Мале новине

Сем 170 Француза, издОжили су своје радове: б'2 Американца, 17 Шведа и Норвежанз, 12 Белгијаваца, 11 Шпањплвца, 11 Немаца, 9 Талијана цо 7 Ходандеза, Швајцзраца и Енглеза, по ћ Ау(тријанаца п Руса, 3 Пољака 2 Данц I и 1 Гра. — Убмца од десет година. У Бу енос Ајресу, у Америци, догодило се 29 нр. м. уораво иечувено убиство, које је узрујало све становнике града. Тог дана у кући ондашњег грађанана Доминга Мајолија играо се његов сиачић Францеско, дечко од 10 година, у авдији са своја два мала друга, Карлозом Ес кератом, дечком од 8 година, п Теодором Делаутесом њ< говим вршњаком. Н јшто су се НлСитали дечијих игара, којима су се забављали неколико часова, оде Францеско кући и оиазикши у једној соби очевун\шку скине је, обеса Је о раме и врати се и друговима. Чим дође до њих, свипе нушку с рамена, нанишана и онали у Кгфлоза, који погођен у сред нрсију наде рањен на земљу, Теодоро, видећи шта се догодило побеже од страха. Малн убица Францеско остаде на месту и оно, што Је после учнипо,унраво јенепојмљи' во код таквог дечка и иоказује ужа сну ш»кост срца, кахва се пе мјкј ; ни замислити у то доба. Видеки да нема на меоту иикога, отрча кјћи метне пушку на место, одакле је уаео, затим се врати у авлију, дигне на раме крваво тело своје мла ђане жртве, однесе га крпшом те га управо невероватном хлсднокрвношћу и смвшљеношћу мете иза неког великог камена затрпавши га м а њ и м вамењем, земљом и травом. Ка \ је видео да је добро з мео траг свом ужасном делу, оде натриг кући и како је носећи мртва дечка био окрвав.-ш одело, оиере га у вОди да избрише с њега крнаве мрље. Али видећи да му то нпјв пошло за руком, преобуче се, а прв) одело аакопа у земљу. Кад се у граду дознало за тај злочии и за све његове појединости, догађај је изазвао праву сензацију, јер ~е мислило да дечак од хО година није снос бан да тако шго изврши. Мали убица је у затвору.

КЉИЖЕВНОСТ Уреднигатво је добило на прнказ ове нове књиге и листове: Из младостн краљице Ната/шје. Превод с немач ог Београд. Парна штампараја кародне радикалне странке. 1890. Цена 50 пара дин. Отаџбика доноси у мајској свесци Ратни догађаји из првог и другог српског устанка. Бој на Машару и бој на Дубљу, од ђенерала К. С. Проткћа. — Из с»м:јлког живота, четрнаест реанистичких песама Вл. М, Јовановић — Преображења, нраповјутка Сима Матавуљч, (свршетак). Грчке мисл ( о етпогр.ЈФијп балкннскогога полуострва, од Шарпланонца Трећи чл нак. — Тешки дави прича с мора, од д-ра М да а Јовановића (наставак). - • Са Јавора, иодаци за исторају ирвог српско турског рата од ј-пуковника Борисављевића (*астазак). — Д ! ф, п сма С. Јова-а Србија на берлинском коигресу, прплог за историју спољне политлке нове српске државе наставак).—Моје мипистровање, усаомеае и белешке Влад на Ђорђевићг (ваставак). Историја номиње хемиских елеленита и ре®ормаци1а у Хемнји, од акздеми К1 С. Л. занаћа (свршетак). — У арилог преустројства В лике Школе, од једног бившег великошколца, Књ жевни преглед: Авћо1ћ Ј. (а'иов) с1е Ап оШс1а1 п< нг Љго^ћ Во§р1а ан(1 Негге^оута, РсФерат д-ра Мих. Р. Веснића. ДРУШТВО СВ. САВЕ Јавна тхвалпост Књижаици друштва Св. Саве поклонила су: Браћа Јоваповића, књижари из Панчева 1500 комада разних књига;и г. Милош П,«етић, редигељ краљ. срн. парод. позорншта 100 комада свога дела „Душана". Уцрава друштва Св. Саве изјављује дародавцима срдачну заквалност. ДСБр. 412 у Беог^аду 16 Маја 1890 годинв.

Јавна захвалност Г. Лецтср, краљ. срп. дворски фотограФ, ноклонио је друштву Св. Саве

једну велику и највовију ФотограФ ску слику Његовог Величанства Краља Але сандра I. Управа Друштва Св. Савз изјављује дародавцу срдачну з.чхвалноет. ДССБр. 415 у Београду 16 Маја 1890 годане. О-

Т Е Л Е Г Р А Ш И 17 маја Париз Полиција је јутрос у хаосила 15 младих Руса, међу којима и 4 Рускиње. При претресу нађено је разних папира, и запаљивах и ексиозивпих материја. Ухапшен је и Мендедсон становпикФонтне-о-роз-а и држи се да је он глава тог нихилистичког друштва, Руан. Претресани су станови двају Руса али без успеха. Лариз. Још су два русканихилиста ухапшена; беху организовали праву пиротехничку школу; мисли се у намери да нраве покушај против цара руског. У парламенту Фресиие одговорајући на једну интерпелацију рече да влада проучава сада један систем за обезбеђење колонијалне службе а да компромитује интересе мобилизације. Златпи П раг. Комисија је одложила на неизвесно време предлог о компромису. Париз. Парламенат је потврдио са 274 иротив 262 гласа избор Тико акога је изабраоСен Дје иротив Жил-Фериј,а „Пти Журнал" доноси један Бизмарков разговор у коме је објавио да ће отићи у рајхстаг, ако буде имао прилику да добије мандат и то да брани своје назоре а да узнемирује свога наследника које^а он веома поштује. У осталом нолитика спољна немачке не даје се изменити.

Софија. //аљица бранећи се сврши свој говор докачујући да љегов цео живот био посвећен иапреткуи добру бугарског народа, он жели срамну смрт а \%о му се докаже да је радио са страшш државама против Бугарс«:е, али ако му се ово не докаже, моли судце да будуправи чни. Калоиков хтео је да говорио нггампи али му пред. забрани реч и нареди му да седне. Калоковјеапеловао на секретара немачког конзулата који замоли Калопкова да седне. Берлин, Цару иде на боље. Цар је одбио тражеље ошптине да сакуни добровољне прилоге за споменик цару Фридриху. Цар је изјавио да налази да је његова дужност да нодигне споменик оцу. 18 маја Беч. Фелдцајгмајстер Холер памесник Чешке умро је. Калноки је п о с е т и о црногорску кљегињу и задржао се пола сата. Софија. Пањица — Војни суд после дебате од 16 сати изрекао је јутрос у 2 с. пресуду. Пањица је осуђен на стрељање за заверу иротив кнежевог живота и министара и због покушаног преврата, али му је дато да може тражити милост. Калопков осуђен на 9 година затвора, поручник Ризов на 6, тако исто и АрнутоФ, ОФИцири Т а т с е в, Ђавдаров, Молов на 3 године, Стеванов на 5 месеци. Аблански , Нојаров, Стаменов, журналист Ризов, МеткоФ и Кисимоф нуштени. Беч. Пољски листови изјављују да иол.аци неће учествовати словенском сабору.

<о> >■

ЗВЕР-ЧОБЕК

РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

превод с Француског

(17) Северина вије смела да гаупита, 1 ратила га је једвако својим плашљ^в^м погледмма. Ваде га како претура по фиоци , извади хартије, стакоце мастила, перо. — На! да пишеш. — А коме ? — Њему... Седи. И кад сеова поче инстинктквно уклањати од столице, не знајућн још шта ] е од ње захтевати, он је приведе столу, носади Је таким нритиском, да је остала ту. — Ниши... „Пођате вечерас експресом у шест сахати и тридесет минута и не ноказујте се до Руана."

Она држаше перо, рука ј< ј Је дрктала, хватао је све већп страх од свега штО није могла нојмити, а што пред њу взношаху ове две нросте врсте. Она се охрабри толико да диже главу, молећи. — Пријатељу, шта ћеш да чнпиш?.,. Молнм те, кажи ми... Он понови гласом јаким, неумолшвим, — Пиши, ниши! И загледа је у очи, без гнева, без^ грубих речи, али с неким тешким јогунством, да јој се чпњаше смрввће је, унаштиће је. — Впдећеш већ, шта ^у учпнити... И то што ћу учинити, хоћу, разуми ме, да учиниш тп са мном зајегно... Тако ћемо остати музк и жена, имкће нешто што ће нас везиваги. Он је уплаши, она се опет трже ј*јназад. — Не, не, хбћу да знам.., Не ћу писати док не сазнам. Он онда прекиде разговор, докопа јој руку, ручицу слабачку као у детета, стеже је својом гвозденом песницом, као клештима, да је већ размрска. То беше његова воља што му уђе у месо, с дертом. Она врисну, и све се у њој сломп, подаде се. Не сазнавши ништа, она је само слушала, с трпељивом благошћу. Оруђе љубави, оруђе смрти,

— Пиши, пиши. И она је једва писила својом јадномзгњеченом руком. — Тако! Ти си љубазна, рече он кад узе нисмо, А сад успреми мало овде, приправи све... Доћи ћу по тебе. Био је врло мпран. Поправи чвор своје ноше пред огледалом, натаче шешир, па оде. Она га чу како забрави врата, окрете два пут кључем и однесе кл.уч. Ноћ се све више хватала. Она поседе неко време, ослупткујући сваку впку нанољу. Код сусетке, овв што продаје новине, чуло се непрекидно, загушено камукање: јамачно какво нсетанце заборављено. Доле, [код Доверњевих ућутао се клавар. Сад настала весела луна шерпења и стонога посуђа, обе газдарице имају посла у њиховој кујни, Клараготопи неко јело од овнетине, СоФаја треби салату. А Северина, норзжена, у ужасној муци ове ноћа што се спушта, слушала их је како се смеју. (Наставпће се.) оо