Мале новине

рији за грађаиске бракове доглђај, којн је изазвао оишту пажњу. Млада лепа веренвди дошда су са својим родитељима а вишр рођака иред женадбеног чановника да закључе грађчн^ки брак. Сведоци су били градски префекат и начеднак,У најсвечанијем часу, баш кад је чиновник по обачају хтео да упита младпћа и девојку, да ли су вољни сту • пити у брак, цриступп заручнику нек>. румунски поморски капетан Поница, који је такође био на церемонпји, удари га пз све снаге и побегне из собе. Сни присутни сват вп беху запрепашћени од чуда те сеј нико није ни макнуо Јс места, само девојкиа брат појури за канетааом и ухвата га још у з г р а д и И он тргне пз корице сабљу и с т а н е внчатп да ће сваксга псећи, ко га се дотакне. Да не бп бпло још већег скандала и нереда, пусте га да оде. Кад је о том догађају сазнала! војва власт у Галцу, наредп те ка петана одм)х затв >ре и ставе га под суд Кад су га питали зашто је ударио заручника, одговор/л > је да га је на то нагнала љубом рз, јер је страс^.о заљубљен у заручницу свога противчпка. Дј/угог разлога није а мао, јер з ручдика, који је врло уважен лекар у Цариграду, није ни познавао. Девојку је упознао неком приликом, кад јој је у опасности спасао живот, али кад ју је доцније иросио, оаа није хтела поћи за њега. О овој етвари бпло је говора чак п у румунсној скупштини, где су због ње интераеловали мпн, војног Катарџију, који је обећао да ће капетана најстрожпје казнити. Самоубистзо глумца. У Граду се убио бив. глумац на дворском позорпшту у Каселу Ечил Сиберт. Он је већ више година живео у Грацу и често шта је гостовао као компчар у тамошњим позориштима. Пре неколико дииа био се вр^тио с пута. 10 о. м. дође му у кућу компсија, у којој је бао и пстражни суд^ја, полициски чпновнпк и четпри стра

жара да ареметну кућу и ла га затворе. Уз остале стварп узапгили су и два револверг, а Си;5ерт је уверавао да НЕма више у кући ни једнога. Замоли да му дозволе да може отићи у другу собу, па узме један револвер, који је пмао у тој истој соби, и 0П1ЛИ га себа у главу Хтели су га затворити због преваре и глобљења. — Цар Вилхелм о Бисмарку. Кажу да је немачкп цар рекао члану вој ничког кабинета, да што Бпсмарк говори с новинарскнм допис^ицима да су то патолошки појавп старости п да се више нпчему не треба чудити. Убио С8. На тавану у некој ку ћи. која је у једној од оних улица, што су взмеђу И^нтеона и Жарден де Плант у Паризу, убио се пре не-

посао. За новац, шго га је потрошао частећи своје другове аз највашег аристогратског друштва,"м >гао јс све до смрга своје пати најфинији шампањ п јести Фвзаке с паштетама од гомољике. Ни сам Лукул није сетако хранио као ноко.јни Кова^ски. У том плчне Фрачцуско пруски рат и

начити. — Литон доставио је Рибоу дч влада енглеска пристаје на предлоге Француске владе о ^конверсији мисирског дуга. Софија. Процес Пањичин Јавни браниоци продужују го-

воре. — Браниоци били су се распршта луксузно арчстократској б ц ИВИЛ номсуду с питадруштв >. Посао сиромаха Ковалсчо 1 . . : : га ишао је све горе, и он је ночео њем Д али ј е војни суд надлежан мало по мало све више пропадати, да суди нарницу у којој има и тако да је најзад свршио тако висо- цивилнихоптуженика. Пошто суд ко на тавану. Убио се, јер као ни ј е 5 И0 дао никаквог одговора каваљер није хтео да умре о Д глади. они се обратише ааелационо м су ду. који је регаио да би цивилни суд морао да узме у обзир то тражење. 17 маја Париз. Преседник Карно вра-

ТЕЛЕГРАМ И 16 маја Париз. Чланови телеграФске

кп дан неки вријач Ковалски, који конФеренциЈе правише Један из-| ТИ0 се синоћ у Париз. ј о некад бпо на г >асу као парпски лет и посетигае замак Цјерфон. Софија ПроцесПањице Др

каваљер, Млађа генернција није га до душе познавала али старији Парижанп добр> се сећају е»егаптног 'Пољака, који је за сј ај н п х дана францускога цчрства играо код париског свега заб»ве знам ниту улогу,

Берлин. „Монгиер' јавља да но-1 жазн , тужилац синоћ је навео га царева иде на боље и да бо- члан заК0 ника по комс Пањица и лест узима нормалан ток. КалопкоФ морају да буду осуђеолатан-Праи Комисија за пре ни на смрт, Арнаудовмора бит длог компромиса одоаци.ха је пре- каж н>ен за два степена мање а Новалски био ^Јонда у весело] Ф ран- длог младо-чеха, да се гласа-1 н0Т) у Ч ни К Ризов дс 15 година 5 В 'ИТК™%1Г™ М огаколском закону одчожи до Јатвора . д рж1ВШ1 туж1Пац тра . је своју кројачку уметничку радиони- ДРУ Г01 читања затим Је регапла жно ј е да се ОСЛ ободе: Рпзов цу, у којој су набављали одело свп Д» се прег>е на претресчланака ( Ж урн алист ) Нојаров Абалански прва иарискп де |ди. Само они, ко- предлога о пољопривредном са Стаменов и Кесимов; за остале јима је Ковалски правио одело, били вету „ , „ су, по назорима ондашњег елегантног X р • , оптуженике оставља с у д у да света, одевенп како треба, лок су "Р 43 ' в Р ше11 Ј е процес ме- регаи.

други тек посили ва себи робу ме- јТалургичног друштва. Осуђени сто одела. Да ее Ковалскп бавно су: Секретан на 6 месеца лат-1 својим занат ,м, имао 61 данас неко- вора и глобу од 10.000 динара лико милиона, ге не би морао зб -г л аветснер на 3 месеца и 3 000 свр /Тиње да се уби а, али сујетни „ лпл П,љак хтео је да буде џентлмен > Д™ а !> а > Хенч ™ 3000 динара. да заузима угледно местоу париском Пуштени су Хенчев с и н, син глтлк „ ; р и лтпжа рр жодруштву. Кад би га који војвода или ЛавеЈеров, Арбел, Лекијер. Жу- а Ј ' 11 ос дцмаркиз или други који племић поз- бер је ослобођен јер се доказа- биТИ У КЊИЖарНИЦИ Г» вао на д о р у ч н к, који је по некад ло да ј е радио у до број ве р И . Л ТТуГШћп И КОТ РКШУ сам илатио, брисао 1е знамените циф - V , тт • ■ л * У и кид 1_иИЈу К°.«Г'ео'углед. см ™Р е рекене казае, „суђешГда КВИЖара у Србији више, пропадао је све ваше његов нлате одштету коЈ *а ће се наз-: 11о I грош свеска.

СИЛАЗАК С ПРЕСТ0Л1 СВЕСК1 19 ?а Пу|

ГДИ 58 Ј

РАВРиМЕУК Вив Чв 1а Ра1х

РАНГС

КесоттапДе Еаи^Де^Со1о^п^ Јтрепа1е. — 8ауоп ВаросеН — Сгете заромие ропг 1а ћагђе. Сгете (1с Ггајве« роиг а(1оис1г 1а реаи — РоиДгс (1е Сурпв роиг ћ1апс1пг 1а реаи — ВШћоМе ст^аШзе роиг с!ее сћеуеих е!: 1а ћагђе Еаи а^ћемеппе е!: Еаи ПивЈгаЈе роиг рагГишег е(: пеИоуег 1а Ше. — Нои^ие! Мапе-СћтИпе — Рао Коаа — 8 ћоге 8 Сарпсе НеИо1:горе ћ1апс ЕхровШоп (1е Рап§. — РагГит (1е Ргапсе роиг 1е тоисћок. — Каи (1е Сес1га1. — Еаи Де Сћур ге роиг 1а 1:оПе«;е е! Еаи Де Со1о§пе 1трепа1е Еиззе 308, 5ГГ48

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ првводс Француског

(16) И он се стресе. Обузе га неки пламен, чим иомасли да му је она жена, чнм зампсли како су обоје на кревету. Ала из те помрчине љегове похоте, из његове прљаве пожуде што се опет будила, искрсну на један мах потреба смртн. -- Да се не убијем ја, што морам жпвети с тобом, морам убити онога. ... Треба да га убијем, и убићу га! Рлас му је бивао снажнијн, поновио је неколико пута ту реч, стојећки, исправљен; та га је реч чисто умирила, давши му одлуку. Више не рече ништа, приђе лагано столу, погледа го нож у кога се острице сијало, Махпнално га узе и метну у џеп. Па пустиЕши руке низа се, гледећи у даљину, стајао ,је ту на једном месту, замисд о се. Две крупне боре набраше му се на чеду, Да ба лакше смислио, оде те отвори

прозор, наслони се на њ, окренувши лице хладном вечерњем повегарцу. Његова жена устаде, обузета стра;.ом прађе иза аега; па, не смејући да га упита, а трудећп се да докучп шта сс смишља у његовом суровом мозгу, чекала је, стојећи и она, према широебме небу. Воћ се спушгала, даљне куће увијаху се у помрчину, пространо ноље железничко покрпваше плавкаста магла. Нарочито одуд од Батињола беше утонуо у суру маглу дубокп прокоп, и већ се не могаше видети мост 'европски. Онамо према Паризу последња одбдесак дана још се беласкао по прозорима великнх зграда а доље обузимаше густа помрчвна. Почеше светлуцати пламенови, палилп су гасне кљунове поред кеа, Јака бледа светлост на станици, то је Фењер на машини воза дпјепскога, којп беше пун путника, врата му беху већ позатварана; воз је чекао заповест под шеФову па да пође. Било је некакве сметње, црвени сигнал скретничарев затворио је пругу, док једна мала машина прихвата вагоне, којв су рђаво извршеним маневром остављени на путу. Возови су промицали непрестано кроз све гушћу помрчину, преко неразмрсивога снлета коловоза, између читавпх поворака непомичних вагона, што стојаху на пругама за чекање. Један воз оде у Аржантеј, другн у Сен-Жермен, један, врдо дуга-

чак, стаже пз Шербура. Учесташе знаци, звж* ждање, трубе, на све стране, једно за другам, засветлуцаше Фењери значарп: црвени, зелени, жути, бели. Беше то нрава збрка, у ова| тас првога сумрака, и рекао бп све ће се поломита, па све прође, мимоиђе се, расплете се, једнакпм лаганим и тпхпм кретањем, нејаснпм у овакој помрчини. И црвена светлост скретначаревог Фењер а ишчезе, воз за Дијеп звпзну, крете се. Из облачна неба поче прск-.ти где која кап кише. Ноћ ће бити врло влажиа. Кад Рубо оступи с прозора, беше му лвце мрачно и замишљено, као да га је помрачила ова ноћ што се спушташе. Беше се решио. његов је план бпо готов. У оном сутону погледа на сахат, и рече гласно: — Пет сахатн и двадесет минута! И зачуди се. Један сахат, једва један сахат прошао, а доголиле се толике ствара! Њему се чпннло, да се њпх двоје гложе има већтлдлко недеља. — Пег сахати и дшадесет миаута; ииамо времена. (Наставиће се.)

оо