Мале новине

пегоице. Многп пројекти шрађени су по привцппу »остова штО впсе, Најоригиналвији нројекат је онај који предлаже да се ваирави кула иа точковима. - Скандал. Ми смо у сиоје време јавили о изложби лепотица у Риму. Сад јављају, да је ова изложба ирошла с улсасннм скандалом. Све оне које су добиле награду као најлепше, пли се нпсу као такве допале публпци илп је било женскиња које су пм завидпле. Како бпло да било, тек је публика награђене лепотице извиждала, па их чак и бомбардова е поморанџама. Неред је био узео толики мах, да се чак и по лицпја морала умешати. -■*&> <№-■*СМЕСМЦЕ — Је ли сушица заразна. Многи деле мишљење да је сушица (јехтпка) заразна 601 ест. То мпшљење деле и медецински ауторитети, који у иотврду тога мишљења наводе много доказа. Алп и азо се може празнати да је сушица безусловно заразна, опет је питање к лико је јака та заражљивост. П^оФесор Лендет., који се нарочпто зааимао тим ннтањем, дошао је до утешног закључка, да се сушица преноси само у ретким случајенима. Лендет осппв& |.во своје тврђење ва 112 случајева, у којима су од сушпце умрли муж и жена. Они који су после њих остала, живели су у већини случајева без икаквих знакоза те болести. Од тих 112 душа, 79 су женског 83 мушког пола. Од надживелих супруга еамо су 7 умрли носле од сушице, којој су, као што је било потврђено, били склонп из раније. На такав начин 112 људп п жена, п ако су живили заједно с јехтичави ма, нису показив^ли никакве знаке те болести. У 80 случајева испитпвања Лендетова тицали еу се младих људи од којпх 18 нису имали деце, '65 су имали потпуну здраву и нормалго р&звијену децу, а у 27 деца су била јехтпчава. КЊИЖЕВНОСТ Отаџбина, у априлској свесци, доноси ову садржину: Тешки данп, прича с мора, од д ра Милана Јовановића.—Србин у рају

песма од Во;и'\лавг». — Са Јакор», иодацп за историју првог српсчотурског рита од | пу*. Борииављевића. — ***, песме Милорада Ј. М. — Моје министровање, успомене и белешке Владана Ђорђевпћа. III. Све мање ружа, а све више трња. — Иза кише сунце, приповетка Јанка Веселиновића. — Србија на берлинском конгресу, прилог за историју спољне политике вове српске државе (наставак). — Грчке мисли о етнографији балканског полуострва, од ШарплаЕИнца. — Иеторија поимања хемискпх елемената п реФормација у хемпји, од пр ф . Вел. Школе, академика С. Лозанића — Финанспје п политика у нас, од Вукашина.— Кри вична дела, у старој царевини и нсвој краљевинп српској од Алексе Радуловића (настапак). — Књижевпи преглед : В ља и слбода од академика Мил. Кујупџића. РеФерат дра Мил. Р. Веснића (свршетав). — Позори Iни преглед: гроФ Праке, комедија Ханри Мељака. РеФерат Драгомара Јанковића — „Пет иара број!" Козерпја Влдана Ђорђевића. ДРУШТ80 СВ. САВЕ Јавнк захвалнозт Управа монопола дувана прикупила је и Друштву Са. Саве предала и опет једну иљаду дин&ра прилога за зидање Светосавзк >га Дома, на чему јој Главни Одбор Друштв1.'ни најтоплије благодари. ДССБр. 386 Београд 8 Маја 1890 За председника Друштва Св. Саве благајник Андра Ђорђквић

ПРИПОСЛАНО (За ствари под овом рубрнком уредииштво не одговара.) Поштовани Г. Уредниче! Молим вас да у вашем цењеном листу донесете ово неколико редака у хатар истине. У вашем лпсту од 27 анрила ове г. бр. 116, изашла је једна нотиц8, у којој се -ели како је на дан 25 год. К. Станковића отпевана песма „Ево Деснице верне" за коју се вели да је добро изведена, а нарочито

овом другом ириликом спасено те име и световноме комп, Корнелију тиме, што ју је једном прадикомједно лрушхво тромо п са погрешка ма отпевало. Но међутим ствар је у овом. Иста је несма врло ^тешког карактера, а нарочито што изискује врло Д' бре прве теноре, што на жалост приметпло је се да друштво, које је ту песму иа дан 25 год. отпевало нерасполнже добрпм I тенорима Но што се тиче самог извођења песме напоменућемо само узгредно пешто, из чега ће се моћи закључити како је та несма отпевана. Сам увод песме (С Впг) Тетро с1и таша (С) требало је брже певати; на место Рм У1У0 ( 2 Д) „Нек знату радија" требало је јаче п живљепевати, а не развлачпти; росо п1аг(1о употробљавана је више пута, а ва љало је само на „Ој" пзвестп („да је па место ћ род ће свој славно да мре" два такта иред Соп Гпосо п(ага1ап(1о употребљено имало би смисла) Даље „У Бој" Соп Гиосо (РБиг) нрема самом изразу речи требало је ватрено, а не старачки отиевати; и најзад последњи део (Р 1)пг) Мае8^080 био је сувише брз. у шестом такту ваљало је Р^со гћагд. употребити, а у седмом, рш пкшо све дс претпоследњег такга, соп Гпосо п с тим 1ешрош завршпт;.. У опшче у извађању исте пијесе, осетио се је великки недостатак првог т е н (I р а , ио негде се је чуо један једини првп тенор (и да их је било више, песма би без сумње, боље отпевана била). Што се тиче окога друштва, које је исту несму лрви пут иевало, он> је ту песму далеко боље и скландије отпевало, са пзузетком последњег 1етро МаебЈого што га је јаче развукло него што је требало да буде према самом учењу и тактирању хоровође истог друштва. Свакојако излази, да је прошлу П'тицу ппсао ппсац, који јејошдилетант на иољу музике, а шта впше можда му је бида намера, да добар глас и име хоровоће оног друштва које је првп пут песму одпевало што више оцрни. Међу тим, и саме „М. Новине" донеле су нотицу у којој хвале хоровођу истог друштва изно сећи заслуге овога Хоровође на пољу музике у Србпјп Смаграмо за дужност да смо г. писцу оне нотице изнесене у броју

116 „М. Новина" ове год. довољно одговорилп, а уједно довикујемо му: да има доста пусте земље у Собији или«! по немачком „Зсћив^ег ћ1еЉе ће1 (1ешеш 8е181;еп." Примите г. уредаиче израз мог одлпчног ноштоввња.

2 маја 1890 г. Београд

Тоша ДндрејевиЋ Аустралијанац музичар.

ТЕЛЕГРАМИ 13 маја Рам. (Парламенат) Г. Крисии одговарајући на једну интериелацију о нротеривању страних дописника рече, да се је тицало једне организоване конснирације против угледа и кредита италијанског. Он је рекламовао узалудно код Спилера против „Ажанс Хавас а посреством амбасадера Де Боне] код „ФранкФ. Цајтунга." Протерани дописниди били су у вези с неким личностима у Риму, који су познати за њихове сплетке да убију углед италијански Финапсија. Протеривање дакле било је једна законита обрана (живо одобравање) Интерпеланти изјавили су да нису зад<<вољни одговором, али не подигоше протест. Верлин. „Нордд Алг Цајтунг" изјављује да је пререна вест да ће Канцелар Каприви пратити цара у Петроград — та ствар није јоште решена. Париз. Тврђење Фигарово да ће Кнез Хохенлое губернер Елсаски отићи у БелФор да поздрави Карно -а није основана. Петроград. „Журнал де Ст. Петербург" демантује категорично да је икада постојала наме • ра да се генерал Демонтовић шиље у Бугарску.

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ превод с Француског

(12) И он се сковитла норед ње, шчепа је за косе, прптеже ]е к поду. Лежали су тако неко време, окренутн једно другому, не мичући се А у тој страховнтој типшни чула се певанија и смејање госпођпца Доверњевих; њихов клавир озго заглушаваи е срећом ову тучу доле. Клара је певала, а СоФија је пратила клавиром. — Признај да си спавала с њим. Она не омеде рећи „нисам", не одговори нашта. — Признај да са сиавала с њим, дан ти твој! или ћу те сад распорити. Она читагае јасно из његовога погледа, да би је он убио. Падајући смотрила је го пож на столу; а вадела га је и сад како му се сијн ост^ице зебла је да га не домаши. Освоји је веК

страх, заборавп и себе и свс, хтеде да се то једном сврши. — Е јест! Истина је, пусти ме сад. Али сад тек насгаде ужас! То признање које је он захтевно с толиком жестином, порази га као ствар немогућнч., чудовишна. Изгледало је, да није нпкад замишљао такву срамОту. Он је шчепа за главу, удараше њом о једну ногу од стола Она се отимала, а он је поче вући за косе, преко спбе, обарајућп столице. Чим она покуша да се исправи, он је груне песницом и обори на патос. И то је све чинио дишући загушено, стегнутих зуб«, у раздраженостн дивљој и зверској. Одгурнут сто у мало ве обори пећ. На једном ћошку од ормана залепи се нешто косе п крви њезине. Кад су иредахнули, обезнањенп, напрегнутп од тога ужаса, он већ уморан тукући је а она малаксала од удараца, беху се опет догналп до кревета, она беше једнако на патосу, обаљена, а он погнут над њом, држећи јејош за рамена. И дахнуше мало. Гореееопет чула свирва и врло јасан, девојачки смех. Рубо једним махом диже Северину и притешвт ј<ј леђа уз кревет. Он оста на коленима, нагнут над њом, и поче опет говорити. Није је впше тукао, сад је мучио својпм запиткивањем, пеодолЈИвом жудњом да све дозна.

Ха, дрољо једна, спавала си с њим!,.. Р' ци, реци још једном, спавала сп с онпм кешом. .. А колкко тп беше година, а? Била си мала, још мал. шна, је ли ? Она на један мах бризну у плач, јецање је загуши, те не могаше одговоритн. — Ето ти вера, хоћеш ли већ казати !.. . Је ли ? Није ти бил о нп десет година, кад си забављала опога старкељу ? За то ла те он одгајио, за његову свињарију, реца. звезду ти твоју, или ћу опет почети ! Она је само плакала, није могли ни реча нзустити, а он нзмахну руком. Кад већ не доби одговора, поче је шамарати, по ^ављајући једнако своје питање. — Кажи, колико ти је бало година, кажа курво? (Наставиће ее.)