Мале новине
није ре^удтат тактнке, храбросги и паметп бугарске или плашљивовости српске, већ је ресултат нисреће српскога пчрида, којх се сасгојада у борби етравака и неповерењу. Таква несрећа сад подгриза и Бугарску". * Ввчерас 19. маја о. г. у 12 сати ноћу полази одавде парабјод „Меркур" ванредно у Шабац. Улазак је у лађу од У сати у веће. Стиже у Шабад у недељу у 7 сати у.утру. Повратак из Шапца у недељу у 12 сати ноћу. Стиже у Београд у понедеоник у 5 сати у јутру. Са објавом шабачког приређивачког одбора ваплаћује се и за ову ванредну пловидбу пола цепе од особе по иостојећој иарифи. * Услужан ђвнерал. По вар ши се проносе гласоаи, да је ђенерал Ђура Хрватовић одмах по доласку бив. краља Милана вшао к њему и нудио му своје ђевералско-ратвичке услуге притив радикада. Тако се бар нреставља ствар с извесних страна. Ми бедежимо овај глас ио иовинарској дужвости и зн сад ћемо рећи само тодико да нам овака услужност једнога српског ђенерала изгледа вео ма чудна. А на г. Хрватовићу је свакако да каже колико има истине у овоме гласу и шта је у ствари. Јер не Јчина ли тако, јаино мњење биће у ираву да поверује разнесеном 1ласу и према томе да цени г. Хрватовићев пост^пак. * Како је било. Јавили смо, да се министар преседник најпре извињавао барону Темељу, а после иреко бечкога посланина гро®у Калнокију због погреба иок. Каћавског. И нама и целом осталом свету било је чудновато то. откуда да се сриска влада два иута мзвињава за Једну исту ствар, а да и ве гоиоримо о томи, да ли је влада имала мест^ и да ли је било у реду да нешто чини па носле толико да се понижава, да се у два маха мора извињавати! Сад да испричамо ствар ожуда је. Као што смо већ јавили, аустроугарски посланнк ба^он Темел, пре свога ноласкз на осјство , отишао је мивистру преседпику генералу Сави Грујићу и пребацио му за званичнп цсгреб иок. Каћанског. Г. Грујић извинио се већ на начин који смо ран!;је јавили,, и етвар је
била свршена. Бечка влада саопштила је о томе јевропској штампи. Али, ах! Б лачк I војвода, наш млади дипдомата није био овде, но у Букурешту, па ништа није ии знао. А кад Балачко војвода, великп и млади дипломата што не заа, онда то није исхииа. А кад он каже да нешто пије истана, томе са мора веровати, Јер је он прво Б лачко в')јвода, друго велики и млали дипдомата и треће засгупник начелн!жа мииистарства сп.>љних иослова.
терзсно знати, како Је та спар текла. Узапћење „М. Лпста" бидо је на решењу код судч вар. Веограда још у среду у вече. решавада су : преседнпк г. Ћирић, судија г Ђ. Гапић, и иесто трећег судаје секретар г. Панта Туцаковић. Г. Туцаковаћ јс први дчо мишљење да има места аабрани, да је дакде бив краљ неприкосновен. Г. Гипић је злступао иротивно мишљењз, т ј. да нема места забрани, да је дакле бив. краљ прнкосноаен, и иозивао се на кривичои закоа,
Так.) Је бало и< вде. Н ,ш Бадачко. Устав и ранија решења о томе сиију кад се вратио из Букууешта, није зиао | земаљских судова Иреседаак г. Ђишта Је урадио његов министар. Шрф рић изјавио је да њаму нису познателеграфске „београдске агеиције", те штлип -чрске ствгри, те је с тога читаЈући у страним листовима о про- одложио решење, док у архиви судтесту барона Темела и рзвињењу ск ј ае прочига дотична акга. геиерада Грујића, дошао је и иитао Тако је и било. Сугра дан, у че
Балачка је ли то истива, Јер г. шеФ агенције није о томе нпшта јавио. БаД. чко му одсудно к- лге како то ниЈе истин.<, г. шсф нотрча и јави телеграФСки сграним ластовила како није истина да је барон Темед иротестовао 1енсрала Грујвћа и да му се овиј извинио . Међу тим барон Темел већ је био у Бечу и саопштио својој влади о извињењу наше владе. Кад су у Бечу ирччитали дешшу „београдске агенције" пр сто нису зиали шта да мисле, те одмах дрмну жиц м и упит.-.ју нашу владу шта зн.чи овај деманти ? Г. Грујић се и сам чуди, јер и сам не зна шта Је и шта значи. 11отражи, потражи, иа нађе; да је свему узрок Балачко војвода. И онда удри те бјже бол^е наређјј отпрквнику иослова да одмах личво изнини сриску владу пред гроФОм Калнокијем, тто Је срећно и свршеио и још срећиије, на радост и увесељење наше вдаде, Јављено преко бечке „Иолитичке Кореспонденције." Ето тако Је т., блло. А за овако велкко делс, морате ирвзнати, заслуга је ведике научеаости и дииломатске вештине иашег младОг дииломата Балачка в Јведе. * Личне вести. Српскп послан:к на бечком двору г. 'Бока Симаћ бави се од 4—5 дана у престоЈ.ици. * Кано је иоништена забрана, Јавили смо већ да је суд вар. Београда ион1,шито рсшење уираве вар. Београда, којим Је забрањен ономадаш њи број „Малига Лисга." Али је ив-
твртак у Јутру, ре;пена Је ова ствар »ди г. Туцаковић о њој пије решавао, већ други судија. И суд је решио да нема ме та за''рани, да )е бив, краљ прикосиовеп. * Излет на Др^ни. Нашш ењженери правиће излет на Дрииу, где ћепоглавито ироучавати радове, ктјама је Дрина регулнсана те постала пловнои. * Отпутавао. Његово Впсокопреосвештенство госиодин Михавло отпутовао је ]уче носле подне за Шабац, где ће кло погдавар црквс чниодејствовати о нрослави стогодишњице Госпо/ара Ј врема. * „зорац" Изашао је 1 број „Борца", коме јс власник п главни уредник г. Никола С. Јовановић Американац ИЗ БЕЛА СВЕТА — Матори. Царица Евгенија пише сада свЈЈе мемоаре, иоји су већ дошли до год 1859. Аш ови мемоари издаће се тек посде њене смрги. — Шпијунишу га, Одкакојекнез Бисмарк одступио, штамна ве преетајв говорити о њему и доносита свакојаке вести. Тако пајновнје весги јављају, да је Фридрихсруе, место становања Бисмаркова, пун агенага тајне подиције, који шиијункшу Бисмаркн. Како „ВегПпег Т а § е ћ 1 а 1; 1," ј а в љ а, Бисмарк је најза/1 тражио од канцелара гене-
рала Капривија, да уклони те агенте из Фрадрихсруа. — Путоваће. Немачки лист;ви јављају, да ће кнез Бисмарку скоро путовати у Енглеску. — Оболзла „Фигаро" јавља, даје енгдеска краљица Вакторија оболела и да се маркиз Содсбери јако забринуо због њена здравља. — Олклада. Еаглески велосииедисга Џон Велтон опкдадио се, да ће з* четрдесег и пет дана обаћи нч велосппеду све здружене америчке државе. Он ће се у скоро кренути на овај пуг. — Није им помогло. Енгле-киластови јављају, да су се присгалице кабинета, ту скоро приликом неког гласања бојали пораза, па су намислили да се послуже телефоном и једномишљенике позову да одмах оставе своје клубове и похит чу н\ гласање. Али на несрећу све телеФОн] ске апарате бил 1 су заузела њихове колеге парнелиги, који нису све д >тле отишлп од телефона, док звјно није огласи ,10 длјесвршено гласаае. Парнедити су видели да нема довољан број владиних прпсталица у скупштани, иредвидели су д .г ће их позвати из клубова, иа да би то осујетили, они су заузели телефонске апарате и на њима се задрж ли све док гласање није свршено, те пикако нису дали прилчке владинам присталиц^ма да до1)у до тедеФона и позову своје људе на гл"слње. И тако су успели, да вла^ин! странка претрпи пораз. Видп се, да ће телеФон играти улогу и у крупнмм иолитичкпм питањима. — Контр- в 0алон." У Наризу је 4, о. м. отворен Контр-Садо >, коме се после ланског раздора међу Француским уметнпцнма, ставио на чело Месоније, најславнији и најзнагнија француски сликар. Он је скунио око себе неза^овољне уметнике Фрпнцуске, основавши „Народно дру^лтво за лепе вештине,' 1 иа је помоћу државе у бившој уметаичкој држави лањске излжбе створио нов уметнички салон, који права озбпљау к нкуренц <ју старом салоиу. Док је у старом салоау изложено више од 4000 слака, у новом салону их ила само 1409, а од 300 изложптеља има их Зо, који нису Французи. Слике впсе само у два реда једна над другом, а ако има више слика од једнога уметника, оне се ређају једна уз другу. Одабрано је само пајбоље од на|бољега.
ЕРВАВА Г 0 ДIIА (Дневник једнога роба) Побележио
ЦЕРА ТОДОРОВИЋ
(.88)
* * *
Међу тим већ нам почну стизати од кућа ппручене ствари. То је била читава „сеоба народа." Бојници су вукли душеке, јастуке, јоргане, одећу, преобуку, јестива, и још пуно које чега. Све су то донели млађи од наших кућа, али њих нису пуштали унутра: дочекивали су их на првој стражи, примали ствари, а њих одмах враћали натраг. Сгвари пак, пошто их прво добро прегледали и пропипкали, давали су војнидима да нам их по сиисковима, под контролом официровом, предаду.
Кад смо једном добили ствари, и после 24 часа ломљења по голим даскама сад опет могли лећи у меку, чисту постељу — ми смо били добили и милијевих свећа, те готово сваки од нас упали по једну, тако да се на један пут засија део каземат и ми почнемо намештати сваки своју постељу и хватати места где ко воли. Баместили смо се као војници, један уз другог, и чим су постеље биле готове, ми се сви испрућимо, дуванџије запале цигс»ре и ми станемо ве<.ело разговарати срећни, пресрећни што имамо на што лећи. Сад је већ било и каве. Спирт нам истина нису дали, али ми смо се већ били довили и поручили те нам од куће иослали џезве и лончиће, иа лончиће у пећ и ето каве. И чим смо дошли до тих драгоцених справа, прва нам је брига била да се скува кава. После једног часа већ смо лешкарила сваки на својој постељи, сркали каве и весело ћеретали. — Тако брате — овако се већ може триети — рече један. — Море, па и овај тамнички живот има неке своје појезије, рече други. Боже мој 1 како је после патње човоку мало погребно па да буде срећан, И ми
смо у овом тренутку доиста били срећни — срећни што смо добили постељу те имамо на што лећи.... Бечера је била раније свршена. Изморени неспавањем прошле ноћи, ми смо те вечери — лицем на Митров дан — раио легли и убрзо сви поспали као заклани. Тако се завршио први дан нашег за твора и тамновања.
* * *
27. Октобра избудили смо се рано у јутру. То је био други дан нашег тамновања. Добро испавани, ми смо били ведри и расположени. Само смо ја и г. Гига муку мучили: он са својим хемороидима, а ја с мојим ехинококусом И овога дана понови се апсенички живот својим обичним редом. Умили се, понили црну каву, упалили цигаре, па се наређали око топле пећи и пустили се у разговор. (Наставиће се) —■—