Мале новине

Прво прочита нисмо од познатог српског мецената Хаџа-Павла Риђачког пдем. од Скрибешћа, старца од преко 84 годиве, који еаж'.љева, што на тужиом помену свога иосинка Еорнелија не мше бити ирисутан; захваљује „се др)жини на ин циј|,тиви и на раду у духу Корнел ву и шчље свој прил г од 100 динара за вамењену цељ (за израду веће слике Корнелове). — Публика се одазва илеменитој старини са Бог га жввео! За тим се прочита записник последље одборске седнице са значајннм закључком, да ће у спомен имену Корнел ву и дану овоме дружина Сганковић пздавати од сада у месечним свескама под уре дништвом г. Штирског, а накдад м г. Симића .риско народно световно и црквено п>ваае, као и разне самосталне српске композ ције. Ова одлука заслужује искрена признања целог српског народа и ми са не стрпљењем очекујемо, да угледамо прве штампане отиске радв, који је посвећен правцу и духу Корнелијеву. —Живела дружпна и љени покретачи за ову фодољубиву и некористољублву камисао! На срп. на роду је, да номогне овоме раду! После овога тек стаде г. Симић беседити о «>еноменалној појави Корпелаја у српству еравњујући га са Вуком, Караџићем , Његушем, Карађорђеи и Милошем, ко.ји је музиком стварао грчнице и међе сриству, као они великани на лругом пољу и који је и цивидизоканом западу приказао српски народ као пптома чланд и «ао стварадачка Фактора на пољу венттпна. — У даљем говору своме осибпто је јасно маркирао узроке и махне, зашто се у нас тако тешко и слабо шпри музичка вештина и зашто наше певачке дружине не напрелују. — У том говору има толико одабраних и значајних патријотскпх мисли и истинитих Факата, да би г. Симић оамо велпку услугу учинио музпчкој вештини а и нншој књпжевности, ако би свој г о в о р ш т о пге од речи до речи ^наштампао. Гокор је саслужан са највећом пажњом, а при крају се публика говорнику леао захвалила бурним одобравањем. Као леп знак иијетета према мецс-вима уметности сномињемо још и то, да је говорнгк са хвалом у знеи име великог добротвора српске музике г. митронолита 'Геодосиџ, на шго се је и публпка одазвала са живео! Публика се тешко растала са свршетком овога одабраног концсрта, нонез кућп најлепше утпске о дружинв „Станковић". Ш. Око 9У јј часова у вече беше у гос 1 иоиици ко^ „Руског цара

иицама. — ПроФ. Ј. Вошковић наздрави приређнвачпма и преседнику им Спмпћу на овоч патрнјотском помену и раду, око кога се искупљају све наше партије; — председник Спмић свима суделачима и гостима одазде в из иреко Саве и Дунава; В>рјановић другу и поборнику идеје Корнелсве Стева Тодоровићу; проФ. Тодоровић оснивачу дружинском Пери Димићу и младпм српским уметницима ЈНтирском Мокрањцу и МарпнкОвићу са жељом, да Корнелову грађу уп»требе обилато у радовима својима. Зора је своје бело лице већ давно помолила била, када се носледњи гости рачвђоше. Дан 19 апрпда ие беше значајан са великог саучешћа сри. народа; алп 1Вто беше и у скр мпом броју саучесника нроведен са оном встинском српском радошћу, љубављу и душевним рас1-0Л"жајем, како се

Ко жели извесну колнчину тнх греда купнта, некаседо5. Мајат. г. јавп у друштвепој 1-анцеларији од 5-7 часова по подне. јчвна захвадност Г. Рака Миленковић и дружина из Веограда, приложили су, преко г. В. Антића, ннспектора у министарству Грађеиинч, једну стотину динара друштву Св. Саве, на нме зидања светосавског дома, на чему им иотписави, у име главнога <дбора, усрдно бдгодари. ДС.С. Вр. 364 Ђурђев дан 1890. Веоград. Влагајнвк, Анд. Ђорђввић. ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ.

КЊИЖЕВНОСТ

Уредништво је добило на праказ ове нове књнге и листове: ТЈвпас, бр. 18, у к ме је сем наставака ова садржина: Љубави, спјевао СилвијеЗСтр. Крањчевић. — 0 утјецају Турског језикана хрватсву граматику — Листак. х Бранкови15а марш," тако се зове најновија музикалија за гласовир, воја је нзашла издањем Алојза Ра мела у Темашвару. Овај марш јс саставио В. С. Хелер из словенских песама, а посвећен је новоизабраном српском патријврху Ђор^у Бранковаћу. Поглад у 20, свееци доноси ову садржипу: Полигпчки онломци, од Гар. — Предмет за драму, од Франсоа Копеа, ирев. Дан. Д. Пе&ро-

Више нас учевика Веоградске у- , _ чптељске и Јл« приред.с.о 0 ус.р-

само Србин уме у свечапим тренут- фру ШК у Г<фу у цеља: да упознамо цама расположити. тамошњу браћу своју, њахове црквеНека је поново хвала честито) не „ П р 0 светне установе, и.торијске дружини „Стаиковаћ" од свију нас, ста р ине1 обичаје, начпн живљења и који бесмо гости и саучесннци тога економа „ нанредак. даиа. 5. Повр,тивши се иосле седмоднев-=«> Оног путовања у Београд, сматрамо за нрву и свету дужмст, да со и ИЗ БАЛКАНИЈЕ јавнам путем захвалимо п колбко толико 6 р видљиво одужпмо свима о — Бад ->8НСК) конФВДврациЈа. Рус- нима к °ј и С У нам приаомв.-ли својии ки „Гражданин" напомињући Лав саветима, пожртвовањем, гостоприм дејвво нп-мо о „балкачској конФеде- ством, иначе Р азаам У сл У глма 0 рацијп", које смо ми већ донели олакшицама, ти смо за ово сразмервелп како ни Срби ниГрци о кратко време, могли толико много ни Румуни немају раздога да сад местн проћи и што ваше се користлираве савезс Вугариин, к ји су нре- ™ цели« овим путовањем нашим ма свима били неблагодарни, који | Нека дакле приме нашу искрену саДа г " не по Македонији сун^одни ; одољ бивн доиаћини у ке поменутих нврода. Иа завршетку Ј ^ А Ј Ј „Гражданин" вели:

тар и Камаља од АлФреда де Мисеа. — Доколице: Полптичке жчурке од Гар. (наставак). — Ра<личности

„Али за нас је овде од интереса тај Факт, што је нрииоведање балканског савеза од стране бугарске

Сви они родољубиви домаћини Н. Саду, Гргетегу, Нерадану, Иригу и Врднику, ко.ји нам указнше право ср 1СК0 г .сгоирии ство. Г. Г. Иларијон Руварац архиман-

пчшгио дрнт гргетешки: Аркадије.В-рађанин штампе, па још у смашњи« оеолво ДР Р в ^ Ђо ^ е М истима то исго што и празнање сво- ј н ,, , КЈ ј е вемоћп Излаза да Кобург пе спа- : лић и Јован Марићл читеља у Н. Саду јс немоа • л Ј' мппа ;„!Или1а РадввоЈевић управитељ осн. сава Бугарску, већ Вугари мораЈу , Ј. , 3 * снасавати Кобурга, или, другим ре- ј школа Сава Стојшић и Васа Николачама, сиасавати аустриски утвцај ! Јеввћ свешгеници,у Ир.гу; кој, нам » — -И

мају н друга посла а не да спасававају аустрисЕог курјака који је пао у клопку. И г. Л вле може се одмарати на лаворикама: његов „велики" план неће се извршити".

ИЗ БЕМ СВЕТА — Одложвн састанак. Ка» је кнез Бисмарк одступио с крмила државне управе Немачке и за канцелара дошао генерад Каириви, у штампи се одмах нојавили гласови, п > којама би се прзи државнаци Немечае, Ау-

спремљен скромав сто за оне сгрије и Италије — Каприви, Кал-

госте који ће и на поду шј у бити. — И на подушју беше одабрано друштво. Почасно преседничко место зау.»е друг покојников г. Стеван Теодоровић између г. Јове Бошковића и Стевана Д. Поповића. Воштанпца. црнилом обвијена горела је за цело времв, а жито (кољиво) беше послуживано гостима и члановимаМеђу п стима га стране беху иа подушју п 6 изасланпка српске црквене опшгиве из Меленаца (свештеник Думић, учатељ Таназевић, велепоседник Павле Бибић илеменитп од Јенопоља, Др. Ђока Николић и рачари 1з. 1одоровић и Мид, Бошков) задоцнпвши се за службу и концерат. Потто г. Тодоровпћ учиии уобичајен помен ут којеном Корнелу, а дружпна отпева „Вјечнаја" и „Со

ноки и Крпспи — што скориЈе састали. Алп доцније су се гласови о томе састанку изгубиди,а у иоследње време и ако се не тврди да тога састанка у опште неће ни бити, с поузданошћу се тврди да је састанак оддожен. Као узрок овоме одлагању наводе то, што је положај Канривија ^и Калнокија лабав те ба и сва споразуми, који би се сад међу њпма углавида, били безсупешни, док се год не би утврдали на свој'пм под !жаЈ'има. -<{»• ДРУШТВО СВ. САВЕ

х СМЕСМЦЕ — Колико је људи пропутовале кроз Земун 1889' Голине 1889' цропутовало је кроз Земун свега 91 904 душе. И то: из Хрватсве 7215, из Славоније 4272, вз Даливције 564. 03 Мађарске 19,6*4, из Гсрње Аустрије 171, из доње Аустрије 2,915 и< Штајерске 359, пз Тиролске 62., из Солноградске 36, из Чешке 1704' из Моравске 672, из Шлеске 162^ из Крањске 193, из Корушке 70, н. Истре 239, из Галицаје 427, из Бу г ковине 35, из Босне, 1111, из Херце говине 134, из Немачке 1362, из Ру" сије 513, из Епглеске 504, из Француске 718, из Шпанаје 1507, из Холандије 161, пз Грчке256, из Швајцарске 153, из Турске 3322, из Србије 40.396, из Црне Горе 167, т Румуније 533, из Бугарске 1488, из Шпаније п ПортуЈалске 34, из Данске 4, нз Шведске 21, нз Монака 2, из Лихтеиттајна 6. из Америке 376, нз Азије 112; из Афрвке 4 особе,

Продаја греда Друштво Св. Саве има на продају 500 чамових греда 15*25 метара ду гачкп, на дебљем крају 25 см

сзјатпмп" пређе се и ост^лим^^ ^ 20 сГ7'пречни К у."' "

ве припомоћи не ба били у стању програм пута нашег овако извеспг Нека је даље хвала: Читаоници сриској у Иригу што прареди „беседу" другог дана Ускрса, и нама, као суделовачима, сав чист приход одиста даде на олакшање путних трогакова. Г, Илариону Руварцу, нашем уваж. псторику, који нам је, иоред богатог гостопримства у манастнру Гргетегу давао још и значајне, мудре поуке и родољубиве савете, како у цркви тако и уз здравице при трепези. Цр Кр. Аустроугарском посдвнству овдашњем, на издатоЈ* дозвоји за пре- ^ свећен нови патриЈарх лаз и борављење у Срему. Цр. Кр. I повдашћ. паробродском друштву, на спуштеним ценама на лађи. Г. Гаври Хаци-Плавшићу апотекару у Н. Саду, на цоклоњеним потребним нам лековима. Поред ових добротвора захваљујемо се особено и управитељу наше учитељске шкоде, Др. Војаславу Бакићу, који пам је ову екскурзију олакшао иоред осталога још п тиме што нам је потребнн новац уианред издао, Захваљујући се попов® свима, којп нам ма чи ше, изЈ 'аљу ( емо, да ћемо као будући учитељи, оно искуство п поуке стече не на овоме путу, употребпти на душевно благо п корвст нашег подмлатва и српског народа 1 4. Анрпла 1890 год. Веоград, Чланови е.ксуршје /ја&а Веоград. Учит. Школе.

ТЕЛЕГР А М К 25 Априла. Карлооп.и. Краљевски комесар барон Николићјавио је епископу Бранковићу, да је цар нотврдио његов избор. У седници цркв сабора, која ће се држати 10 маја комесар ће прочиати царски указ, а 11 биће свечано но-

26 анрила. Букрешт. После говораЛаховарија, у коме рече, да тргова чки уговор сд Србијом даје боље услове но што га је либерална влада давала, и да даје потпуно гаранцију, нарламенат је гласао с 57 против 23 гласа да се узме у обзиру уговор. Петроград. Листови налазе у говору немачког цара да има две важне тачке: Нови кредит за вој -

ме олакшагае путовање на- ј не потребе и мере за нотпору V амл Ћ<А. к.па с \М тт _ __ *

радничког сталежа. — „Новоје Времја" са задовољсгвом говори о наименовању генерала Мири, бела за птеФа главног Француског штаба.