Мале новине

Господо полицајци, добро би било да се мало узмете у памет код оваких ствари. Ово је питање једном већ било решено. Кад га ви сад поново потржете, то је чисто гажење Устава, за које можете одговарати. а оштећено уредншптво имало бп право давас тужи за нанесену штету. * ТелвФОН. Као што ће већ бити иознато нашим чптаоцпма, „М. Но вине" подижу за се нарочиту штампарију на Ечглезовцу, прву српску штамшрију нарочито саграђену за тај циљ. Најдаље до Видов дана штампарпја ће бити 10товаи, у име Бога, тада ће се тамо одселити п цело уредништво „М. Новзна", као н павна управа новога огласног и посредничког завода „Балканије", којп уз лист отварамо. Али, како је штампарија прплично удаљена од средине вароши то да би се публицп и штованим муштеријама, којп имчју посла с уреднпштвом, са штампаријом и с „Балканијом", уштедно пут и олакшао посао, отв рена је свде у сред варошп (у цараградској улици бр. 6. спрам „Ко ларца") канцеларија, гдеће се прпмати све поруџбине какоза уредништво „М. Н." тако и за штамнарију и „Балканију" Но ту се сад јавила потреба да се ова канцеларија доведе у што бржу п лакшу везу са пггампаријом То се једаво могло постићи телеФоиом. Али како код нас закон о телеФОну још не постоји и односи грађана спрам те установе још нису билп одррђенп, — то је сопственик штамиарије и главни уредник нашега листа г. Пера Тодоровић био принуђен да се обрати мин. прпвреде за дозволу да мОже о свом трошку подићи свој приватни телеФон, којим би везао штампарију, уреднаштво и „Балканију" с. канцеларијом у ва рошч. Штампар и власник „Дневног Л.иста" г. Светозар Николпћ имао је исту потребу, да веже своју штампарију са свој )м канцзларнјом, тО се н он обратно минпстарству са сличном молбом. Министарство је у.*ело ову ствар у поступак, разчотрило је и у 108 бр. „Српских Новпна" издало правило о телефонској установп", по коме се и приватним лицима дозво-

љава да под извесним погодбаиа подижу телеФоне. Ова мера корисна је и заслужује свако одобравање. Молитељи штампари добпли су одобрење и у на;'краћем року приступаће подизању својих теле®она. И тако, наше уреднаштв >, наша штампарија и наш завод "„Балканија" биће прва приватна Фпрма у Београду, која добија свој телеФон. Биће нам мило, да у скоро могнемо известити штовану публику, да је ова корпсна установа већ и остварена. * За трговачни свет. Јучерашљи број службених новина обзнањује! По што трговински уговор, закључен између Србије п Румунпје, а који је ступио у жпвог 5-ог овог месеца даје у Румунији највеће повлашћење само оним производима, који су порекла или индустрије искључиво српске, то су извознпцз, кош би жедели да се тим повлашћењем при увозу у Румунчју користе, дужни да опамошњим царинарницчма приликом експедовања поднесу унерењч којим би се такво пореклоконстатовало. Ова уверења издаваће за пропзв >де који се на Београду извезу, овдашње краљ. румунско посланство за оне пак, који би се извезли на осталим царинским тачкама, пздаваће саме царинарнице наше Ово се јавља како нашем трговачком свету, тако и царинарницама, с тим да ће ове последње 0 точе као и за извршење уговора уопште добити и особена инарочита упутства. * За извожење кожа. Госп. мин. пностр дела известио је мин ун. дела да му је влада Високе Норте саопштила свој циркулар; да ће се увоз кожа и животињских отитдака страног порекла у Турску допуштати само онда ако је роба снабдевена уверењем о здравственостп и консуларном визом цар. турских консулата.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Убијство. 15 о. м. изјутра око 4 сата, убијен је Петар син Павла Ћирића из Вел. Мокрог Луга (срез врачарски округ београдски). Убили су га његов рођени стриц Благоје Ћирић и овога син Н. из В. Мокр. Дуга.

0 овом убпјстау дозналн сло следеће појединости: Павле, Благоје п Недељко браћа су и живе у вел. Мокри-лугу. Ова су до пре неколико годнна живели у задрузи но сад су подељени, и живи свака за се. Саа тројпца имају доце. Баагојев син се пре г>дину дана оженпо и сад се налазп као јвојник у овд. гарнизо <у. У ирошлу недељу Недељко је жечио сина, па је на свадб? позвао своју браћу, па и Благојевог син. К»д је Благојев син дошао кући, дозна да његова жена живи са сијом Павловам. 0 томе су га сви уверавали, па чак и стриц Недељко. Да би му се зато осветио, намисли да гаубије Као што је код нас обпчај, свадбе у селу трају неколако дана. У понедељак у вече, Недељко је позвао ближу св >ју р »дбину на вечеру. Ту је био п Павле са своји* сином. У пићу и весељу дочекали су п зору. Кад је било око 3 часа изјутра, Благоје и син му наговоре момка ДГетровог (сина Павловог) да га позове кућа. Овај то и учпни. Петар га послуша и с' њим нреко поља пође кућп. У пољу вх сретну Благоје и син му. Ови су билп раније казала момку да пусти Петра мало напред кад их он види. Кад их је овај у пољу сиазио он изостане, а ови из пушака опале п Петар на месту мр гав остане. Кад су Петра убили, они се понова врате код Недељка да нију. „Јесте' л' испратили Пе у" ? упптаНедељко. — „Да бо' ме". — одговорилп су онп, ко' за нпшта нису учинили Код Недељка су остали до зоре. Нетрова мајка беше се те ноћи за њег забринула, рано поранила, и пншла Недељк вој кући да гд тражи Но на њену жалост у путу наиђе на Петра, који већ беше мртив. На њену кукњаву скупи се свет па п власт дође. Момак је одмах све прпзнао а Благоје и син му у почетку су порпцали, но они су признали својукривицу, и сада се налазе у иритвору и под пслеђењем. -<> с>ИЗ БЕЛА СВЕТА — Против Аустрије. Париском „Жу ^нал де Деба" телеграФишу из Рима де је иосланпк Имбријани, познатп предентиста, држао у тали-

ПОДЛИОТА Ж КРБА В А ГОДЕЕА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (87) Чланови Главног Одбора били су дакле сретни, да одмах погоде у каземат, у који за казну затварају најгоре робијаше јер се и они деле на добре и зле, „благонадлежне" и опасне, бага као и остали слободни грађани. Почетак је, дакле, био добар, кад смо одмах ето на првом кораку толико авансовали да смо сравњени с најгорим робијашима. На меком камену нешчару осуђеници су урезали, или иснисали ио дувару тог обора свакојаке записе и изреке: негде стоји

само име и презиме, а одоздо значајне ре чи — „вечити роб!" Неко се брииуо да међу робијашким нокољењима, што ће за њим доћи, и редом пролазити кроз овај казамат — очува спомен јунака, те је уз својеиме додао: „бегао 12 нута"; или „одлежао 270 дана ћелије." Други се опет паштио. да се нред робијашким нотомством оиравда и касведочи своју невиност, те је урезао крај свог имена речи: „Бог ми је сведок да сам на правди осуђен." Трећи опет поверио је хладном камену све ове муке, које су годинама и годипама трзале његово врело срце, и у неколико кратких речи исказао све дугогодишње патње своје. „Робијам 12 пуних година. Ушао младић — сад сам седи старац. На робији се дупло живи и брзо стари. Оставио сам нннољу жену, децу, родитеље — сад имам само гробове, за које незнам ни где су. Три пут бегао; седам пута еуђен; осуђен укукупно 37 година робије; боловао 17 месеци; више од 200 дана ировео у ћелији. За 12 година ја заборавио свет и свет заборави мене. Сутра да ме пусте, ја не бих

јавској скулштнни веома ошгар г>вор пр>тив Аустрије. Он је оптуживао талвјанску владудаје сервилна пред Аустријом. Селница се морала прекичути због ужасне ларме. Конкурвнција АјФвловој кули. Од како је подигнута АјФелова кула као Да ће ући у мо ду да свака пзложбд пма нешто што би било од нривлачности. 11а ви светска изложба за коју смо већ јавили да ће бити у Чикагу, н°ће бптп без тога. Сакзној вл1ди ПЈДнег је пројекат да се у мичиганском језеру подигне огромна стаклена палата, или што би значало јецно исто, да се огроман стаклен сандук спустп бар 500 стопа у воду. Надају се да ће извршење ове Жчл Вернове романтике, дати могућноста да се једном може под водом уз елек. осветлење јестп и шетати и да ће то прпвући хиљаде Јевропејаца преко мора. То би била дијаметралнч прггианост АјФеловој кула која је дала могућносгп да се високо пад земљом ноиуши цигара. Други преаог, бар тако исто оригиналан е .ко не дрзак, јесте отварање једне светске кујне, у којој би све ндрогности посведневним такмичењем могле показаги, шта и како кувају п једу. Трећи је план опет да се цеаа изложба намесги тако, да се може окретати, те да се човек не мор^ мучити да иде и тражп поједине групе, взћ да свчк^, к -ји то> хоће, дође преда њ. То се може поствћи врло лако. — Јубилеј лулв. Идућег лета славиће модерна лула своју двестагодишњицу — јер се нре пушило само на земљаним лулама. Луле из које данас дуванџпје пуше, пронашчо је неки др. Иван Фрањо Јаков Ввларијус у Бечу. 1690 год. подпгнута је прва Фабрика луЛЈ у Јевропи. — Стенлијева заручница. Госпођица Доротеја Теунант, заручнпца афричкога путнпка Стенлија, врло је добро позната личност у лондонским уметничким круговима. Стенли је своју заручницу упознао пре пет година у кући леди Бурдет Кутс. Пре по шт>> се последњи пут кренуо за АФрику, нспросио је, али је то била тајна све до пре неколико дана. Она је не само ванредне лепоте, но и обр зована и пмућна. Сем тога бавп се слпкарством и лепом књпжевношћу. — Скандал на венчању. У Галцу се пре неки дан десво у канцелазнао куда ћу и оает бих се морао вратити амо".... Одоздо дописано другом руком: „Узми што нећеш!" Несташни сатир и овде је морао гребнути својим ноктом, Који ли је то јадник што је оно горе написао? И да ли је то сам саставио? И шта ли је сад с тим човеком? Да ли је још на робији? да ли је још жив? Било је и друкчијих заниса, где се осуђеник стара да сам себе залаже и превари, како је он бајаги задовољан ^са својим стањем: „На овим оскудним временима само лудаци могу гражити штогод боље но што је овде — ни за што се не бринеш. Једи, ни, спавај — ово није робија но богме добрија." Јако су меинтересовали ови записи; док су се други шетали, ја сам се трудио да расци^рам ове душевне исповести несретних људи. Али сумрак се већ поче хватати и дежурни ОФИцир нареди да улазимо у каземат. (Наставиће се)