати и једногагосподиаа, кога угледнајих европских листова, као сте често виђали где у тим колима што су: „Т-1Јмс и , „Дели-Њус", парис- пролази, сав натовчрен китамацвећа, ки „Фигаро", „Тан" и берл. „Пост", а кад дође до басамака познате куруско „Новоје Времја" и „Гражда- ће, отмени господнн узме у обадве нан", и многи други листзви. јруке ту огромну киту цвећа, па са» Те вести могу бити исган^тз, те задуваи трч 1 уз степене. вести, рецамо, могу бити и неисти- 1 Коме долази овај господвн често ните, али кад их већ доносе толики | тако у недоба ? Коме ноеи он те угледни езронски лисговн, зашто да | сиуиоцене ките цвећа? Кога то обаих не донесем ја? Нарочито, зашго ' сипа даровпма? и код кога то прода их не донесем кад су вести за-|водч дуге ноћне часове?! нимљаве и читалачка публика радо ! Ми не знхмо... то јегт знчм^, али их пратв? ј нећемо да знамо нашта друг >, рећи Али те су вести лажне, нзмпшље-1 ћемо само толико, да у тој кући не; њчх протура „покварена женту-; ставује једиа удата жсна, која ама рпна", из познате кујпе иод кесте децу и свога законптог мужа.

новима, рећи ће Мнлан и његови обожатељи. Један краљевско-српски дворски комедијаш (Наставак) Да продужимо и да завршччо овде разговор, започет у првкјучерашљем иТо Ј тр7о- б Р°ЈУ> а |, °Ј И се тичеискључао саме читалачке публике. дукте и ако нису грађани ове вароши нити подносе грађанске г ^рете, После одсгупања, краљ Мвлан је и да се та*о исто нод нменом пречза мене постао обачан грађанпн. Ја кунаца прикривају и многе варалице сам тако његов положај сматрао не и беспослпчари. Услед тога и пошто 1 из ината, већ по убеђењу начелном, је општинска власт позвача зак >ном 1 па сам настајао да се то п нравно да у сваком погле зу штитп како ин- I нризна и утврди, у чему сам и ус-

Питам вас, господо, да је муж ове жена био доиста прави срнски Пре свега нама је гешко зер>ватп|муж — потам лас да ли би у том

тересе саме општвне, тако и интересе грађанства — Суд онштане вар. Бечграда на основу 7. п 12 тачке 36. Члана зак. о општпнама наређује: да о* сада могу вршити пре-

пео. Сви земаљски судови нчшли су: да правно бпв. краљ Милан није данас ништа више и јништа мање но обичан српски грађанин. Никаквих повластица, нпкаквих изузетних пра

куповање на тргОвама само грађани ва нема он, која ба га, ма у чему, којн имају отвореве радње, и они' уздвзала над обпчнпм српским гра-

који од онштинскога Суда претходво добију дозволу. Казниће се ко преко ове наредбе поступи

ђанима. И тако, у мојим односима с бив. краљем Маланом, ја данас имам посла само са грађанином Миланом, коме не дугујем ништа више

Потврђен закон. Службене новине до оно, што обични грађани, у обидоносе указ којим се потврђује за- чнпм односима, један другом дугују

кон о сслобађању од царине извоза

Према томе ја питам : Јесам ли

отпадака, побројаних у делу II. оде- дужан, спада ли томапочему у моју љку VI закона о општој царинској 1 обвезу, да заклањам краља Милана тариФн. и да прећуткујем његове лудорије * кад нађем, да се о томе пише и гоПензионовани су Јеремија Терзић, ворн по најугледпијпм европским линачелник д; уге класе сре<а рађевског стовима?

округа подринског, и Михаило Марковић, начелнпк треће класе среза и овруга крајинског,

Ја сам једном већ рекао, и то овде опет понављам и молим да се на овО сврати пажња, да ја лично, и

да ће т;>кви листочи, као што су европски органа које горе набрпјасмо, тако олако постата гласила за растаруње лажних в<:ста против Малана, а све за хнтар, или ваљда чак п на иаре, „гадне жеатурине." II зар су то баш тако невероватне вести које та листови доносе о Милану?! Ево, примера ради, ма ћемо узети иоследњи случај. Краљ Милан пзлшао из позоришга и с некаквпм жепскзма свратио пред гостионицу „Дивал." Док су она ту седели наиђе од некуд љубазник једне од дама што су биле с краљем. Изр >ди се распра, дође до завадс и вике тако, да се н&јгшсле морала умешати и нолпцпја. Ето то је све! И ва ма, господо, овт пзгледа чудно, невероватно. „За бога как > ба то могло бита? Зар јелан краљ! Наје могућз да он то учини!" Па лепо, госнодо. Ак> држите да је то нем >гуће, онда изволта да изближе загледамо у ствар. Парпз је далеко и Ннма је, заиста, гешко знатп шта се све у Паризу дешава, с тога ћемо вас п >дсетата на нешто, рада чега се не мор^-мо мпцати из Београда; иа нешто, што знају већ и деца београдск^. Нећемо улазити у поЈединости; наговестићемо само по неке ствари. Да ли се можете сетити, госаодо — а то нпје било баш тако давно — једних господ ких кола, која су редовно свзки дан ста;ала пред пзвесну кућу, у кпез Ми-аилов ј ули-

случају бзла ствар далеко од Јскандала ? да ли се не би госиодин с китама цвећа једнога дана нашао где лети главичке низ басамаке? да ла се ту не би изродила скандали, у које би се и (Јполпцаја морала умешати, где ба можда чак и крв легла?! Ако се не варам, господо, ви ћете познавати тога господпна с кптама цвећа, и по евој пралици то као да неће бити нико други но наш бив. „драги господар." (Свршпће се) <«<♦♦> 8#»Са 20 петогодишњег помена | Корнела СтанковиЂа (Свршетак) „Скзжп ми госноди" (у мешовитом) и „Ево деснице" у Јнушком збору су такођер добро изведени; нарочито овом другом ј - е спашсно име и световном композатору Корнелу тиме, ношто је та пста песма пре кратког времена на истом месту а под управом другог хоровође и другпх невача отиевана врло тромо, млако и са погрешкама тако, да би многи, судећи по том невању, осудплп Корнелове световне, самостадне кошкницпје, Између 3 и 4 пијесе узе реч преседнпк друштвени г. Жив>јин II. Симић.

ПОДЈ1

КРВАВА Г0ДЕЕА (Дневник једнога роба) Побележио 1ТЕРА ТОДОРОВИЋ (70) — Имај на уму, пријатељу, да се ја ово можда последњи пут праштам с овим људима, с тога имај мало стрпљења приметим му јн. У тај мах праштао сам се с Милепком. Оваки растанци су веома болни. Ту човек осећа тако много, а тако мало може да каже.... Чудновато да сам сад све ааборавио шта сам тада на растанку рекао Миленку, и ако иначе врло живо намтим целу ову сцену. Знам само да сам му рекао ово: „Ма шта се са мном десило, Миленко, зиај г -пио то, да ћу вазда и у свима при-

ликама остати човек. То исто тражим и <-д вас, који сте се бројали у моје ђаке и младе пријатеље. Ако се више не видимо, аманет вам моја успомена. Очувајте је у лепом сећању." — Сад изволте, — рекнем ја, обрнув ј се члану. Пођемо. Ја ее осврнем још ]едак пут и бацим последњи поглед на моју собицу, | где сам провео толике срећне дане, за који су биле везане многе миле и драге усномене, где су просањани толики слатки и ружичасти снови, снови срећне младости, где се толико и толико нута хорило веседо иевукање безбрижних миадих година... Па бар да су сад овде сви они драги ! пријатељи, с којима сам често у овој собици дочекивао зору у раду, у живим при! јатељским разговорима и дебатама, а ио некад и у веселом провођењу — да су бар сви сад овде, да их све последњи пут загрлим и да им рекнем збогом! Али сад је све било пусто. Сви ти 1 драги пријатељи, бог зна, где су сад! Ја| мачно сви они бораве сад тих, спокојан | саи, а нико и не слути да у овом тренутку ј из њине средине ишчезава онај, око кога ! су се сви они тако радо купили и који је

био као неки центар целе ове нријатељске дружинице... Ја одлазим. На месту, које сам ја заузимао, сутра ће осванути празнина: њу нема ко испунити ; услед тога овај ће се кружић распасти, и ко зна да ли ће се, кад ли ће се и где ли ће се сви ови људи икад више срести и наћи у животу!.. Таке су ме мисли мучиле у том тренутку; но ја стегох срце и крочих из собе. Члан и писар пођоше за мном узастоице, а око нас нагртоше жандирми. За нама је ишао Миленко, а изгледао јекао човек,који иде за мртвачким сандуком, у квме прати на гробље неког свог најмилијег. Жандарми му нису дали да ми се приближи, и он је ишао на '2—3 корака за нама. На кућњем нраху сретнемо г. Димигрија Карамарковића, члана дорћолског кварта. За собом је водио 3—4 жандарма. — Је си ли готов? — упита он свога, колегу г. Симића. — Готов — одговори овај. (Наставиће се) ——