Мале новине

БЕОГРДДСКЕ 8ЕСТИ Дошао. Јуче у пола десет часова ст !)Гао је овде оријент експресом бив. краљ Милан. На станвци су га дочекади Њ. В. Краљ Алексавдар, гг. намесници, гг. министрв, чланови државног савета и ареседник општине г. Пашић Њ. В. Краљ Александар и бив. краљ Милан одвезли су се на једним колима у двор, где ће бив. краљ Милан одсести. * Скуп. Јуче нре подне у 10 часова г. министар иодиције сазвао је све чланове управе вар. Београда, да им да неке инструкције. Какве су то инструкције нисмо могли сазвати. * Умро. Јуче у јутру умро је Стеван Вл. Каћански песник, бив. проФвсор и уредник „Велике Србије". 11ореб ће бита данас у 5 часова после подне. * Преглед. По паредбп г. минастра војног, јуче у југру отиутовао је лачелник економног одељења министрства војног, г. А Протић, да врегледа проФвјантска и одећна слагалишта у Крагујсвцу, Нишу Пироту, и да о ресултату свога прегледа поднесе најт&чнији извештај г. министру војном. * СИпутовао. У четвртек у вече отпутоваво је за Букурешт наш Балачко војвода, вршилац дужности начелнвка киоистарства спољнзх послова, г Милован Ђ, Миловановнћ Он иде у Букурешт да ратнФзцира трговач'.л уговор између Срб<?је и Румуније. До сада су овакве послове усаешно вршила и најобичпији писарчићи и пошто, а каква је сад мука да се чак и Балачко војвода крене са свог високог и тешког подожаја због ратификовања једног уговора — ми ие знамо, мањ ако није да и он до бије мало дијурне. да се ђацима В, Школе којима је он професор, да одмора и да му се службено потврди дипломатск^ способност. * Похвално. У Београду од скора ностоји „Фабрика Ранка Гођевца и компаније, која израђује већину гвожђарских п лимарских предмета, који су до сад доношени св стране, и за које се извозао грдан новац. Она

израђујв разноврсне пећи разне гвожђарске и лимарске проазводе, апарате за хлађење пића и јела, разне украсе од гвожђа и ?лима, браве, кључеве, ит .д. Али што ову Фабрику нарочито ирепоручује, то је што је пре четири дана излила један гвоздени стуб, који је први изливен у Србија. Стуб је дугачак 344 метра а у пречнику износо 55 сантиметара Стуб ,је тежак преко 700 кила. Желети је, да наши грађани који са стране доноси иреднете, које* сада овде израђује ова Фабрика' набавља из Фабрике г. Гођевца и коми. С радошћу јављамо, да ова Фабрика сада ради за Бугарску једну лимарску машину. * Несрећа на Дунаву. Из Смедерсва нам јављају: Прошле Суботе пдовила је дађа „соФија" низ Дунаво и око 3 час ноћу приспела код Смедерева. Окретајући лађу уз воду, корманош се није довољно удалио од шлена те у окретању задњч крај лађе удари о шлеп, услед чега сс од лнђв огкине задњи део с две кабине У једној каба и сиавао је раскомоћен један бечки трговац. Како ла се ужаснуо ! кад се од лупе п ломњаве пробудио и вадео се до иола теда у сред дунавске воде. С лађе су одмах пустили чамиц те га снасли, а ствари су му све нропале. * | Претрес. Данас је у суду вар. Београда претрес урсднику нашега листа по тужби г- Мијаила Градиштанца телеграФисте, за нанету му увреду. * Одложен претрес. Јуче Је у суду вароши Београда одложен претрес Благоју Анђелковићу и Марији Радосављевића, оптужених за три опасаа крађе. * Ослобођенн. Су вароши Београда цустио је као невина Мијаида Аврамовића, бив. практиканта „Београдске Задруге за међусобни помагање и штедњу," који је био оптужен за кривоклетство. Исто је так<) пустио као невпна Владпмира Карића, консула у Сиопљу, за увреду нанесену управнику држ. штампарије. * Изостао. Из данашњег броја изостао је подлистак „Звер Човек" због нагомиланог матзријала. У иакнаду за то даћемо у идућем • броју нашим

чигаоцома два поддискаовога Золина Романа. Стање воде код Бео1-рад» за 4 Мај 1890 Код глав. парин Г>40м. — 5 27 метра. Продаз испод мое. жел. 8 59 м. — 8.72 м. опала за 24 еата 13 и 18 = 26 еант. •^о-о <»»• ПИСМА УРЕДНИШТВУ У 115 бр. „Малих Новина" стоји међу остаеијем и овај пасаж: „ Узаман је вдадин повереник, архимандрит Дучић потрзао каноне и пустимице ударао по опозицији ретењем васионских сабора; узаман је сам, себе утеривао у лнж иред лицем целе скуишчине, говорећа сад противно ономе, што је недавно сам писао и тражио за свештенство." Је ли моја одбрана законекога пројекта о црквеннм вдастима у Народној Скунштннн би.н г узаман" о томе се може уверити свак, ко је непристрасан, из стенограФских бележака, а још поуздавије из постигаутнх резудтата. Све што сам „недавно писао п тражао за свештенство", ушло Је у нови закон о црквеним власгима, и ни у чему нијесам „сам себе порекао" а вајмање и никако „утеривао у даж пред лицеи целе скупштине", јер то нијесам писао ради опозиције, него ради саме ствари. Ко хоће да се о томе увјери, нека само упореди нови закон с мојим „ведавно исаним нримједбзма Од свега што сам „недавно" написао у тијем „примједбама"на пројект закона о цркв властима у интересу каноничнога права српске вркве и у корист отачиствезога свештенства, дошло је у снор у пародној скупштини једно једино питање, а то је: избориа система судија за епархиске духовне судопе. !Ја, да ни у томе једипом питању вијесам „себе порекао ни у даж утеривао" потврдићу непобитним Фак тима. Ја сам „недавн >"јјнаписао у својим „примједбама", како су по кановима источне православие цркве једини епархисии епископи председници својих епархијсквх духовних судова. Држећи се чврсто канона, не може ј битл*без еиископа духовиијех судова,' нити се ишта у љима може судитп без њих или њихова овлашћења и благосдова-

То сам тако ниписао ирво за то, што сам се обзирао: на начедо и кауку каноничнога права; друго за то, што сам шћео тијем сачувати себе од прекора каноничара истручника изван краљевине Србвје, да иначе с раздогом не би могли рећп: в ну то! у краљевигш Србијиве знају ни најосновније каионично право источна православне цркве " Знајући иак, да се развило, на жалост! велико неповјерење у отачаственом свештенству према својим архијерејима, и^покодебала вјера у љихово непристрасно правосуђе, о чему ја имам супротно увјерење, писао сам „недавно"Ј;'овако: кад су по каноннма еиархијски;еп1:скопи председници епархијских духовних судова, нека епархиско свештенство бира судије у те духовне судове, п тим уклони Зсбљу, да ће епископинмати у љимасвоје „креатуре." ■| Ну, народна скупштина прима, ! да епархвјско свештепсгве бира сујдије за духовне судове, а не прима да еиархијски еиископп буду предЈсједници тих судова, кас шго им то 'право еминентно иде ио канонима | наше православне цркве, Па. кад се нрима једна половина тога пасажа, ; што сам „недавно" написао, адруга пе прима: врло је ло1ично, што нијесам пристао на таку измјену. Ја и сада стојим на томе што сам „недавпо" наиисао н за свештенство тражио; али, кад се од тога нрпма једно, ваља да се прими и друго. Без тога бах ја сам себе порицао. Те је сада јасно, као сунце; нити сам „себе порекао" нита и сада норичем; а најмаље сам „сам себе утеривао у лаж пред лицем целе скупштине, говорећи сад противпо ономе што сам нндавно писао и тражио за свеш генство", као што вели писац „цриих фотографаја". Да себе нпјесам иорекао, тврди и то: што сам у Народној скуаштини прихватио и усвојио, као што сам „недавно^ и писао, да епархпјсви духовни судови п велики духовни суд буду независни. Свака је друга добит за отачанствено свештенсгво кзузвмајући каноничне, ситна према овој. IIа сат том приликом у народскуппггини ишао двље и од самога иредлагача независоијех судова г. Михаида Поповаћа тијем, што сам тражио, да се предсједници, и судије духовних судова изједначе и у цлатама с предсједницима и суди-

КРВАБАГ0Д1НА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(77) Покушам да га разгалим; говорио сам му како нас не могу дуго овако држати, пошто смј потиуно невини, нити смо ичим умешани у оне к о м е д и ј е тамо у Црној Рвци, баш кад би тамо и било шго озбиљно Но све то као да је мало помогло. 1'агаа је био сломијен и дубоко потресен. После кратка разговора, обојица за ћутасмо; ћуталп с«о и ходали. Ја се нагаалим: — Е, вала, Рашка, сад ћеш морати да иропушиш, на да ти је мајка Јања; без дувана ћеш просто полудети овако у овој еамоћи, Т1о он ме је уверавао да неће »ропу • !И '!■ I (И НИЈР)

Да бих га колико толико разговорио, ја му свратим пажљу како смо остављени без игде ичега, ни на гато сести, а јога мање лећи. — Та ваљда Ке нам гато донеги тегаио се Рагаа. Тако смо провели од прилике једно но сахата, док се око врата понова не зачу неко гаугакање. Ми обојица застанемо и упремо погледе — у врата. Очекивали смо да ће нам довести јога кога трећег од нагаег другатва. Врата се отворпгае и, место да кога упусте унутра , неко с поља викну: — Г. Перо, изволте амо. Ја погледам у Рагау и реинем му: — Куда ли ће ме? видиш ли где хоће да нас раздвоје? — Тешко нама, ако то буде, на оетанемо сваки за себе одвојени — рече он. Пружим Рагаи руку, рекнем му „збогом" и иођем. Па нољу ме дочека некакав норучик, а с њим је било јога неких људи, међу осталим и управитељ осуђенички, г. Гаја Јовановић и команданг града, г. Пантелић Официр ми рече да пођем за њим. Пођемо сви онаио у гомили. Пред иама је ишао војник с ф њером. Свратимо

I у десно и уђемо кроз некаква врата што одвајају робијашку авлију од нута, којим ј се нролази кроз град. Нађосмо се између | два огромна горостасна градска бастиона. Ишли смо неком иутањицом, све норед зида, док не дођосмо до два камена обора, које је пред казаматима озидала „слобода изнутра" у време тополске буне, Ти камени обори били су одређени да одвоје тополске осуђенике ;од осталих робијапта, кад их пушгају да ходају. Обора је било два а били су распоређени овако. Под бедемом били су каземати. Из каземага водила су само једна врата. Кад изађу на та врата остали осуђеници, по другимказематиманлђу се^опда, како већ рекох, између два огромна градска бастиона и ту онда имају довољио места да шетају. Код ових пак каземата, шго су били одређени за тополске „бунтовнике", било је уде^гено тако, да кад изађеш из каземнта, онда се нађага у каменом обору сазиданом испред самих врата казаматских. Тај је обор био четвртаст, једва 2 — 3 хвата дугачак и толико исто гаирок, а свуда у наоколо ограђен огромним каменитим зидом из кога си могао видети само једно парче неба — и нигпта внше. (Иа ставиће се