Мале новине

шом, пристуаам , позивамо Верносг Вашу, да о превигањој овој потврда Нашој уобичаје ^им начином извести те грчко-источни сриска кародно-црквеви сабор. Иозивамо надаље Верност Вашу, да, пошто буде потврђени архаепи скоп и српски митроподит-пагријарх завлетву верности по пропису положпо те да буде свечано инсталиран и пошто буде према V. тачки уиутства Ваше Верности евеитуално новообразован саборскн одбор те буде учин.ене одредбе у погледу пре-! гдеда заиључних рачуна: седаиде сабора у име Наше на неизвесао време одгоди, а своје даље делање пре- ј ма добивеном уиутству обрата на састага се инајући епискоиска синод. Еоме у осталом сталн > наклоњена остајемо царском и краљевском милошћу Нашом. Дано у Бечу 6. Маја 1890 године Франц Јосиф с. р. Гроф Јулчје, Саиари с. р. ■«*> О <&* ИЗ БАЛКАНИЈЕ -- Пањичина &Фвра. Ма смо у телеграл има већ с^о^штили, да је г.>тов оптужни акт у Пањичаној аФера. Оптужни акг оптужује ОФацаре на расположењу: Пањицу, Александра Ризова, Татева, Абаланског, Чавдарова, Нојарова, Стаменова и Стеванова; даље, каиетанс: Милова и Кисимова; соФ *јске грађ-.не: Арнаудова, Димитра Ризова, Матејева и Кесанова, и иајзад руског послагшка п резервпог оФицира Колопкова. Сви су оатужени :нбог з а в е р е против кмеза и пеких министара, у намери да изазову државии преврат. Оптужба помвње најпре хартије узапћене к >д мајора Пањице, за тим ас^азе његове и чругих сведока. Опту^ жба помињедаје мајор Пањпца 1887 ј кз Рушчука, где се налазао службе-1 нвм послом, на позив Вилијанова секретара руског посланства у Букурешту, отишао у Ђурђ во, где су се њнх двојица договарали. Пањицу Је Велвјннову преиоручво Колопков. Од разговора с Велијааовом, Пањица је ступио у преговор с рускиа цославс1вом у Букурешгу, а све у намери, да се у Бугирској изврши уржавви превраг. У тој прплицп ј Р^олопков је изашао као пуномоћник и кгитор. Уз опгужбу је приложепо

једвз писмо Јакобзона,драгомана руског пославства у Вукерешту, пвсано Колопкову. Ово писмо, веде, потврђује горње околности. Ши®рована прениска између Пањице и руског посланства у Букурешту вођена је преко Колопкова и других посредника, а потписивалп су измишљена имена. Најзад се у оптужби помиње читав нш узапћених шифрованих писама п телеграма, којимаје нађен кључ. ИЗ ВЕЛА СВЕТА

— Богат новинар. Уредвик „Њу јоршк >г Хералда" Бене путује но Јевропи. Пре нека даа стпгао је у Млетке на својој јахта Насана. Млетачке новпне иашу, да је та јахта веома лепа и сјајно уређена п намештена. — Умрли. У Паризу је умро X. Г. МонФерије, римски дописник ласта „Журнал де Деба". Он је био дописник т га листа напрестано од !од. 1860 Последњи доиас напасао је 11 марта. У своје времз био је пријатељ Кавура, Ратација и Де-' претпса. Било м/ је 76 10дина. —Уј Паризу је умро геоерал Жара, је ј дан од главшЈХ сведока у парнаца ; Базеновој. Годане 1870 био је шеФ генералног шсаба у Мецу. Било му 1 је 80 година. — У Риму је умро Емануеле Таиарели д' Азељио, који је од 1859 до 1869 био посланик у Енглеској. Иисао је „ Историске успомене марквза Констанса д' Азељио". — Молба жена. У ономадашњој седница бечког посланичког дома прочитана је молба, коју су потписале 3044 бечке жене. Оне моле да се и женааа дозволи да се могу уврстити у ред]унаверситетсках ђака. — Електрицитетпри ручку. У Балтпмору је неки човек покугаао да келаере, која послужују јело при столу, замени електрацитетом. Прекоморска лиотови јављају, да су први иокушаји псплли веома повољно. За то је погр:бна једна мала котарица која трчи по швнама, пошго сенајпре у кујна нацуни, и прола« поред свакога лиц -1 које сјди за, столом. Мгло у страау од стол-з, стоји „лордобркелнер," коме је дужност да корпицу, која лети ио шинама, управља од госта до госта. Од рукује махи-

ном, не прилазећи гостима отварајући азгтварајући струју иј лотреби —- Мухамедански мисионари. Иидијски мухамеданци послали су уАмерику религијозну мисају, да међу Американцима проповедају ислам. — Одложена казна. Највиши суд савезних амерачквх држава одбацио је смртну казну помоћу електрицета, као несагласну с америкааским уст 1вом, те је стога казна убице, која је била одређена за недељу, одложена на аеодређено време. — Продао жену. Немачки листови иричају о овом догађчју. Један немачки радник продао је своју жену другоме радннку за једну марку. Купац се обвеЈао да купљену жеау врати њеноме мужу кроз две године. Али после једне годиве купац добије с том женом дете и ов више нпјехтео да се од ње растаје. Кад је муж ово видео, он је тражио од купца да му дслати још 15 мч ака. Купац то није хтео, и Јнда га муж тужа суду Какво ће решење суда бати, још се не нна. — Голубови писманоше у служби трговине . Један магацион»р неког будим нештанског парног млина дао је ономад једноме иутујућем агенту тог млнна чра поласку на пут два ј голуба писмоноше, мол'"ћи га да пх у путу на првој станици пуста. Путник је нре три дава отиша > на пут. У Столном Беогрзду пустио је голубове. Истога дана, тачно у 4 часа иосле подне, стигла су оба голуба у Будимпешгу и пола часа доад је магационар је добпо ич Столног Београда депешу, у којој му путникјављ '1 да је голубове б ш чада, 2 - 40 ч;са, пустио. Голубова ноји су у Будимпешту стагли иола часа ранијв н I депеша, донели су копију једног пвсма, које Је путник писао уарави млина. Писмо јестаглотек један даа доцније. — Одложена посета. II >сета талпјанске краљице на берлинском двору одложена је. Узрок овом одлагању је, веле. тај, што краљица жели да је ненрестаао норед свога супруга, који је још веирестано неутешан због смрта свога брата в >јводе од Аосте. — Освета Американке. У породпци богатог чпвара Кернеја у Сиракузе, граду у северној Америци, одиграла се ту скоро потпуна трагедија. Најстаријег сипа пиварова, Јосииа, омвљена млада каваљера у

месним клубовима, ранила је из револвера његчва драга, госп ђица Лацаје Деан, врло лена црнка. Рааила га је у главу, и сад лежи ва смртп код куће а лепа јунакиња чами у судском з^твору. Млади Керн^ј удварао се пре две године дражесној Деановој. Али ту ско.зо заручи се цо жељи очрв ј с јдругом девојком. Госпођица Д^анова измоли 1а за моследњи сасганак, којп је бао у неком хотелу. Пошто су се изразговарали, вратпше је*но друг>ме сва иисма. Овда девојка повиче уздагнутим гласои: „Коју ћете дакле сад узети: < ну девојку или мене?" Кераеј подсетп ДЂапову на своје обвезе према заручнаца. У том пукне револвер, и кад је некотвко људи дојурило у собу, лежао је Кераеј аолеђушке на поду а госпођица Деанова мирно је марамом брисала цев од р волвера. Од како је затворена, непреетано се радује што је учанила таЈ з јочнн. — ГеаграФски конгрес држаће се идуће године у Берну. Конгрес ће Iпо свој ирилици бата у исто доба, кад се славп 600-годишњица швај! царског савеза и 700-годи1ињица оснпвања |рада Берна. | — Умро. Уредвик мађарског листа „Пешти Нанло" Људевит Урвари умро је пре неки дан после дуге и тешке болести Био је један од првих мађарских новинара, ч у своје време и преседник дррштва књи! жевника и уметника Бивао је и по| сланик на мађарском државном са:бору. — Ослобођзн У иретпрошла пеI так завршеиа је у Млецима иарница нротив сељака Монтанарија из Тревиза. Скоро нре четпри године био је оа оптужен и осуђен због убиства своје мајке, ма да је одлучно тврдио како није крпв. Његов алпокат Бпзно израдпо је те је парница обновљепа, и овом ириликом усвео је да докаже певиност свог несрећног клијента. Том приликом доказао је да је. крпв Блегорера, који је осуђен ва '25 година робије. Кад су Монтанарија нустили на слобду, такмичиле се најодличније госиође да му пруже руку и да га свечано однесу на Марков трг. Преседник суда саопшгио је Моатанарију, да му је влада д»ла 30.000 динара за његово канФисковано имање. Сем тога за њега се купе прилози међу грађанима. На великом ручку, који је био

ЗВЕР -ЧОВЕК РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ превод с Француског

(Наставак) И он виде тада како бела иара чисто ирекиие преко моста, и док је оздо кључала и силовито вихори.,а, горе се, Као снежни нраменови нровлачила и уздизала кроз снажне и густе железне греде на мосту. Ова пара обедп читав један угао обзорја, док је међу тим црн дим из димњака друге машине све даље и даље шврио свој црни вео. Остраг су одјекивали развученп звуци железничког рога, гласне заповеств и звекет железних плоча. На једном месту обзорје се разгали и Рубо ввде, у позадности, воз Версаљски и воз Отељски; један се пео, други је силазио н тако су се укрштали. Баш кад сеРубо хтеде уклонити с ироаора некакав глас пзусти његово име, и он се наже да ввди ко је. Под себом на тераси четвртога спрата он познаде млада човека од својих тријестак година, но вмеиу Ханри Доверња. То је био главни нлаков >ђа и становао је овде заједно с оцем и с сестре, Отац му је бпо помоћник унраввика

на главној прузи. Његове сестре Клара п СоФ ^ја, две плавојке од осамнајест до двадесет година, жпве п умиљате, водиле су кућу с очевом и братовом зарадом од шес хиљада динара, вечито веселе и насмејаве. Старија се чула како се смеје, док је млађа певала, натпевајућп се с иуним кавезом прек.морских тица, које су непрекидно извијале своје песме. — Гле! господин Рубо. Дакле ва сге у Паризу ? Ах да, јамачно због в*ше ствари с потпреФект^м ! Рубо се поново наслони на нрозор и исприча како се морао кренути из Хавра јутрошњим возом што полази у шес и четрде^ет. Позванје у Парвз по наредби шефа експлоатације, н сад су му баш читали неке вакеле. Срећа те инје платио још губитк>м места. — А госпођа ? упита Ханри. И опа је дошла, хоће нешто да кунује. Њен муж чека је у овој соби, од које ии баба Викторија увек даје кључ кад год дођу у Париз. А згодио им је да овде руча у. Тако је мврно з и сами су, јер баб:. Внкторија мора по цео дан да је доле на својој служби да к >д нужника одржава чистоту. Јутрос су се мало прихватили у Манти, јер кад стигну Параз хтели су д& иосвршавају своје најнужниЈе послове. Али ево, трп сата већ нзби, а он је мртав гладан.

Да ба се показао учтпв, Хннра стави још једно патање: — Дакле, ноћиће те у Паризу ? 0, не! Обоје ће се вратити у Хавр вечерњим возом у гоес и тршдесет. Ах / амман ! какво одауство! Крену само човека те му натрљају нос, па после хајде одмах опет у свој обор. Ова два чиновиика гледала су се још један трепутак и клпмала главом, али она један другог више нису чули. Некакав клавир поче брујати так > звучно, као даје сам бес из њега одјекивао. Две сестре мора да су сад заједно ударале по овом клавиру, пратећи свирку још гласнијим смехом, што је онет изазивало прекоморске тице да и оне ударе у своју певанију. Младић се п сам развесели, поздрави се с Рубоом иуђеусобу, а потшеф оста сам теје још неколико тренутака гледао с прозора доле на терасу, откуда је одјекивала сва ова весела граја младоста. За тим он подиже очи и угледа машину, која већ беше затворала сво)е венталв а скретничар је унути Каеиском возу. Последња прамичца беличасте паре изгубише се у < громнам клупчадима црнога дима, који већ мрчаше небо и Рубо се повуче у ез*ЈУ собу. (Наставаће се?