Мале новине

ће „зарадвти" бар два три пут оно- ! државне касе, стоје му нг рас.ололико, колпко је друштво Св. Саве жење сва сретства народаа, усчужмодидо за дело Српство. Један је- ■ но му се даје све што год потража

дини Радивоје Мвртинови^, или Аиа Станојевпћ добијају монопол дувавана читавим окрунима, где ће хиља де и хиљаде стрпати у џен. Један Коста Тауи^ановић у миниотарству, ли си среће, иад у твоме Пијемонту, један Дудаманић у савету, један кад у Србији твој ј имчш оваке по

а за истинско светло и свето родољубље нема ништа, не може се нпшта п не да се ништа!.. Еј, јадно Сриство наше! Да худе

Мидутин Марковаћ у Ка с а д и ји један Душко у апеладији; један Велизарић у кон- реклп. троди, вуку бар два пут толико хи-, љада, колико је друштво Св. Саве ј тражило као помоћ целом Српству. И српска ради^ална скупштина није му хтела то дати! Седам меседа узастопде радпкална влада и радикалиа скупштина деле својим партаским присталидама класе, илате, звања, одличија, масве лиФерације и богате иовластице. С дам меседа немилице се

главаре и скупштмнаре. Тако нам бог аомогао, нетину смо

5Е0ГРАДСКЕ ВЕСТИ Звер Чазв«. Своаћамо пажњу штоване читалачке публике нч последњи роман прослављенога ф ; апцуског писца Емила Золе Овај роиан примила је читалачка публика са живим допадањем, тако, да је за непуна три месеца р;*згратроши н расипа државни нОввц, пу- Ј » но 0 ' шесдесет иадања. ^ ећи џепове поттичких спекулана-' ■га. Стотинлма хиљада, не! — милиунима је нато откпјло, и све сето могло и морало наћи, јер су у питању билеј масне плате и богате награде п»р-! тијском присталвцама, агптаторима ј или аминашима. И ту нико и не помашља на штедњу, и ту се нико не усуђује да рекне: нема се откуд, 1 и не може се. Али ево, после свију иартиских, радикалпих овламигаа,

Уда -зко св. 30-ог прош. месеца осо 8 часова у вече нестало јо ТриФуна Ђур-«ћа магазаџије са Саве. Кад ни до 10 сати није дошао кући, његова жена одмах за ово јави полац ји, ноја је тражењз одмах предузела. Нико није могао о њему ништа да каже. Посумњало је се да се није удавио С тог«, су н аласи у к Сави предузели тражеље, и сутра дан нађу ТриФуна у Савп. Он је био поштен п карактеран трговад, тако аи сматран је као ч :стит и узорит грађчнин. Њег^ву доброту неки су злоупотребили, т а к о да је мо рао платвта повећу еуму. Но кад је ТриФун видео, да се због тог мора још и ос^амотити, јер више није имао од куд да јемства птћа — оп се онда^давио. Ноз кабинет. Службене новине доносе указ, којим се г Маша Вујић разреиива од дужности заступника мип. проснете а г. Коста

0 издету о аширнаје у идућем броју * Срећан ЧОВвК. Главди згодитакна дуванским лозовпма који износи 300.000 динара добио је г. Јован Протић бив. енжењерски поручик, а сад благајник моравске дивазије у Нишу.

ОДГОВОРИ-РАЗГОВОРИ Један краљввско-српски дворски комедијаш Од то доба Гара-Стојанче. иостао је редовни карташки гост у двору. Карташка дружина оиазила је код њега једну његову лепу особину. Он је био толако учтив и васиитан, да је чисго волео кад пзгуби него кад добије, јер кад добпје онда се васо ки играча мрште, иогледају га поп-

и мп доиосичо у нашем лнсту, у ле-; се оа МИНИ стра привоеде поставља г.

пом српском прзводу.

Овај роман преведен је већ на све : Тауш^новић разрешава од дужности рево Г080 рв набусито, а све чо њеI важније европске Језике, а сад ево га . миниетра п »лицпје п привреде иа га страховито дира. Та он је за бога тако нежав. На против, кад они добију, а < н изгубп, онда су они весели, смеју с?, пријатељска га танпгу по рамену и т^рају с њим шалу, и он воле т<» Смаћић, 1 него оно прво, иа ма каквпх пара ко-

Таушанпвић, за министра полиције г

Као и у свима својим досадашњим Ј ован Т»аја, п за м !Н1 .стра просвете

главаим 'радовимз, тако је и овде Зола укео да иривеже за књигу сву иажњу читатељеву. Ви узмете урукеЗолт

г. Андра Пиколић.

Пвнзионован је Никола роман и почнете га читати. ° ,!ан ' секретар држ савета на расположењу' штало. Због те његове особинеигра се почиње онисом најобичпијих ства- * ј чи су га особато волели. који трче и јуре за својим личним ри ' и Иестало га. Данас је трећи дан па ово ако буде и даље ..вав», ово ј већ> как0 - е пест , ло г . Стеве П. Ви-;_. ... . наје ништа. Али ви чг е даље и | даковић, власвика и уредника „ Но- мало он се претворио што дубље улазите у слвчр, она вчс воеТ11< « Он је послао жени својој и Ј ски намешта), који је све ввше интересује. Напослетку до- ' . . .... I -

интереспма долаза родољубаво дру штво Св. Саве и у име целога Српства и у његову корпст, моли за скромну сумицу у 50000 динара а српска радикална скупштина одговара му: „не ^ам" „вемам" „не могу"!.. Од овс три речи само је прва истинита. Српска радикална скЈсштана не да нншта Српству! Док су биле у питању награде поједидих партизаI а, дотле се и могло и имало од куд данати ') Кад је на ред дошла општа српска ствар, онда се п нч може, и вема, и радикална скупшта на чисто као да се причуђа: како то за бога да се такве стварн од ње трвже! Дакле за партију све, а за Патрију ништа! За уско лпчно и партпско себичњаштво отворене су све

лази дотле, да ви више нисте у стању испустити књигу из р*ке. Гладви до

1) Ту јв во!)вн рачун чак и о иооледљој фурди партиској. Бивало јв случајева да су награђввани чак и поједини срески нлндури, која су похашпении радикалама чинили какве у'луге.

ни, жедни, уморни — дремљиви читате даље, и тако терате све последњег реда. Тако је и с овчм романом Золиним о чему ће се чит^тељи најбоље уверити на самом делу, кад почну роман читати. % Трговачки уг вар с Турск ш.. Мз Цариграда јављају, да се на Портн расправља питање о обнављању трговачког уговорг између Србије и Турске. * Утемељач. Г-ђа Марнола удова пов. Панте Савпћа уписала се ва утемел .ача пев. друшгва „Даворје" са сумом од 100 дин. Овај поступак хб ' н достојан је сваке хвале.

Тако је наше Гара-Стојапче*постало дворска принатисжност. Мало по у прост дворје краљ Милан к.ме пм велп како и-!употребљавао как» му кад затргба. Већ и саме слуге сматрале су 1'араСтојанче к:)о обичан дворскп мебл па се тако према њему п понашале. Наравно, сад се нико внше није усуђивао да га за тур износи из двора п спустп у ирву брљу, јер како би се то смело чинити с дворским намеш-

децп писмо у де у б)љи свзт, моли пх да му опрос.е јер је њих недост .јан. „Повоста" ће и дал>з излазатп под власништвом гослође Јериве Видаковићке

Извучзни Л030В1. На ономадашњем вучењу дуванских лозова 800.000 дин. добзо је лоз серпј а 4936 бр. 7; 5000 динара серија 284 бр. 26; 2000 дпнара сервја 90о бр 26.

Радн ИЧ4Н мзјски излзт. У Кошутњчку Одбор „ друштва радничке једнакостп" решио је да ириреди рад ни.ки мајскп излрт у Кошутњагсу у нед ,; љу 6 маја ове год. Ово се тавља раднадима п осталом грађчнств^ рнди зннња. Улазак ј *е у кошутњтк? добров љан прнлог у корист друшгвене касе, пмена приложника преда^е се јавности. та,) ем

Но ово стЈње није моглодуго трајатп. Неколпко месецп овака живота било је довољно, да Гара-Ст<.јанче из основа нотре ;е делу своју имаовипу, адрукчије није могло ни бити, кад је било случајевада се за једну ноћ ћзгуби на картама више од хиљаде дуката. Кад је Гара-Стојанче већ овако уситнило, сажчле се они који су га довде довели и даду му угледан положај на страни. „На море даходи — трговпја да во 1и,

овако ?

упита

ЕРВАВА Г 0 Д11Д (Дневник једкога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(75) Док сам ја тако разгледао моју нову „кућу необичпу", они што су ме амо докели, стојали су сиоља око врата, и чекали оног осуђеника, гато се мучио око пећа, да наложи ватру, па да затворе Најиосле им се досади то дуго чекање — те неко одонуд с ноља викну. — Хајде, већ један нут; шта радиш толико ? — Ама пе може госиодине, да се загоре; сирова дрва. — Све једно, онда остави — понови глас с поља.

— Да оставим зар осуђеник — Хајд, излази, — понови глас с поља. Ја видех да ћу остати у ово хладно зимско доба, у студеном каземату без ватре, без постеље, без игде ичега. Чак није било ни сголице, па коју би се бар м н ло сести, те ми је остајало или да целе поћи нрестојим на ногама, ии да сед :ем на го, хладин патос од цигаља. Најпосле није било ни тестије с водом, да бар жеђ не грпим ако морам трнети зиму. Све то нагна ме те пристуним вратима и упитам : Хоће ли ми се дати постеља и остало што је најнужније? Неко ми сгоља одговори: После! Тешка тавничка врата зашкрииаше на зарђалим шаркама и залупшпе се с треском Још се за кратко време чула шкрипа кључа у зарђааој брави и шушкаље око катанца — јер су врата закључавана и бравом и катанцем — на онда све умуче. Оних људа нестаде; они некуда одоше ја остадох сам у пустом каземату. Погледам на сат — 11 часова ноћи било је прошло.

Тек иошто сам остао у каземату, Једв$1 се мало приберем и почнем озбиљније мислити о новом стању и положају. Ирво нитање које ми се наметало, било је то: шта хоКе и шта мислеовиљу-

ди са мном

Дч еврше са мном ствар за свагда, да ме убију, да иомлате све угледније људе из радикалпе странке, да уеиште ову велику иартију народну? Је ли то могуће? Може ли се то извести так_. потнупце, баш кад би се и хтело, баш кад би се и имало за то довољно дрскоети и довољио злочиначке решености. Могу ли се створити и, што но реч, „из прстију исисати" кривице толиким људима? јер ту није 2, 3, 5 и 10 но се чланови радикалне странке г »роје на стотине и хиљаде, и ту би се морала створити каква страхобна кланица, којој нема равне у историји, да би се сви угледнији ч анови на ше странке поубијали и смлатили. Ма шта се МИС1ИЛ0 о г. Н. Христићу, ни он неће моћи да изврши ово огромио крваво делљ (Наставн^е се.) \ о»о