Мале новине

' „Солун да видне — дипломатип да бидне! Јес, врага ће ти он отнКи. Солун ! Пустили пашем Гара-Стгјанчету нову бубицу у главу и подгрејалн у њему стару, б лесму мисао о министру Фпнанси ]е и он више за Солун неће да чује. Неколико лесеца лутало је наше Гара Стојавче бесиослено по београдским улицама с нуном главом Фикансиских илапева. Очекујућп када ће засести у мини старств!> и почетп да извршује те своје планове, наш геније био је пре лузео све потребпе мере да га не затече неспремна тај,за цело Српство знаменати да.н! 'Гако, на првлику, оп се већ веџбао какоће као министар говорити, каке ће ходити, како ће се одевати, а смислио је и нов начин чешљања. како ће се као министар тако чешљати да свак већ по томе одмах иозна да има носла с минпстром. Таки исто лећ је био спремио п С8В св ј минисрарски нерсонал. Београђани јамачно познају неколико онд. чиновника (ако их пе и знпју ми би их могли баш и поименце казатиј , које је Гара-Стојавче пробрало за своје „ потчињене" чиновнике. Једнииа је говорио: „претрииге се само )0Ш ко)и днн док ја дођем", другвма је с висока кл: мао главом: ,.тида имаћу вае у внду-'; једаоу»е је озбиљно световао: „чујеи! ти, нриот |Ја учи, ако мислиш бпти миј началннк минист рства; а код мене бптп начелнрк ти знаш шта то знач«, ту мораш нросто бити видра." Али најв ше је расположеља плказао спрам Једнчг чиновнак! нз управе државиих зајмова, коме је најснечаније објавио: „Ти ћеш бптн мој лиапи секретар." Ђчволастн чиновниа мал ♦шје прснуо од смеха и мора > се ухватита шаком за уста, ка што му Гара-Стојанче снпсходљиво рекпо: „Ти си узбуђен Потресла те моја сувишна наклоност спрам тебе. Умп|'И се. Дск си под закриљем моје моћне деснице, никад ти ништа не м >же Фалити. И Гара-Стојанче је све ' јо узимало врло озб.ЈЉно. Месеии су иротицали, а наде нашега Гара-Стојанчета још се не остварише. У том очекивању он сеодшетао и до Солуна, алп му е памет ^еднико била. у министарству Финансије У томе"дође и лето 1888 године, Та је година била"знаменита у мно-

г м ногледу. У њој су се десила многа чуда, вла то чудо, да паше ГараСтојанче п< стане мајкин мпнистар Финансвје не деси се ни те луде годвне. Пун тешка дерта што га већ једном ие познвају да спасава Србију од банкротства, наше Гара Стојанче под јесен 1888 год., оде у страна купатила да тамо тражи лека својој чамв. Биојеу Гмундену. Слутећи да ће му њ е г о в а комедијашка вештина ускоро опет требати,редовно се сваки дан вежбао у њој бар по сахат—два. Али Пј евртљииа судба његова нпје му ни ту дала станка и одморка. Једног дана, баш тренутку км је нага вештак био почео своја упралсњења из гутања кучина и смоле да после сипа из уста дпм, пламен и варнице, неко закуца на врата. Врата су била закључана и ГараСтојанче једва викну с нуним усгима кучина: — Причекај! — Није за чекање, имате депешу од његовога величанства сри. краља — викну глас с полА Шта? депешу од краља ! Хвала Богу! Једва један пут д> ђз и тај жељени дан! — прошантта ГараСтојанче и брзо поче пљуаати и вадити вз уста кучину и смолу к >је тек беше иочео гутати. Прптрча вратима и отворп. Депеша је ; биља била од краљч. Позива га да одмах дође у Тоблах, где се крал. тада бави с младим кринцем, који тек што је био отет од матере. После два часа пашеГар >-Ст >јанче већ је биЛ'> на путу за Тоблах. Утврао је држао да га краљ зове да му иовери министарство Финансије и целим је путем само о томе мислио Кад је пред краља изашао прве су му речн биле: — Знам, господару ви сте ме звали да ми поверите државне Финансије. Истииа стање је тешко, али за вашу љублв ипак ћу се прамити те службе. — Добро, добро-рече краљ, јес, то ћемо се мл разговорити доцпијз а счд предуУмите одмах свз мере и раавите сву вештину вашег коиедијашлука да развеселпте принца, То нека вам је за сад глапаи задатак. У ствари је дакле бнло оао. Одвојен од матере млади Краљевић био је невесео и краљ је нарочито позв о свог двор ког коиздијаша, да забавља дете и да га сво.јим комеди-

јашлуцима разгали. За то је наше Гара-Стојанче морало дотрчати из Гмупдена. Задаћа је постигвута. После 2—3 дана принц Је већ био весео и че сто је повикао: Г. Гара-Сто.а че, прогутајте овај н '»ж; г. Гарастојанче хајд, прогутајте ову даску; г. Гараетојанче, дед прогутајте ову цппелу, А наш јуиак ревносно и с иг.јвећим самопреговарањем све је то гутао, уверен да се жртвује за ОТ..Џ6НВУ. (Свршиће се)

Лондон. Амбасадер аустриски, руски и талијански, стиглн су синоћ овде да носете краљицу. Хамбург. Осветлења дана^ су извршили помоћниди, јер радници штрајкују.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Турска женв. Наша читаоап знају, да турске жене несмеју странцима иоказнвати своје лице. П ) турским законвма свака туркиња, кад излази .' сает мора битн тако убрађена, да јој се лпце не може никако видети само су јој очи слободие. Али женска досетљнвост в мода доскочнла је и томе, те месхо прописаннх покравала лица изумеле су покривало, које се «ове јашмак, којим се истиаа зактања лице, али га радозпале очи очи ииак могу впдети. Речигиозва осећања мухамедачска тиме су повређрна Велики везир издао ,је сад наредбу министуполиције, да строго аази те да ие дозволи Туркињама да по улицама иду одевене но новој моди п забуљене јашмацпма, јер се то не слаже с исламским обичајима. ИЗ БЕЛД СВЕТА — Изл (!Жба в«на. У Крајови, у Румунији, биће 9 о. м. изложба румунског нина ТЕЛЕГРАМС 1 Маја. Беч. Краљ Милан ирисиео.је. На станици дочекао га је српски министар Петронијевић и особље посланства. Присутни су бими и неколико Срба. Атина. Дигнут је миннстар турски Риза паша- На љегово место иде Мамуд-Недим-Бег у Београду. ДРУШТВ0 СЗ. САВЕ С а и с а к Лица која су на Светосав. дом приложили преко Јована Станојевића пресзднпка ,!ОДОдбара „друштва св. Саве" у Неготини. По 5 динара: г г- Жавко Петровић трговац из Брусиика; г!;а Александра удова поч. Алексе Тоеоровића кап. војног, Јован Јован>вић норески надзорник, Јован Домитрпје трго ац из Неготине. По 4 динара: г. Тома Давидовић свештенвк из Негогине. По 3 динара: г. г. Нестор Саљанић пиљар нз Нег-. тине, Ђорђе Станковић тежак из Мокрање, Стеван Вилотијевић чиновник моноиола дувана и< Радујевцл, Адам Јонановвћ велакопрод. дув>на из Нетотине, и Михаил Марвовић ерески иачелнпк из Неготине 11о 2 дннара. гг. Петар Маркоаић учитељ Мокрањ а , Ђорђе Марковпћ трговац Салаша, Живан Ииијћ теж-ЈК из Рогљева, Илвја Нпколић пресед. Суда општиие трљаиске, Никола Димвтријеввћ помоћник кмета из Негот не, Младен Ћорђевнћ терзија Неготине, Ник ла Јелић каФеџнја Неготине, Јовв //авловић т6жјк из Копривице, Ачдријн Стојановић брашар из Неготине. Тодор Ст уанозић трговац из Неготине, Сгојаа Павло1$ • ћ лебчр из Неготине, Богоје Николпћ и Накола Г Б »рђеаић лебари из Неготине Илија Пржић каФеџлја, РудолФ Бане Апотекар, Крста Радуловић тргов 1ц, Атапасије Ђорђевић вероучитељ, Џена Николнћ казапџија, Петар Јованоаић пензионар Цветко Јован вић трговац, Риста Анђелић каФеџија, В1С0Франаћевић учитељ из Јабук вца, Ђорђе Спјаповић колачар 11>вле Чортановић учитељ цртањч, Стеван Бабић срески писар, Милош Маријачовић Ср ииеар, и Јаков Поповић парох из Тршвне. (Свршиће се)

3

:р-чо РОМАН ЕМПЛА ЗОЛЕ превод с Ф Јанцуског (Насгавак 3) Часовпик је бележио 3 сахата и 20 мин.; Рубо га загледа и показа живе знаке вестрпљења Где се, врага, могла з <држати та Северина? Та иа1 уђе у какпв /ућан, она ие уме више изаћи ! Дч би презарио глад, која гн је мучила, Рубо се присетп да поставп ст . Пространа одаја с два прозора бнла »у је доб)'0 нозната. То је била у иети мах и спаваћа соба, и триезарија, и лујп . На&ешт,-.ј је бчч од ораховине, кревет аастрт црвеним памучним тканапама, а за тим је долазио долап за јело, округао сто и нормандски ормае. Рубо извади из долаиа убрусе, тањнре, виљушке, ножеве и две чаше. Свеје било љанредво чисто. Он је уживао што му се далз прилака да послује у кућн. Изгледао је као деца кад постављају ручак својим луткама. Особито су му се допадали чисти, бели чаршави. До ушију за-

љубљен у евоју жену, он је наиред уживао како ће се она слатко насмејати. кад <>твори врата па види, да је он нпставио ст >. Но у тренутку кад мету колач иа тањир, а б>>цу с белим вином намести до тнњира. оп се наједаред трже и узе нешто брзо тражити очима. За тим живо извуче н : ј џепа два з бпр »вљенл смогуљка — кутицу сирдина п ком<д грперског сира. Изби п >ла. Рубо ,;е одно по соби уз дуж и попреко, а окрегао би уво чим што шушне па степеницама. У овом бвспосдевом чекању, прол»зећи поред огл"дала, он застаде и погледа се. Ни мало н је старио ; четрдесета се примацала, а његове сјајне, плаке, гргураве косе, још не бејаху почеле б;лити. Браду је носио псцела, иа и она је )ош бала густа и јасно плава, Средч,а узр ,ст«, алп ванрздчо снажан, он се доиадао сам с б I. Био је зч^овољчн саојом главоа и ако је б|'.ча малко плосна; доаадало му се његсво наско чело, његов дебео врат и гкругло пуноирвно лице, осветљеа> с двч велика жива ока. Веђе су му се сатајале пресецајући чедп као ред жбунова, што се обично узима к ш обележје љуб<>море. Пошто се био ожени > девојком з* читавих пегнајест годпна млађом од њега, ова чешћа з^глед ња у огледчло храбртла су га и умиравала. Чу се нечије к>рачање. Рубо притрча и

< тшкрину врата Но то ее враћнла кући иродавачица новина са желе ничке ст; вице, а становала ј > ту уз јбих . Руб се вратп у собу Његову пажњу привуче > екаква кутија од шкољака, што је стојала на долану. Он је добро познавзо ову кутају. То је покдон, који је Северина дала мајка Вакторијн, својој допљи. Она мала ствараа била је довољна, да. у њему пробуди сећање на све појединости из његове женпдбе Родио се аа југу, у Пласачу. Огац му је био кириџија, Служио је у војсци н и< ње изашао са ширптима ачаредничшш. Дуго )е бно разн >сач на стачици у Матта. пг је после'постао старзшина разчосач V н I ег« чиц I у Барантену. У то доба позчао је њу, > в ју драгу жену, кад је долазила из Д анвиља возом заједно с госнођицом Бертом, ћерком .реееднчт Г;>а ииорена. Северинч Обри бпла је н чјчлађч ићч /едчога баштована, к»,и је умро служ-1и к >д Грандморена. Прес'дн:;к, њен кум и тут >р, тако је мазио да ју је начинио другирпЈом својо кћерн п обе их иослао у исги пшспонат у^Ру&ну. Она је имала такву урођену особану да је Рубо пепрестано желео да је 1лзда из далека и посм»трго је сграснч као какав драгоцеа адиђар. (Наетавиће се) «38©В»--