Мале новине

У свечаном руху, црожиан неком уз-! сала и шко'аа остадо ће се пзда-ј

витеном побоа-'ношћу хитао је сваки вати под карију. Зграда ће коштати комунар Лвзбоа у Иарвзу отворао

око 80.000 Форината само ^а себе, нерачунајући ту вештачку нзраду олтара п богомоље, и бнће гочова до новембра т. г. „Враник" ИЗ БЕЛА СВЕТА

ПИ2МА УРЕДНИШТЗУ П оштов'ани господине уредниче. У вашем штованом листубр. 126. од 8. о. м. иод београдским вестима донета је бедешка против „оиште радничког друштва" односно друштве не чданнце Јелепе Жујовић, која је 5. о. м. умрда у болнаци за душевне болести. У тој бедешци се вели да је друттво за време болов^ња у болници није обилазвдо, и да није било на сарани, као што то захтевају његова нравила. Друштвена управа слала је сваке недеље и четвртка своје чланвце у општу државну болницу, као дозвољеннх дана за посету болесника те су пок. Жујевићку посећнвалии дчвата нпк на петроградском двору г. Пе јој новчана понуда. Али кад је у^тронијевић са својом вићеном су-: задржао неко време последње време пренета у болницу | пругом и породацом почаствопао је| — Медведи под заштнтом краза душевне болести она је иосле не- | ову ретку свечаносг својим присус- љице Викторије. Неколико ииринејколико дана, 5. о. м. у истој болни- ! твом Пао .је у очи доста велиаи ■ С ких сељака дошли су ту скоро у број ондашњих српкињица. којо се —

Интаресно пвзориште. Бивши

Србин, био ђак, био трговац, био чиновник, да буде жави сведок велике свечаности. Недалеко од дворца у коме су некад боравнла српски књажеви, Милош и Михајло ударен је темељ будућој српској православ ној цркви и школи, у кварту БашЈ- ■ в1гав8е ^ГеШг&авве. Око једанаест ча- ј сова на месту свечаности била је се већ богато нскуппла цела срлска _ Бизмарк спиритиста. в 8рћтх" бечка колонија, Срби кој;г стално ј тврди, да је Бизмарк спиритиста, живе у Бечу са иородвцама, 1>аца ; ко ј в верује да духови покојника учена великим школама, чиновпици Срби,; сгвују у догађајама земаљског жируска и грчка онд. јерархаја п ос-: вота. Овај < пнтересан закључак тал.Ј словеиска пријатељи — сви: помеаути лист изводи отуда што је не пожадише труда. Српски ирсла- Базмарк, кад је одступио, отишао ј на гроб пок. цара Бидхедма и ту^се

ци п умрла. Уирава опште радначког друштва лобила је писмо и извешће 0 смрти пок. Јелене од управе болнице за душевне бодести тек 6 о. м. у 3 часа иосле иодне, а у писму се јавља, да ће се саранити 6. о. м. у 10 часова аре аодне. Дакле, управа је то извешће добила равно иет сати аосле саране. Управа овог друштва жали што нпје о овоме на време била извештена те да према својој чланици учини оне почасти, које је као дугогодишња чланица заелужпла. И управа би са својам члановима и чланицама, као и с певачкпм друштвом изашла и испратила је до вечне куће. Аликад наје знада, није могла ни бпти на сарани. Шго иак није знала, нека је грех на души ономе, који управу није на нреме известио. Молпмо вас, госаоднне уредниче, да ово наше писмо, којим одбијамо незаслужени прекорј штампаае у вашем цењеном листу. У Београду, 9, маја 1890. Бр. 87. Из канцеларије управе „Општерадничког друштва." ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. — Полагање темела српској цриви и школн у Бечу. У недељу 29-ог Аарила т. г. био је редак, свечани дан за Србе у Бечу, а велики историјски ирилог за српску културу.

одликоваху не само ленотом, својством нашем женском нлемену него и н годним, природним укусом у своме руху. Тачно у 11 часова отпочео јебожју службу загребачки јеромонах г. Амброзије Павловић. Служба ова била је ретка и велачанствена како по свом вештачком саствву тако и по својој дубокој анђелској побожноет ' Дивае нчше цркк-не мелоднје изводио јес пуно вештиие и успеха један део хора овд. академског друштва „Зоре", које је на свечаности јако заступљено било. По свршеној службп освећен је олтар будући, којега је обедежје за сад један дрвени крст Г. Јеромонах Амброзије држао је за там сходну пастирску беседу, која је завршена интонацијом болганствене химне: Услиши, Боже, желанија наша! Затим је пергаментна повеља о оснивању са потписима одбора овд црквено-шкодске општиве метута у темељ. Ова ерпска црква п школа у Бечу доћиће под хијерахију буковинског православвог митрополита Др. Силвестра, под -тијим је благословом и освећена. Патрон ове цркве јесте велики српскп светитељСв. Сава, те ће ова задужбина, која је потекла из родољу бља, бити бечкп светосавски дом. У школи ће свеш теник држати уЈпредавања сриској деци и то из сриског језика и хришћанске, православне науке. Зграда ће бити трокатна: у првом спрату и доњем одељењу баће црква и стан свештенички; у другом општинска

Евглеску с три изучена медведа и давали су престлве по селима п становама енглескпх лордова ван вароши. Краљица Бикторпја случајно је видел« те м е д в е д е па, Да обрадује своје унуке, децу војводе Канаутског и приаца Хенриха Батенбершког, пареда мечковођама да доведу медведе у ?двор и тамо дају преставе пред мами члановама краљевске цородице. Мечковође били су усхићени и свим силама су се трудали да угоде малим гледаоцама који су такође били веома задовољнн Пошго је добила добру награду, 01 а „груиачетвороногихумегника" отпшла је даље ио разлим местима Енглеске. Али сад су мечковође преставе својих медведа објављивалп огр »мним илакатима, на којима је крупним словима било написано: „ Изучени медведи, који се налазе под нарочитом заштитом њеног величанзтва краљице Викторије." — Оригинадан конкурс отворен је у Брислу. Новодом свечапости, које се приређују у спомен 60-годишњице прогласа независностп Белгије, намерни су да направе огромап плакат, на коме ће да се престава панорама Брисла и низ догађаја из народне историје. За израду ове а®ише расписан је конкурс. — Доктор права. МладаРумупка Биљческо издржала Је у париском Факултету права докторски иснит и ових дана ће бравити две дисер тацију: „о ноложају матере" и из римскога права „о колонијама."

„гостионицу робијаша", где су келиери обученп кчо робијаши у рудницима. Сем тога био је установво павницу, у којој су келнери била обучени у Фраковима с палмама академичара. Овај му носао нпје ишао баш како треба, те је сад постао позоришнп предузимач и глумац. Оа је^узео п >д кирију мало ) озориште „Бомарше", близу бастиљсве пијаце п прик«зује кочаде незнатиих и вепозн-т.јх нисаца. Али што је најинтересантније, то је демократско понашање ј његову позоришту. „Гледаоци горрвих галерија — вели објава у позоришгу Личбонову, прв улазу добијају марку, која им да]е право да између чинова могу јести у позоришном бпФзу, да пију у иивници и да пуше дувана код дуванџије на угду улице ч1е§ Уоа§е8." Сарсеј се подсмева овој новини. „Изгледа ми, паше он, да та објава наје баш тако демократска. Затто г. Лизбон претпоставл,а посетиоце јевтинијих места? Уништепа су и увређена свамоја осећања једнакости. Немају никаквог права да ме лише чаше вина или дувана, који су обећани посетиоцима галерија, само за то што седим у иартеру. — Несета. Берлински листови јављају, да ће немачки цар Вилхелм прпсусгвовати маневрама руске в >јске. Он ће у Русији пробавити више од иедељу дана. Маневрасаће гарда п војска петроградског војног округа. — Конгрес оријенталиста. Будући конгрес оријенталиста биће у Лондону од 1 до 10 септембра 1891 годипе. Иочасни преседнпк биће сер Ханри Раулинсон, а Фактпчки сер Гранг ДеФ. — Метална кула. Многи капиталисти у Енглеској наумили су да у Енглеској п )Дигну кулу, која би била „бар 400 ме^ара висока". Отворен је конкурс за цројекте с премијама од 500 и 259 гвинеја. У свима изложеним пројектима куд! је од гвожђа или челика. У једноме пројекту кула је висока 665 метара. Освовица ове куле заузела би 20 хектара простора. По другим пројекту кула би имала облик обелиска, око кога би пшао спиралнн пут. До 200 метера тај је иут довољно простран да по њему могу п! и два омнибуса упоредо и још осгаје место за булваре, куда би се ишло

подлиста; КРВАВАГОДННД (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(85) Посматро сам их тако неко време на их ночнем зивкати. Код свију се нонављала ова појава: кад кога викнем по именде он отвори очи, погдеда мало па онда на једаред скочи, седне, забезекнуто звера око себе, а за тим како ко, неко рекне „где сам ово"; пеко се сети „а! апсана!" неко бога ми но нешто и опсује. Тако су се избудили сви редом. После је настало истресање прљавих хаљина и спремање. Занимљиво ми је било да гледам другове, који су сад први пут допали апса како не умеју да се нађу у свом но вом положају

Прва нам је брига била да наложимо пећ и та се дужност новери проФеоору латинског језика г. Јовану Ђаји, јер се од некуд нашло да ја он најнадлежнији за тај важао посао. Он је доказиво да се у сувом ваздуху много боље и пријатније дише на што смо ми одмах повикали: „па добро онда ложи пећ и суши ваздух" На скоро је у пећи буктала лепа ватра, и ми се сви окупимо унаоколо. Како би овако неиспаваним тад добродошла по једна кава! На то су сви мислили, али се нико не усуди да о томе говори, да не би само још више дражио апетит. Но како у каземату нпје било пичега сем 4 гола, прљава зида, то није било никакве наде на каву, те, ко је нушио и имао дувана, задовољи се да упали цигару.

0 чему се тада мислило, о чему разговарало? Шта ли ће бити? То је нитање свакоме лебдило иа уснама. Али тада још нико није хтео да замишља ништа страшно Већина је веровала, да ће нас тако нродржати који дан, па онда пустити кући. Тта нам могу, кад писмо ништа криви.

нити смо што знали о буни?^" Једнако смо држали да у Србији, и норед све наше вике на неправду, ипак човек мора бити што год крив, па тек да га отерају иа робију. ПроФесор римског и међународног права г. Гига нарочито је био у то убеђен. 0 опасности чак и за саму главу нико није хтео ни мислити.

* * *

На сахат кули изби 10 часова. Да бар види јесмо ли живи? Јамачно ће доћи у подне? Али како да се дочека подне? А — што ли то нема никога. У затвору часови пролазе веома споро, нарочито кад их почну бројати и нразна црева својим крчањем. Шта ли сад раде остали наши похапшени другови? Знали смо да су ту у другом каземату, одмах до нас. Раставља нлс само један зид, дебео бар 2 метра најмање. (Наставиће се)