Мале новине

1 г

јама окружних судова. Ко ово вије ј могао чути у Народној скупштини, нека прочита сгенограФСЕе белешке па ће се увјернта о зстинитости. Ја сам, и као повјереник владив, савјесно вршио своје српске, патриотиске и свештеничке дужности. И смијем себи лацкати, да сам тијем својим радом учинио услугу нашој српској дркви и држчви, а отачаственом свештенству велику корист, јер овај нови закон о црквеним властима у краљевини Србијн што га је краљевска влада и^нијела п што сам га бранио у Народној скуп! штини колико је на кононпчној основи, толико гарантује везависност духовнијих судова и сва свештеничка права с новијем добицима каквијех нема у досадашњем заковима о црквеним властима. То је мени највећа морадна награда. Веоград 27 Априла 1890 год. Н Ду-.ић архи*андј-ит. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА* „Србобрану" иишу из Велеса: „У срнско село Теово близу Велеса, ушао је на сред дапа Шаћир са својим другарима, узели су двоје сељана мало ка > бајагп у ставу а одвели их собом. Пошто су их држали ведељу дана. и за то време сељани не могаБши нсплатити своту од 50 злат. лира као иснлате, заробљеници беху доведени близу впховог села и ту заклзнп као јаганцп. Два Србина из села Евловец и то браћа Перко и Анта, ухваћени су од истог Шићара и своје чете, п пошто и они немаху исплаиити нзвесну своту новаца на име отплате, погубљенп су негде у плавини, и ево и дан давас нема вм трага. „Шаћир исти оде у село Лисиче и узео је пз пстог два првака Срба којима ни данас нрага нема. „Неки Србин звани Апостол вз селв Мокрени, отишао је био >;« насе коње у своје ливаде. Ту случајно наиђе на њега Шаћир, који га одма иозна, и нареди те су га обесили и одрали га жавог. А после су га оетавили тамо на месту како би остали народ впдео и грозио ба се ње говог имена. И зашто то зверско дело? Зато, што је Шаћир уценио ]едан пут Апосгола, и овај немајући од куда, нпје ни могао разуме се одговорати његову захтеву, п тако он плати мучно својом главом. Један Србин пз Битољског скруга, долазећи из Влашке, где је неколико година провео, да може стећи што год а одговарати на евоје Фамилијарве а друштвене нужде, када ба близу Велеса до села Оризари, нанадне га Шаћир п потражи му новаца ито год има. Алп кад*мунутник одговорпо да не носи собом новнца, јер и оно мало што је заслужпо у туђпни да је послао меницом кућп својој, овај потегне пз пушке, убп га просто за ћеФ да један раја ђаурин мање буде. Није га хтео ни претрести. „Ништа нема ностојано данас ва овоме свету, а још већма мп који смо самртници. 'Гако би и са овом зверском жпвотпњом, Шаћир би ухваћен од једне јаке потере и то више састављена од осветиоца својих у Скопљанско/ окодпји, п ту би убиг на месту са још своја 4 другара. а њпхове главец послате су у БитоЉ где су етајале на пзложбу 3 даиа. Из кљижипце која је нађена код Шаћвра види се да је он почео упражљавати разбојничкп запат још пре 9 годпна, и да за све тО време

поред мањих другнх злочинстава извршених пад женама, девојкама ит.д. убио је 153 раје хришћана а ниједног Турчина, „Сада ми дозволнте да вам јаввм веколико скорашњих догађаја за време Ускрсч, од Феза Шаћировог другара н из пстог сеља: „На дан 4 марта тројица трговаца из села Доленцн (Вигорско) Кичевскв округ, нутујући својој кући, дошли су у манастир Сдепче са храмом свете чисте и пречисге Богородице задужбине краља Милутина светог и брата му Драгутина. Ту су остали да преноће и у ието време да се н'ЖЛ0Р»е, и сутра дан да пођу својнм кућама. К«да нреко ноћп Фезо и Есад из Црнилишта са двоје другара, напали су их тамо, убили те трговце и узели су нм 40 лира што су код њих нашли. Еј јадно и тужно Српство шга си дочекало! Да данас ни у најсветијим местима не » смеш ићи поклонити се п молити се Богу за Другог дана Ускрса исти Фезо од Црнилвшта оде усело Црешњево, Нрилеиска 01солија, са још нет својих другара; и пошто се леио угостио и учивио разнпх комедија, узе од целог села 500 гроша, ма да је то село крло сиромашно и сз ведпким"чукама одговара царским нотребама. Трећег дава Ускрса Сотир из села Пештерицп, Прплеаски срез, би зверски заклан од Али аге Пољака (пандур) из пстог села, и Ибраим зге Крке. Пошто су га закдалп, однели су га на Ореховачку гра нпцу близу Симиновци воденице да се бп г не дозиал" за њпх. Узроктом убиству није пишта друго него само зато што се Сотир у ^удио проћи кроз један мали пут којп удара до њиве пољака Алн аге, који му је био забранио овуда проћп. Запста другн пут не би ни прешао тамо Сотнр, пошто му је забранно, ма да је то селско; али ношто беше Ускрс нојурп да што пре оде кућн, н за то ништа — платио је главом,"

ИЗ БЕМ СВЕТА — Празнозаран Иразвоверица није распросгрта само међу необразованим људима; ње има п међу образо ванима Од ње пати п аристократн ја, па чак и владарн. Тако енглески престолонаследнпк носи амајлију од урока, коју му је пре много годпна поклонпла војвоткиња баденска. Ова амајлпја, чува од разних болести нарочито од тиФуса п гроззице. — Њему је добра. ИнФлуенца је била заразна болест, којлјескоро целом свету била досадна и штетна. Па ипак она је била н од корисги Доктор Кронер био је добно патевт за израду античирина којим се лечило од ииФлуепце. Продавајући антииирин болесницима да се лече, о,ч је, веле, зарадио иреко милион долара. Ако икоме, њему је инФлуенца бала добра. — Киша са сумпором. У околини Деказвиља, у Француској, како јавља један Француски лпст, надала је сумпорна киша. Колачина сумпора у кишним канл,ама била је тако аелика, да се на мокрој земљн на многнм мествма ваделе жуте мрље сум порнс. Та киша надада ј е ноћу, али мирис од сумпора осећао се н сутра дан. А у тренутку, кад је киша падала, тај мирвс, како причају, бно је необнево јак и загушљив. Сгановнпца су се услед овога појава били заплашили и многи га сматрзју као неко рђаво предсказање. Други се опет сг рају да увере свет, д* ће та необична киша битп од врло велпке користи виноградима.

СМЕСИЦК — Из Бисмаркова жнвота. Парискв „РеШ Јоигпа1" прича овај догађај: 1870 године, за време Француско-пруског рата, једне вечер-1 враћао се Висмарк из главног стана у свој стан. У својој соби чује плач новорођеног детет... Зачуђен, он уђе у собу и одиета на свом кревету нађе малог мушкарца од четири године. Дете је плакал што је игда могло а било је увнјено у неко <>дело, уз које је била и забелешка ове садржине: „Мога мужа су убила на Седану. Немам хлеба. Нужда ме нагона да се растанем с мојим дететом. На крштењу му је дато пме Вчћентије". Бизмарк је одмах о томе известио краља. „Ваше Величанство, рекао му је, добио сам у наслеђе једно дете". — „Па шта, одговорио је краљ Вилхедм, за време рата треба све узимати, иа и дете. 'Дете су нослдди у Берлин, где је васпитаи " трошку Вискаркову. За !вегову матер се још није сазнало.

ДРУШТ80 С8. САВЕ Јавна захвалност Управа монопола дувана прикупида је и предала Друштву Св. Саве још једнујхиљаду динара прилога за зпдан.е Светосавског дома. Међу приложницнма су г.г. Јоца Ж. Кнежеви! из Шапца са 120 дин. г. Ордовић Дим. Захо, п, Перикло Зохо, сви пз Београда, сваки са по 100 дин. Управ1 Друштв« Св "Саве усрдно благодари како управи моноп^ла на њеном труду, тако и »риложницима на њпховом родољубивим дарпма. ДСС. Бр. 335 2. Маја. 1890 Београд. За председнпка благајник Андра Ђорђввић. <♦♦>»»ТЕУ5ЕГ РАК!' 3 Маја. Еенигзберг Цар и царица присуствовали су светковини 400 годишњице Университетске: цар је затим уиисао престолоиаследника у листу ђака университе тских. Царшрад. Близу Багдада у селима Џедал и Белек, 13 особа обољело је са знацима колере. 6 су умрла. Лекари су стигли а жандармерија држи кордон. Неке амбасаде добиле су телеграФске вест о колери. Петроград. Неће се примати идуће школске године ђ а ц и у пољоделској академији у Москви. ЈТариз. По ггриватним гласовима тврди се, дајеМисирска влада пристала на све услове конвересија дуга. Мадрид. Штрајк се нојавио у многим рудокопима околине Билбао. Неколико хиљада радника нравили демонстрацији у корисг рада од 8 саги. Бацали су се каменицама на грађанску стражу која је морала да употреби оружје. Један радникмртав, више њих рањеио. Онсадно стање проглашено је. Радници ировинције Кордове објавили штрајк. Софија , Војни суд састао се је јутрос у 9 часова у касарни нешадијског пука под иреседништвом мајора Драндарског. Пу-

блике није било много, јер се није знало да ће се суд данас састати.. Преседник позвао јс оитуженике једног по ј е д н о г. Многи од браниоца тек су јуче назначени те тако иије могућно било да проуче ствар, и стога су тражили да се ствар за 8 дана одложи, тим нре што није још стигао један сведок. неки мајор Сааунов. Државни тужилацнредлагао је одлагање од три дана а суд решио да се одложи до 8 Маја — Секретар-драгоман немачког консулата ирисуствовао је суду због руског поданика Качоикова. Поиступви су били и секретари агенција Енглеска Аустрије, Италије, Румунске и и Грчке, а и многи ипеставеици штамне. — Лист „Свобода 1 ' говореКи о оитужби мајора Пањице, наномиње нако је он ноглавито тражио новаца. Тако исто каже да „85" значи новац а „екселенција" значи: Русија. Лист каже да међу хартимаја има и једнн чек на 20.000 динара који није био есконтиран. 4 маја Б укурешт. Општина букурека преговара за један зајам од 16 милијоиа, за улелннање града, и за амортаци.ју онштинског дуга 1869 год. Зајам ће се издати у облигациама од 5% у злату на носиоца, у 26000 облигација од 100 до 2000 диннра; за време амортизације 80 нолугодишта (40 година) уписиван.е биће 23 и 24 маја месеца. Ко уиише нреко 1 милијон, добиће 1% ра бата, У тренутку уписивања нлатићс се 5% , нри нодели 8 % а остало у роковима месечним 27 Јуна, Јула, Августа и Сентембра. Петроград. „Ажанс де Нор иише" руска штампа чуди се, што пос1е мирољубиве нрестоне беседе, види ратоборни говор Цара немачког у Кенигзбргу. Тим се, више чуди шго се цар спрема да иде у Русију. Веч. Јуче је краљ Милан посетио гроФа Кзлнокија, којн му ј« в р а т и о после подне посету, али га није нашао, јер је крал. био отишчо да види пољо дељску изложбу. У парламенту носле живе дебатс усвојен је са 159 нротив 139 гласова закои о регулисању Фондијарног пита ња у 11ол>ској.

ПОМОДНА ГА ЛАНТЕРИЈСКА ТРГОВИНА Ш. Мнлованеви^а и Божи^а књ. М ихаила У лпца ионово је добила особито леп избор м о д е р н и х женских сунцобрана. Цена врло јеФтина. 379,1—4; жхттшккшкф