Мале новине

либерале, док опет нанредњак мисли, да би једини лек био да се оиет иоврате напредњаци. За сву ту господу, дакле, данашња је ситуација врло бистра. Они сматрају сваки своје као најбоље, а све противничко као проклето и штетно, и ту је почетак и свршетак њиховог програма и њихових планова за практичан рад у садашњости. 0 овој господи, дакле, није овде реч, Кад велимо да је данашња политичка ситуација н е ј а с н а, онда мислимо на људе, који нису мртвачким узлом нривезани ни за једну нашу нолитичку странку; на људе, који не верују у спасоносну свемоћ ни једнога од истакнутих политичких програма; на људе, који по савести не могу сва зла, од којих данас трнимо, да упишу у грех само једној странди, као што не могу ни све снас ње ишчекивати само од друге странке. Ови људи никога не анате мишу, али иикога и не обожавају. Они су очували своје слободно мишљење, независно суђење, и у оцени догађајаруководе са својом рођеиом памећуи саве шћу, а не нартијском тесногрудом искључношћу, И ти л .уди виде данас ове опште резул гате. Имамо нов усгав с пуно нових слобода на хартији, док у сам"ј ствари до јуче смо имали једнога министра ! насилника, који је у унутрашњој | политици ночинио безбројна безакоња, а нико га не потрже на ј одговор. Устав нам обезбеђује шјпшра права, док у истини ми нисмо безбедни чак ни са гла вом и имањем својим, тако је ниско пача јавна сигурност. На владу су дошли нови љу- ј ди али ми код њих налазимо ев е старе, власничКе грехе, влартољубље, грамжљивост, хата-

рисање, извртање закона у личну корист. На владу су дошли „штедљиви" радикали, а у ствари расипање иде као и пре, дугови се гомилају као и ире. Власт је пала у руке људима, који су до јуче викали „све за народ", а у ствари народа се и данас сећају само онда, кад треба да нлати порез и да да војника. Народна иривреда, народна за рада, народна просвета — све је остало напуштено и забата љено, као што је и до сад било. Слављен је нов обрт у спољној поштици, а у ствари Србија и данас тумара у спољној нолитици, као мува без главе. Општа народ^а ствар забатаљена као и пре: у државној служби партајство, низма и хатарисање, као и нре — нроменили се људи, н ствар остала она иста стара, само где где још и више покварена, а негде неке јаде нокушано да се поправи. То је истинита слика данашХБега стања. С тога људима који мере своје поступке и није лако прегнути на једну страну. Они виде да се овако не сме и не може даље. Али они се нитају: па куда ће се? Да ли оиет натраг либералима и нанредњацима? Зар тражити спас у ономе што је до јуче било и шго смо сви осудили као рђаво? Па куда онда?... Да! Овде ваља стати и раза брати се. Пре но што се пође и корак унапред; пре но што се засучу рукави и ирилегне иа посао, ваља се разабрати где смо и куда ћемо? То ће бити задатак једном низу чланака, који ће ночети у сутрашњем броју. о о

5Е0ГРАДСКЕ ВЕСТ* По заслузи. Нови закон о цривеним властима добио је и највишу потврлу, « данас већ има силу закона. Једно владичанско место в ћ је попуњено, па ће то, 31 који дан, јаљачно, бата и с другам. А за тим, у најкраћем року, мора следовати избпр нове конзисторије. Улога коју конзисторија има у цпкви и у друштву, веома је важна. С тога је од голема интереса дгта важна места заузму љула за њу пуно достојни, људи праведпи, људи спремчи и дорасли деликатном и трудном задатку, који имају као члансвт конзисторпје. Појнмајућч в жност овога дух^вног тела, ми ћемо с интересом пр I гити рчд око састава нове конзпсторије и оцепићечо га ио засдуз^. За сад рећп ћемо самотолиао, да је желети, да надлежни, у чијој је руци овај избар, сврати свој п глед на лица достојна и заслужна овога мест .. А за тјквим лицама ие мора се ићи далеко. У непосредиој блазини, међу с.мим старим члановимч к >нзпстори е, има 'свештеиика, који су достојно заузпмали места у конзчсгсрији и к 1 јч су, и у врл> тешким прилакама, умели очувати и достојанство свога полож да и судијску самос^алносг. Таква лица треба да имају ирвенство при овом пзбору, ако се гледа по заслузл. * Чмм чекамо летз? Тек^је грануло пролеће, тек се помоли.ји малко топли дани, а о ;о бео!'радсквх чешама већ иде гут'ула, гушаве и б ј! П > стотине слугу и слушкиња стоје ванизанп једно уз друго те чекају ре*, или се отимају која ће пре натчити суд ве. А Ч 'шма слизи ли слизи! Као дах самртнпка, она једва држм кончић да се не прекине. Док иаточиш једну тестију, треба ти бар по десетик минута. И кад је овако сад, да шта ли: ће тек бити летос кадупече зв. зда, а усија се и земља и небо, те изгледа као у страшној огњеној пећи, где би вечност џродао за гутљај хладне, свеже во е. К ко је пошло, сва је прплика да летос ни тогагутљаја неће бити. Наша општинари требали биЈза времена о овоме да промисле. Овом пршшком да споменемо иједач глас из публике. За то што је

I воде још сад нестало, у публица отворено криве некаквога Чеха, чешмеџију. Веле да он вавл <ш запушава олуке у чешмама, да преконоћ навратп воду у малу иивару. Бар то се ономад јавно говорило на „Чукур чешми", где су деца обила капак и нашла да су чункори збиља запушени, па чим су их стпушили вода је одмах боље иошла Нагаи општанара на овотреба да ј сврате своју пажњу. * Унапређен. Г. Стојан М. Протић, ' секретар мпн. унутр. дела, поитав| љен је за начелн *кч полициског оде1 лења у истом минастарству. * Полициски указ. Г. Сима Павловић ; начелн. окр. Лупрпског премештеа ! је за инспектора мин. унутр.делч по ј потреби служб.?, а Милутин А. Нопо1 вић начелн. среза ниш ог уначре! ђен за се ретара четврте класе истог млнг.старства. * Постављени За про®есоре вел )ке тколе постављеии су гг. Светозар Зор^ћ ше® радион оделења срп. држ. жељезнице, за науку о махинама, и Андреја Ј. Јозановпћ за науку о грађевинским ст^укама. Враћен у двјство. г. Лаза Нетровић, пешадијски мајор у неде,ству, враћен је у дејствителност и }јед о је постављен п за вршиоца дужносги нач. шт ба пешад. иншпекције. * Зл осуду. Он мад је умрла у бочавци Јела Жујозићка. ваљана жена и маогодишња чланица опи1те радничког друштв!. И а <о у нрави лима тога друштва сгоји, да по неко од стране друштава за време болести обилази, а у случају смрта присусгвује погребу и исирата умрлога члана — ово друштво вије то испунио спрам покојае Јеле, и ако је на време бпло извештЈНо о аеној смрти. Оваки су иримери за осуду. * Осуђен. Јуче је у суду вар. Београда био претрес уреднику нашег листа, за увреду и клевету, нанету у 360. бр. од пр. го^. г. Мнјаалу Градиштанцу телеграФисги, а у бе лешци „Та]на депеша и Оптужени је за доказ свога тврђења павео, ка ко јв г. Градиштанац би > већ 16 пута кажњен за неуредност у служби, међу којима има неколико слу-

НРВАВА ГОДЕНЛ (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРЛ ТОДОРОВИЋ

(80) Изваљен на леђа, наслоњен на гомилу дасака, с упаљеном цигаром у руци, сав утонуо у тешке и болне мисли, ја сам од времена на време подизао главу да бацим погледе на моје јадно друштво, од којих су неки већ били почели хркати с отвореним устима. 0 мрачном и ночађавелом казематском своду висила је прљава лампа, сипајући своју жуту прљаву светлост једва на најближу околину, а у даљини зијале су из

мрака црне и хл«дне нусте просторије кчзематске. Слаба светлост једва је доиуштнла да се раснозна, да су оно црне масе, што леже растурене по огромном робијашком кревету — живи људи, моји другови. Мутна и прљава светлост трептилаје и једва се борила с тминама казематским које зу зијале црне и мрачне из сваког угла. У каземату је владала мртва тишина само што се чуло дубоко одмерено дисање мојих успаваних другова. Тако је пролазила нрва ноћ у каземату. Расплашено јато. Јесте ли гледали јато тица? Пукне ли ловчева пушка и што погоди погоди, оно остаде на земљи да мирно лежи ако је мртво, да се копрца ако је рањено. А шта би с осталим јатом? Оно је прнуло и одлетело далеко, далеко од места, где је мало час тако живо и весело цвркутало. Налик на ово пусто место, што остаје овако усамљено носле ловчева метка. из-

гледали су домови нас похашпених, сутра дан но. ле овога ноћњег лова. Мрачне, јесење ноћи у очи Мигров-дана, грмнуо је пуцањ краљ Миланова џевердара, управљена на главни одбор радикални; иуцањ се страшно одазвао у пустој ноћи и сутра дан лицем на Митров дан, око наших домова ; било је све пусто и немо, ос!авл,ено_и забо рављено — јато још јучерањих иријатеља | преплашено прнуло је и одлетело даље, те| се у нануштеним домовима могла видети ј само по каква бледа женска нрилика, где збуњена, престрављена лута но пустим ода1ама, немогући још да се прибере и да иојми сву тежину ноћашњег удара. Јес, збиља, и иитересно је и поучно је видети как<» су се држали наши сло бодни нријатељи, одмах после нашег хап шења. Остављајући осталима да испричају како је сутра дан изгледало у њиховим домовима ја ћу овде испричати како је изгледало у стану, где смо седели ја и г. Пашић заједно, где је главиЈодбор^имао своју канцеларију. (Наставпће св.) оо