Мале новине

ПараФински шриљац и Длексинац (доипс „М. Новинама") 19. априла. У јучерагољем броЈЈ г вашег штованог листа ит један телеграм одавде, како је цела варош одушев љен" ; како ирангпје пуцају на све четпри стране Алечсинца; како су по цеиој вароши истакчуте заптаве; како је осветљење неописазо, чптаво море свеглости, весеље бурно, нема грађанива који није усхићен — весео — а све за то што је скугштина ускојила закон, којпм се парнфинскп шкрвљац у алексипачком округу даје у повластрцу сриском синдпкату у Лондону. Чатајући овај телеграм, могло бл се маслити да је Алексанац одиста бпо у Јеком неоиисаном узбуђењу, па иаак није тако бпло. Оно до душе бпло је весељч, било је пуцања, било је застава, било 1е осветљен.а, бплоје усхићењ 4 , — али ; све то није бпло у целом А.лексинцу, већ на једном врлО малом простору Алек^инца, иоглавнто у и пре* гостпоницом Вртпва;'ана, ко;а је била осветљена, где се аграло и весел ^ло, где су се п заставе ленршале, где су горела и зејтписка и катранска бурад. Ововесеље јеодистаи било онако, како га је ваш доиисиик'преставио, сачо у том весељу нпје учество ао с; в Алексинац, ма да б ■ требчлода јс тнко, јер Алексинац тиме до'ија много, веома много, и он, онако за пуштен, тек ако овало, експлоатпсаЊем тога рудишта, живахне Жчлећи што сав Алексинац н п је учествовао у овом весељу, неправедно би б»ло непримстит* да је међу људила, којв појме користи које ће Алексинац отуда иматв, одиста било онако рнспололсење и вессље, како је изнесгно у поменутом телеграму вашега донисника. — -«3 <0> ИЗ БАЈ1КАНИЈЕ

би могао ништа учинпти. Ето у таквом се стању налазе ствари у Србији и Бугаргкој, па ако хчћете и у 1'рчкој и у Румунији. Још није сазрело пптдње о здружењу малих држава, те да се бране на случај напада какве веће државе. Намд се чини да ће оно сазретн тек онда, кад се што јасније осети опасно ;т по самосталан онстан -јк тих малпх држава. Дотле ће увеа на првом месту бигн сујете политичке донкижотерије које су обузеде народе и већину њихових првака на балкшско« полуострву. Ето зашго ми сматрамо идеју савеза нзмеђу Србаје и Бугарске још као нмагинарну." — Нападнут посланик Са острва А-^рита јгвљају, да је руска иосланик у Канеји изашао дч се шета по околинл варошкој. Он је јахао. Алн кад је и а пао ваа вароши напали су га гур ки војници. која су га злостављ дди. <№»ИЗ 6ЕЛА СВЕТА — Чвтвртз пастењв. Н шн чигатељи сећаће се да се нре 2—3 годстве појавио неки ИталиЈанац Сучи који је могао по чптав мееец дана да не једе ништа. Он је до сад пздржао 33 покушаја таквог постења а како сад јављају нз Лондона, иредузео је и тридесет четврти опит постења, ко';и ће нидмашити све досадашње. У овом иосдедњем опиту он већ 37 дана нигпта иије окуси >, сем в де. Цео медецчнски свег у Л.ондону строго мотри на тај опит те према томе је немогућа ник^ква превара. Сучи сад више личи на скелет но на живачовекч; мршавост његава изненађује човека. За кратко време изгуби > је од своје тежине 32 ®унте, н ма да уверава како се осе ћа врло добро, ипак су му покрети посталп лагани, ноглед му блуди, једва пише, а читати никчко не може. ЈаснО је да је занат испосника тежак, ало, врло вероватно, добросе плаћаи Сучи свакоуако добро за\ ађу је. Слнке његове распродају се на

Сиромах медве \! Није могао код људи наћи ни толнко обзира и пристојности, да му дозволе да се бар скрочно помоли Вогу и иажљиво сасдуша проповед свештеникову! — Умро. У Прагу је 23 о. м. умро романсијер Јулијо Тунгдинг, који је иначе много више био познат под нменом Луцијан Херберт, који је нисао севзационе ромаве из пплитпчког сувременог живота. — 70 тогодишњица. Чувенп енглески Фидософ Херберт Спенсерславао је 15 о. м. свој седамдесетп рођ ен дан. — Свеч^ност. У суб/гу 21 о. м. свегковчла се скоро у свима градовима у Галицији ®деве«есет девета година од онога дана, кад је годпне 1971. проглашен пољски устав. У Лавову је свечаност прослављена мирн > и д рстојанствено. Ире подне у ондашљ 1ј саборној цркви би.п је летурђија с благодарењем. У пр)граму светковине стојало је да ће кр з варош ићи лптија, алп се од тога одустадо у последњем тренутку. Већина дућана и радионица била је затпорена. — АјФелава кула у Лондону .У своје време ми смо већ јавилз, да су се Енглези решили да у Лондону подигну другу АјФелову кулу, која би у сваком поглепу надмашила париску. Сад су у Лон^он стагли нацрти за ту грађевину и изложени суу дв-рски Драпер Гилд^. Са свпју крајева света стигло је свега осчм.есзт нацрта Већича нацрта пзрађена је по париској кули, ма да је у конкурсу било речено, да архптекта могу изабратп какву хоће Форму и магерпјад за грчђевину. — Међународна изложба. У Единбургује 16 о. м. отворена међународна изложба, у к>јој су заступљене све јевропске и неке амерпчке државе. ошо СМЕС€ЦЕ

стању. У сваком случају то може служити као добра реклама за еиглеску кујну. ПРИВРЕДА

— 0 балканској конФедерацији. На чланак г. Лчлеја о балканском санезу, који је нашпм читатељииа већ познат, бугар^ки лист „Народни права," орган г. Ра^ославова, вели: „По несрећи, мпшље^з&е г Лачлеја је још само сан, јер ми смо у Бутрској и добро видимо шта се ради, а сем тога добро познајемо и српске прваке. ИдеЈа о балканском савезу није нова, а она је добро позната Бугарима. Алп да се у садашњостн оствари , немогуће је из многих узрока. Да се постиг не један тако веома вчжан циљ, као што је савез између извес! их држава, не завпси само од личних жеља неколи ко људн, па ма где и ма какви да су, њу треба да помаже и становништво тих држава. Нароччто Ј 'е то веома потребно код народа балканског полуострва, гдс су туђе владавине кроз све векове деморалнсале становништво, и где су частољубље и страст за величпном п нрвенством у балканским државзцама јО'п у највећем размеру. Одиста јежалоснода так I што ведимо о себч и својнм суссдима алз бп још жалосније било да иред светом скривамо истину. Лепа државна идеја — савсз балканских држава — ннје без прнсталчца ни у нашој отаџбини ни у Србијп; али она мучно да се може остварити за живота тих прчсгатаца. Ми смо тврдо уверени, да и најбоља воља бугарске вла/^е и прв >г срнског намесника ту неће помоћи. Дч је случајно и сам Лавле био мин ^стар у Бугарској ила намегнпк уСрбнји, не

— Пилуле у Енглеској. Еаглези веома воле да употребљују пилуле, те се за то ни у једној земљи не тројагму. Њега сваки дан пспитују два ши толпко нилула, као у магловитом енглеска лекара и један новпнар. Албиону. Према подчцима, које је Директор завода, у комеСучи в>ши|цпкуппо не^и беспосленстатистичар, своје опште, идгјвара за срећни чс- Е!1глези прогутају годишње 5,643,971 ход и на случај да Сучи умре, онда иолулу. Даклеу средњуруку на сва бп директор био опгужен заубизтво, кога становника Велике Британије за то се он много п брине п могри 0 д најмањег до највећег долази Н! на Сучија и расиитује га како се о- ; једна нилула недељно. Поменути ста-

сећа. Сучи непрестано добчја поклоне тпстичар чини и) тога овај интере од којих неке шаљу очевидво у рђа ј сан закључак: ако се цела годишња вој намери ди га драже:тако нанри-1 потрошва иилула скупи V мер ту скоро послали су цео врло једно. те би се онда добио терет од добар росбпФ и збирку ; најразновр-1181.000 килограма. За фево^ тога снајег јела. Сучи је ту скоро взјавио ! те рета требало би 36 вагона. А ако

Н < шта може дрв^ од воћака да се употреби. Старе воћке, к*д се посечу, обачао се бацају на ватру. Ну, то нвје прпвредно, јер дрво од многих воћака само ако је стабло здраво, може да се употреби кориснпје. Тако: јабукаи крушка, нарочпто прва добра је за ®ине стругарске израде као: судове за пиће, луле („муштикле"), пепелвице,сандучиће за накит свећњаке, оквире за ФОтограФије, брошеве и др Од јабуке се граге још н корице за велиее — кујинске ножеве, као год п од шљиве. Трешњово дрво је ваљано градиво за намешт1Ј 'е, иодражавање $урниру и и махагону. па се на различне начпне и у грађанству може употребити. Од младих трешања праве се, као што је познато, и лепа чибуци. Већ о врло цењеиој уиотреби ора ховог, у неколико и дудовог дрвета у столарству н за скупоцене намешгаје, не треба нм спомињати, јер је већ свпкому познато .... Из овога се да&ле, видп, да су воћке, не само док су у животу, него и посл - од корпсти. — Прмиси за мужу Један практичан американац тврди, да ће се за 5 на сго па и впше добита млека од краве ако се послушају ови пропаси: Не тре1а ннкад брзо терати краве на пашу, нити у повратку; 2, треба мусти увек у једно исто доба у јутру и у вече; за јутро најподеснпје је време 5 сата, а за вече 6 сата. 3, за време муже треба поступати са кравом врло благо 4, к>д се већ почне мусти.онда треба посао брзо п чисто вршити. 5, Нв треба за то време ни о чему говорити па н мислато. 6, Кад се прилази к. авп, или одлазп, треба је мало погладитз н јавитп јој се што год смо више поверљивији, то ће пам ва ■ ше млека нацурпти. А како се обично ради? 1, момак држи краву која неће да мпрује, па је неколико пута пљусне ио главп, у чему ј 'е он врло вешт. 2, Ујутру се музе врло рано, а у вече опет врло доцкан у ноћ; и једиог дана прчви се дан 15 сата а другог 9. 3, За добродошлпцу станара луаа столич*цом коаву у трбух 4, Брбља ое и кикоће се другим станарама, па се при том можда п нешто млека нро-

Једном новинарском дописнику, да у почетку постења и не номишља на јело, али бп сад са зидовољством ручао. — Побожан мвдвед. Ту скоро десио се овај случај у једној лондонској цркви, у којој се пастор таман сиремао да држа нршовед Изненада улази новп, дотле неиознчти п неви ■ ђени парохИЈ'анан — медвед, свакојако припатоиљен, јер га ни мало није збунио многоброЈ *ан свет у цр квч, и сч свим мирчо је сео у средипа хора, као да се спремао да с;гуша нр':новед. Али публнка нп)е би ла тако хладнокрвна према овој неочекиваној посети, а нар >чито су се даче уплаштле и нотрчале да траж» спаса на кчтздри проноведниковој, ма да медв^д, ка -о пзглед >ше, на њих није ни о1раћао нихакву нажњу и чак је, изгледало је, био задављеч утпском који је уча јио нањчх. Бозо за тим у цркву дође газ побвглога медведа и одвео га, нч велику радост свчју п б 'жних хрингћан', су ба .1и у цркви.

би се те пилуле понамештале једна поред друге, онла би то изнело ду жчну два пуга већу но што је цео иут од Ливериула до Њу-Јорка— Енглвска пошта. У службеном пзвештају енглеске поштанске управе налазч се веома пнтересна таблпца, у којој су заиисанн сви из реда случајеви, с којима је поштанска управа имала незгода. Тако на пример ви«и се, да је за једну годану било предато иошти 28.330 ппсамч без адресе, а међу њима је 1401 новчавих пакета па чак и са већим сумама; било је 58.000 писша с рђчво малепљеним мфкамч, које су огнале и нађене пч дну поштачск>г савдуччћа. Најинтересније ствчра дешавају се у одељењу за иримање ношаљака. Ш га тп се наје надчзило у пошаљкама! Између осталога у ј "едној иошиљци бао је трог)дчшњи плум—пудинг, враћед из Аустралпје, јер се није могао нићи адресант. Тај плум пу^анг, као шго глјси енглекоји I ски службени д^куменат, и счд. после тра године, у счсвчч је доброч

спе. 5, жпвотиња Је у ;непрекадном страху за све време муже; па кад се сврши мужа, за благодарност муне се опет којипут у рабра. —И таако изгуби се млекау најмању руку 5%. „Тежак* ТЕЛЕГРАМ *А 27 Априла. Б еч. Парламенат је усвоји® предлог законски којим се влада овлашћује да привремепо, али најдаље до 31 Декембра 1890, уреди трговачке уговоре са Тур скомј, Бугарском и Мисиром. Б удимаегата. II о званичним изв ештајима, целокупни троме сечни Нииходи текуће године су 6 милијона впше но прошле године. Четири милијона сувишка нроизлазе од нових пореза рега.гских