Мале новине
/
приређел у част невива осуђеника, били су најодабранлји чланови друштвв н љегова верна заручница Анџела Пелионова. — Изгорела оабрика, Н»ш женски свет и наше занатлије махом унотребљују америкапске махине па шивење, из Фабрике Сингероре Како пз Њу-Јорка Јављају, у Едизабет Путу изгорела је ова Сингеровн Фабрика махина за шивење. С Фабриком је изгорело и 50.000 махина Шгета износи 50 милиона динара. Осталоје без посла 3500 радвика. — Пас отилонио несреЋу. Познати су многи примери о особитој паметп паса, који скачу у воду да сиасу дављенике, иредупређују несреће, проналазе злочине итд, алп је мучно кад год био пример да плс скочи и задржи коња који се у сав мах отео. Међу тим такав се пример ту скоро десио у Паризу. Дању, у доба баш кад је највећи саобраћај, Фијакерски коњ, запрегнут у кола, узео је ђем на зуб, иочео у највећемтрку јурити, без кочијаша, н ■ улицама, пуним народа. Једаи велики риђ пас, кад је видео како коњ јури, скочи му на врат и, ухватив зубима за узду, повуче из све снаге. Скок коња у страну збаци иса на калдрму, али се одмах дигне, стигне коња и скочи ца н>е*а понова. Коњ га опет збаци, али паметно жививче и ио трећи нут скочи на к.оња н ухвитив коња за иоздрву, заусгави га. Овај иаметни нозтуиак пса нредупредио )е многе несреће јер се коњ с колима приближавао Бастиљи где је ужасно велики саобраћај. П лициски комесар, коме је било јавл.ено за овај случај сазнао је да је нас некога нариског трговца и ла му ово није нрви нут да укроти коња који узме ук. $ СМЕСМЦЕ — Развод брака Наполеона I. Паулина Савари намерава да за поз »рницу напише комад о разиоду брака Наполеона I. с Јозрфуном. Принц Наполеон писао је услед тога Паулпна, у намери да сачува име куће Бона^артине. У писму наномин,е, да се такве приватие стаари несмеју износити на позорвицу. Паулина му је одговорила, да Нанолеон
право о њему гов рпти кнко његови ласкачи, тако и његови иротив нпци
ТЕЛЕГРАМ^
припада историји
да имају
30 Априла. — (Јофија. 6 Маја отвориће се седнице Св Синода. Рушчук. На нредлог бугарског егзархага железничка ируга Јамболи-Бургас отвориће се свечано 14 Маја. Златни-ГЈрог. Примајући одбор за изложбу, цар се нримио нокровитељсгва и изјавио своје високо задовољство што види сложни рад обеју народности за тако натриотско иредузеће Радници, који штрајкују, нравише неке изгреде нротив 'радника, који с е в р а т и л и у радионице. Војска их растера и ухаиси неколицину вођа- Мир је повраћен. Беч. Краљ Милан долази сутра у Беч.из Париза — Четвртог Јуна гшзвате су у Будимнешту делегацнје. У нарламенту министар нравде одбацује онтужбу да су судови и власт не енергичпи иротив антисемитског покрета. Влада ради све што може у том смислу, јер се тиче иолитичног уважења монархије. Верлин. Рајхстаг. -- Приликом дебате о накнадном кредиту за АФрику, канцелар Каприви ре че да у ночетку није био одушевљени присталица колонијалне нолитике, али данас не би било могуће повући се без губитка и части и новца. Од кад је он ступио на власт, нинм-а се није променуло у системи. Влада ће да нотиомаже Афричко друшгво али се неће унуштати у азардне покушаје, ноштоваће мећународна ирава а браниће своје поданике. 1 мајв Карловци. По краљевском решењу барон Николић одложио је на неизвесно време седнице саборске. Сви иосланици, изузимајући чланове одбора, који ће држати данас седницу ради предаје мигрополитских добара отиут ваше данас. Букурешт. Парламенат је одложио за јесен раснраву о интеренелацији оспољној нолитици. Хамбург. Град синоћ није био осветљен.
Перча Пацић каФеквја и Стеван М. Живковић По 1 50 дин. Г. г. Мпта Илијћ обућар и Мидасав Пе^ровић пушкар. По 1 дин. Г. Петар Крстић бакадин. (Насгавиће се.) Јавна захвалност Г. Архимандрит Н. Дучић поклонио је Друштву Св. Саве 280 комада свогд иревода „Развитлк исгоријске науке, ( д В. И Герја. Управа друштва Св. Саве пзјављује дародавцу усрдну благодарност ДССБр. 373. у Београоу 30 априла 189о-
ДРУШТВО С8. САВЕ С и и с а к Лица која су цриложила на ириређеној зчбави у Негогини, 25 аарто о. г. у корист каее за нод^зање светосавскОг дома. (Наставак) По 2 динара. Г. г. Петар Николић адвокгт, Јо • сиф Левтнер кројач, Видосива Тодороваћева учитељаца, Глиша Петровић бчвадип, Риста 1вановић предузимач, Коста Петровчћ меанџи.а, Арса Пангић учитељ, Радисав Крсмановић учитељ из Вадровца, Мика Стојановнћ трг., Живко Г1. Мирчић књиговођа штедионице Димитрије Мплојковнћ прогојереј, Риста Атанацковић трговац, Димитрије Б >гдановић учитељ; Мпхаил Чакровић трг., Милож Марк >вић трг., Михаил Рашковвћ учитељ, Вдаднсав Сатнер предавач, Стеван Ђурђевић пеисионар, Ката удова Мите Брзака, Александер Лазчревић чинов. у оставци, Панајот Дела трг, Миливоје Машић трг. Ана Николић учатељица из Штубика, Онетозар МилошеЕић учитељ, Пчвле X. Милојевић економ, Тодор Најдановић трг. Љуба Илијћ лимнр, Ма лач Марков.!ћ практикант, Стеваи Живановић пракгикант, Стеван Т>олић инжи]Бер, Душан Цајић часовничар, Мита Ђорђевић трг., Мвлош Вељковић телегр. Јоца Томић номоћ. тргов., Крста Снасојевић помоћн. трг. Сгавра Крстић каФеџија, Душан Марковпћ практикант, Милутин Поповић практи ант, 'Иира Поповић номоћ. Т}1Гов., Јован Ницуловић касапин,
Похитајте!! Само јошт до 1, маја прима се претплата на прво коло СШ1ШК: С ПРЕС1Ш РОМАН ИЗ ЖИВОТА ВАЛКАНСКИХ НАРОДА у 25 свезака Ео се претплати, на прво коло, 25 свезака, и пошље 5 дин. у напред добија корице за исто дело израђеее од финог енглеског платна бесплатно. СЗЕСКА 17 готова .је и може се до бити у књижарници г, А. Пурићп, и код свију књижара у Орбији По I грош свеска. Претплату треба слати књижари А Пурића у Веограду.
КРВ А В А Г 0 Д И Н А (Дневник једнога роба) Побележио ЈЈКРА ТОДОРОВИЋ (74) Ја саи ту особину опазио јога једном у сличној придици, кад ми је ваљало лећи лод хирургаки нож. Па можда је и боље гато је све то тако удегаено... Можда би се јога губио у овом заносу, где се у једанпут мисди на све и унраво не мисли ни на гато, да ме не трже колска тутњава преко моста, што је на самом градском уласку. Дођосмо до градске капије; стражар изађе пред нас, али на зановест г. г Боки ћеву он се склони и пусти нас да нрођемо.
Сад смо у граду. Улазећи на нрву ! канију, мени нрође кроз главу: „Боже, кад I ли ћу и како ли ћу опет изаћи на ову | капију?... И да ли ћу изаћи?" Кола брзо иројуригае онај савијутак што води од ирве градске капије до првог бастиона, Прођосмо и другу капију, и кола се заусгавише нод самом Сахат-кулом. Члан скочи с кола и позва ме да силашм. „Е, ево нас, ту смо" — рече он. Уз нут је покугаавао неколико пута да са мном затури разговор, но ја сам оћуткивао те је напослетку и он ућутао. Сад онет проговори. На његово: „е, ево нас, ту смо", ја га упигам : — Дакде овде су ме се ужелелиУ — Овде! — одговори он. Из мрака се иомолише некакви људи. Колико сам могао разгледати онако у тамнини, ту су били некакви робијагаки чувари, некакви оФицири, и међ њима г. иотпуковник Ст. Пантелић, командант града. Ваповедигае ми да нођем за њима. Дођосмо под онај свод, над којим је позната градска Сахат кула.
Ту, с леве стране у зиду, отворише се нека тешка, окована врага а мени на редише да уђем у ту руну. Уђем — и нађем се у иространом каземату. Одозго се белио снизак, скоро окречен свод; свуда у наоколо били су огромни, хват и више дебели зидови. Каземат је био патосан цигљом. Па сред каземата стојао је на патосу светњак, у ком се клапило нарче лојанице. У једном углу видела се велика, железна нећ, а нред њом је чучао некакав робијаш и дувао да потпали ватру у пећи; но како су дрва била сирова, ватра се за дуго није могла раз* горети. Иначе каземат је био са свим празан, нигде стварчице у њему. Зађем ио каземату. да се унознам с мојим новим станом. Видео сам да ћу у њему бити затворен као у Вертхајмовој каси. Ни номисли да би се куд год могло изаћи. Свега је био један узан нрозорчик, па и то врло висок и затворен железним коленикама, дебелим скоро као рука. Каземат је био простран; радовао сам се да ћу бар по вољи моћи ходати. (Н, етчвчће ге.) о—