Мале новине

чео своје елужбовање, и г. Миленко- | вић већ пооддвна уади на остварсњу ове своје жеље. * Едисонов ФзнограФ у Баограду. Г.' Читаг арисаео је у Београд с Еди-| сонсвпм ФовограФоч која је показивао султаву у Дариграду и кнезу Ферди-ј нанду у Пл >вдиву. Јуче по подне са 1 звао је г. Чилаг у гостионицу код „Хајдук|;Вељка" и овд. новпааре правио пробу с ФШОграФом, к >ји је прика- ; зао два одсвирана комада на гласовиру уз Флигелхорн, једну оперску песму с пљескањем а клицаљем иублике (на немачком .језику), једну декламацију Аа мађарском језику, свирање на гптару и војпичку трубу Данас око 9У 2 часова г-ца Нигринова изговориће у Фоногра® једну сцену из Мдрије Сгуартове, па ће озда г. Чилаг у подие ; показ!»вдти фонограФ у двору. Г. Чалаг ће иробавити овде неколв со дааа, те се надамо да пубдиЕа неће пропустити ову прилику а да не види ово одиста најновије чудо 19 кека. * Извоз сувих шљива код Веоградске царинарнице Од 16-ог ов. мес. до 34-ог закључно иивежено Је: За Аустро Усарску 100.500 клгр. Ва Немачку За Америку — Свега 100.500 0ДГ0В0РН —РАЗГОВОРИ Јвдан краљевско-српски дворскн комедијаш (Свршетак) Пакад се тај господин могао тако понашати у сред своје престонице, у сред Београда где се појављује као крунисана глава; у сред бео градског друштва, које тако нерадо гледа и тако строго осуђује такве шјаве - • што овда д* тај господин не би могао такве ствари ралити у ПаризЈ, у том Вавилону, где сутакви догађаји обични и свакидањи; у том мору људском, где једнога српског бив. краља Милана нпко не види и не чује. Не, не! Ми који смо виђали бив. краља Милана шта ради, како се по-

наша и капо целом свегу пркосиовде, у сред Београда, не чудимо се на мало кад у страним листовииа нађемо описе краљевих скандала на страни. То не само да није ништа чудно и необично, напротив, било би и неприродео и невероватно, да ће онај исти човек, који је до јуче Овде махнитао, сад на једанпут постата у Паризу смирено певинојагњешце које се ни живо не чује. И то где? у Иаризу, у оном Паризу у коме се прођаволе и најскр >мнији људи; у к ме повпле и шзздесето-годишњт старци; у Паризу, где посто е чигаве дружине које се саио тиме баве, да пецк ју стране великаше ц богаташе, Д1 нх увлаче у свакојака друштва, да их доводе у везу с депотицама извесног руФета — једном речју, да их памаме у врзино коло свачојаких скандала, па пошто их ту опапуље п компромитују, онда или их изгурају из свога друштаа, или с^ми утеку од очншћеног Величанства. И у такој вароши, у таком друштву, ви се чудвте ако се човеку као шго је бив. краљ М^лаи, деси какав скандал. Изволте се само и даље чудита. ХПто се нас таче, ми допуштамо да у вестима, шт > их страни ластови доносе о бав. краљу, има по некад и претераностн, али да су све тевесги просто ишлпљене а лажно пуштене у свет, ми то не верујемо. Дакл^ кад са >пштавамо онаке вести о б. краљу Милану, ми их саопштавамо с тога, гито у њихову иотинитост верујемо. Али рецимо да су те вести баш а неисгините; рецимо да су оне од краја до краја измишљене. Оао није тако, али рецимо да и тако. Шта би из тога следовало? Би ли ми биди дужни и обвезани да не саопштава мо те веста, кад их нађемо у озбиљним страним листовима, а видимо да пх иублика радо чита ? По чему? По ком нраву и по иојој дужности ми би бида обвезни да прећуткујемо таке вести? Чиме нас је бив. краљ Мидан задужио да му чинимо ову услугу ? — Ама те вести неправедно клеветају Милана — рећи ћете ви. Па нека га клеветају, шта се то нас тиче! Јесмо ди ми по.Јвани да га бранамо од тих клевета? П) чему би т > спадало у нашу дужност да истражујемо, да ла је баш све до

посл^дњега словца истанито, што о њему донесу угледни стр >:;ц листови? И на који би начп на прилику, ми могли т_, доћи багп до праве истине? Шга, в-*љда да питамо самога Милана, и онда да верујемо више њечу, н го једном „Дели-Њусу", пли једпом пармском „Тан-у"?! Не. господо! За нас, каоновинаре, довољно је то, кад ми вести о б.,кр. М иа гу узимамо само из угледних а иоузданих европскнх листова; алд те вести саопштавамо верно, онико како пх тамо нађемо; кад их не у.челичавамо, не претерујемо, ништа ае додајемо, а што може да пчађе у једном „Тајмсу" може, без икакве руге и срамот^, слободчо да пзађе и у једаим „М. Н ЈВинача." Да сумир амо: Ми лпчио са своје стране никад ништа не изаосимо противу бившег краљ I. Милана. Вести кој>; о њему доноспмо, узимамо пз најугдеднијих евронских листови. Ако су те вести руж те, онда је то јамачио с тога, што и поступци Миланови нпсу баш такт лепи. Змајући гз к'*кав је бо овде, ми иотпуно верујемо да он на страни допста оно радт, што највсћи европсаа дистови о њему причају. Ако га ти листови адеветају, ет > њега а ет! и тих истова па нека С9 разрачуаавзју, а за нас је довољча г 'ранција да су вести истиниге т ', што их доносе нчјугледиија евро 1ски дистови. Да те вести п рећуткујемо немамо н-жавва разлога , јер би то бида Мшану једна услуга а нам) једна штета, пошто чигадачка пубдика радо чита таквз веста. М ;ђу тим бшп. кр љ Милин ни.је нас ничим обвезао да му чикимо услуге, на нашу рођелу штету. Толико о овој ствара с топ гледишта. Али ми се у нашем држању сирам би ». краља Мадана руководпмо а другим разлозима. Бив. краљ Мидан још ја млад човек. Он још никако није одигра> своју политичку улОгу овде у Срблјн. У овој наш )ј земљици, где се свлка чуда дешавају и у којој стварп даиас овако на ер» иду није вишта нем гуће. аа једног дана видамо пред собом бив. сраља, М члана опет као једну моћну политичку чањеаицн, с којом се мора рачунати, а која чак може постати и исходна тачка

наше заплетене сптуације Јес, знајућн, иредв (ђајући и стрепећи, дг све то једпога дана може бити, ја налазпм да не ба било паметао заборављати крчља Милана и иснуштати га из ока. С тогаипратпм где је Мидан? Шта радн и чиче се б-ава? како би о свему томе могао обавестити срнску нубдику нек и она заа шга јој ради њен јучерањи кпаљ, нека зеа кгко се понаша п држп, како би у згодпом тренугку могда правнлно оцениги: може ли, и у кодпко може с њим п на њега рачунатп. Ако је бив. краљу Мидану непријатно, шт! му у домовину стижу окако немили гд,;си о њему, а он нека се постара да сам буде друкчија, па ће и оваких гдасова нес.ати. Сгвар је потиуно у његовој руци, и кад год искрено зажеди можз ове гласове пресећи и то н.. чим другим, но самим свпјом држањем А најпосле и шта ћа он толико у Паризу, у тој даљини, која даје ч згоду да му се по гато год можеи прашити Ако је бага тако уверен , да јз његово пон')шање тако огмено, и јед«ога краљч д -.ст јно, да му се ништа не може замеритп — онда шта врлуда но свету? шго ее дође кућн? што ие седи овде. на очпма свију нас, где му нико ништа не би могао пзмислити и накачиткг" Но чилн ми се да је он с тога и отпшао у Пчриз, и загњурио се у оно море, што му је тамо некако згодније да рад т све оно, што га после тако непријатно дира кад се у новипама појави. Код такога стања ствари, ва који га брачпте не можете му нпшт! помоћи. А да од нашега взношења његових п ступака може бити још и неке вијде, доказ је то, што га такви гласови једе, па можда ће га то једнога дана нагнати да п чве што паметније радптп, но што је виглпње по париским будеварима. А тада ће, верујте, сами по себи пшч-злети и изгубити се и ови ружнп гласови, који се сад о њему проносе и којима он счм највише даје повода. Тако о тој стварч судимо ма. А сутра почпњу представе дворског комедијашл.

»<>>

К ? Б л В Д Г0Д1ЕА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(71) За тим су нешто гааиутали, па онда г. Карамарковић рече: „Хајд ти води тога, а ја одох да тражим онога , (тај „онај" био је г. Пашић). „А, а! наћи ћега га еад одмах" помислим у себи. Изађосмо на улицу. Г. Карамарковић с 2 — 3 жандарма, окрете сокаком доле; ми нођосмо горе — Миленко се врати натраг у моју собу. Како је провео ту ноћ и дочекао зору — то само он зна. Ми нођемо у полицију. Пут нам није био далек. Из Доситејеве улице поврнемо

у Југовићеву, и упутимо се Главној Полицији. На раскрсници, где се секу Југовићева и Добрачина улица, сретнемо 2—3 задоцњена грађанина. Кад нас видеше с оном гомилом жандарма, застадоше да виде шта је, Јамачно су мислили да су какви коцкари, које је патрола похватала на картању па их сад спроводи у полицију, јер погато су мало погледали, они одоше ми но даље, разговарајући међу собом. Кад смо били поред Рашине куће (кућа г. Аце Здравковића, на углу Добрачине и Југовићеве ул.) бацим поглед да видим има ли што код њега. Све је било мирно, кућа се црнила у мраку, прозори су били неосветљени — његови „девери" још нису били стигли. Бацим иоглед и на другу кућицу на углу („Субашин кућерак). И ту је све боравило дубок сан. „Еј мој пријатељу, какво ; те изпенађење чека кад осване сутрагањи дан ?" — номислим у себи, сећајући се пријатеља, који је становао у тој кућици. ] На екоро смо били пред главном иолицијом. На пољу су чекала 2—3 Фијакера. Иначе је све било као и обично: нред нолицијом куња стражар, наслоњен на пушку и са»

умотан усвоју огромну бунду. У ходнику чкиљи велика, али ноцрнела, неочишћена ламиа. Пред унравниковом собом, као и обично, стоји само жандарм те пријављује оне што желе управитељу. Иначе није се опажала никаква нромена, и ако је те ноћи у полицији све било на ногама Чим стигосмо, члан ме остави са жандармима у предњој соби где раде писари, а сам уђе г. управитељу. Ја ту остадох с једним од чланова нолиције, чије име боље да прећу гим. Кад остадосмо сами, он ме погледа и рече брзо и кроз зубе: „Их, за бога, зашто не утече!" и уз то махну руком очајно, па онда опет забоде нос у неке тевтере, градећи се да ме и не види. Овај човек рачунао је на сигурно да ћу погинути И није само он тако мислио. Члан се брзо врати од уиравитеља; отвори врата.на канцеларији управитељевој ; и показа ми руком да уђем унутра. (Наетавиће се) ——4ва» .