Мале новине

сваки читатељ то проучи у самоме „Борцу", а ми ћемо рећи само ,толико, да су ови захтеви што их „Борац" астиче, доиста СопШЈЈо зте ^иа поп; управо то је животни захтев, питање о животу и смрти либерадне странке. С овом збрком, у каквој се налазв данас наша либерали, они нити могу далеко нити могу дуро. Разлозп г. Аме] иканчеви, што их је изнео у свом листу упућене председнику либералне странке г. Авакумовићу, једри су а тешки; по греба препорођаја за либералну странку тако је очигледна, пабпег за то велик > је и врло сумњиво питање, да лп ће баш и најбоља, баш и најмлађи, баш а најодсуднији елементи либерални имати толико душевне крепссти и карактернесамосталности, да се уздигну да оне незавпсности „и од јучераае прошлости и од владајућесадашњосгп", коју „Борац" смат^а као камен темељац,|на коме ће се уздићи будућност либералне странке. Желвмо „Борцу" сваки успех п где год могнемо, братски ћемо га пом- ћи у његовом слободоумпом делању. Алп да Бог да да његов глас пред либерал^ма не остане глас ваиијућег у пустпњв. Но у сваком случају, ово што је „Борац" уч нио добро је и иотребно је бидо да се учини. После овога бар ће се знати може лп се и у колико рачунати на либерале као на политичку странку од 'живота, или се то има сматрати као гомила поаитпчкпх инвалпда, која је свесв је зставила у прошлости и која нема никаква места у буду^ности. У том случају бар ће знати шта да раде овака лпберални поједпнци као што је г. Американац, те се неће дуже бактати оживљујући оно што се не да оживеги. Ов 'Дико за сад.

„ГРАЖДАНИН" о МАНЕДОНИЈИ Петроградски „Граждание" коме је уредник коез Мешчерски, и за који се држп да је у дедиру с дворскнм круговима, доноси овакав члалак: „Ту екоро у Француским дистовима јаввли су о „македонском конгресу", који је држан у Софији . Сад

ту вест потврђују и српски лпстови, који ст изаела циа> тог конгреса своје врсте. „Последњих година бугарски листови непрестано су проповедали да у Македонија жаве само Бугари, и да бугарска вдада нема никакве потребе да се бави пропагандом уМ | кедонајл. Међу тим, на том конгресу решено је да се одобре нове и велике суме за бугаразацију македонског ставовништва и на ширење п увеличиње срестава за пропаган/у. Тако се на један пут обелоданила миогогодишња бугарска лаж, јер више не може бити сумње о томе, да I македонско становништво није бугирско, већ српско и грчко, кад је потребна тако упорна и велика пропаганда да се опо бугарише. Као што изгледа, у последње време и отоманска порта је обратила пажњу на ту упорну бугарску пропаганду у Македонији и решпла да нредузме мере против ње. „Српски листовп обратил I су нарочиту пажњу на ту ствар и саветују Пој.ти да пре свега уклопп *з Цчриграда бугарскога егзарха, као једпога од највиднијих промагатора македонсккх. Одиста , бугарски егзархат, створен кратковидом полотиком гроФа Игњаттјева, играо је жну улогу у бугарењу македопсках народности, а при то?.' се и према Руспјп ионашао довољно двосмпс^ен>, што се јчсно види аз његових односа према кнезу Кобургу. Ови последњп односи такви су, да бугарскоме егзархату није место у Цариграду, већу Софији , гдем же бвта мање шгетан и за Србе, и за Грке, и за остало становништво Македоније. А сад, благодарећи бугарској егзархији, софиски државиици имају п о т и у н у могућност да распростиру свој у т и ц а ј у М акедонији. А какви су то државиици? Најзаклетији непријатељи Русије, Србије н Грчке и одани измећари Аустрије. Бугарећи Македонију, она раде у корист Аустрије. Нама Се чини да с тога руска дипломатија треба да обрати озбиљну пажњу на бугарско-аустриску пропаганду у Македонији и да се нобрине о мерама да се прекрати или бар ослз,би та пролаганда. Ми ско са задовољством сазнали да је порта већ нзредила бугарскоме епископу Теодосију да иде из гдавпе вароша Сг. Срби.је, Скошћа, где се спремао да

опнује центар за пропаганду. Алито је тек почетак. Не треба с« аањему задржати, већ добро имати на уму да је бугарска (додајио неканонична) егзархпја чисто иодитичка установа која служи као најбоље срество у рукама непрвјатеља Русије. Најб ље срество за борбу с бугарско-аустрпском пропагандом у Македонији бпло би Д'1 с на.ше стране иоможемо друштво сриског иросветитеља Св. С аве које је до сад, не з«амо &а што, мало привлачпло пажњу Руса. У осталом, томе је криво само друштво Св. Саве. Оно само не подржава односе с Руси; .1, не шиље нам своја и^дањани извештајео своме раду. Да би добало помоћи из Русије, друштво Св. Саве пре свега треба дасе постара те да упозна руску штамиу и руски свет сасвојпм радом Али незпвисно од иомопч ариватне, пе би рђаво бил'> да друттву Св. Саве ук же помо/1 и руска држава, јер је ширсње велико-српске пдеје најбоље срество аа бор'.у са штетпим и растројавајућпм утицајем ау стриским^н«, балканском полуострву. „Давно је наст-ло доба да се оставимо глупих предрасуда игњатијевске епохе и да у очп погледамо правој стварвости. имајућп пре свега на уму пнторесе Русије, кап покцовитзљке и заштитнице словенсгва-

ВЕОГРДДСНЕ ВЕСТ?^ Железничка слава. Сутра ћеособље паше јиолезнице славити дан узимања држ. железница у државне руке. Ире подне ће битп у станпцп молитва, сечење колача и послужење, а после подне у З х /г часа поћп ће се засебнпм возом у Раковпцу, где ће битп весеље, игпа п вечера. У овој славп учесгвоваће, сем железничких чиновника, и нарочито ттозване особе. * Из војске. Ире неки дан јавили емо да војна власт поз .ва обвезнике II. п III. позива нар. в .јске на понован попис. Иеки обвезници нпсу стигли на времц и војна власт пх казнпла. Између осталих кажњени су уредник „М. Листа" и један адвокат с по 5 дана затвора Кад је капетан Чарапић саопштип адв кату 5 дан I затвора, ад-

вокат је тражио да му се по Уставу изда решење, јер нако не може бити затворен без решења. Одговор капетанов био је: — Е, онда 10 дана! Сирома адвокат! * Отишли. Ноћас су нарочитом лађом отпшли у Шабац и последњи гости, која ће учество^ати упрослави стогодишњице Госнодара Јеврема. Излет на Дрину. Јавили смо аећ да ће овд. енжењера нравита излет на Дрину. Сад смо у стању јавити да ће у том излету учесгвовати на 40 енжењера п да ће излег бити по свој прилица трећег дана Тројаце. * Канва пуномоћија има Руски ластови јављају, да Је новп бугарски дипломатскп агенат г. Дмптров, по жељч минпстра председника г. Грујића, снабдевен само пуномоћијем владе а не пуномоћпјем кнеза Фердннанда. Ми с вај глас доносимо онако, како су га заОедежили руски листови, не прамајући на се никвква одговорност за - стинитост његову. Велики концерат. ГЈев. друштво „Даворје" приређује 2 Јуна велики к .вцерат с програмом. На к шцерту ће суделовати прве наше уметничке снаге Програм концерта доае^емо доцније. * Празно позориште. Прекспноћ је ■ у народном позоришту приказиван већ познагп комад „К фл > XII." Позорпште је, може се рећи, бпло пра; зно. Једва ако је било 40 особа, од којих иоловина нвје платпда. * „Слога," тако ће сезвати нов дневки лист, који ће у ск.>ро почета да пзлази у Пештп на мест. „Српскога Дневвика." Овај ће лист поглаввто бати орган људи, к >ји у мађврском сабору стоје уз владу, п кардовачког патријарха. * Парастос. Трећи дан Тројица задруга зидарско-тесачко-калдрмџијскпх радника приређује нарастос својим умрлим члановима * Оснажено решење. Кас. суд једногласно оснаж о је решење суда вар. Беог. којпм се нашло да н е м а места

2РВАВАГ0ДНЕА (Дневник једнога роба) Иобележио

ПЕРА ТО ДОРОВИЋ

№

Сад смо већ бнли нрави Рочилди, јер смс, сем једног лончета, имали још и џезву за кувахве каве, и по нуне кесе заире за снрављање овог „благородног нића." Све су нам то још синоћ донели од кућа. За то је сад џезва непрестано ислеисала, а лонче се није одмидало од ватре. Кава је кугана у пећи, а као кавеџибаше служили смо редом, сем оних који су у том послу били савршено „невјеже", и не би умели скуваги каву да им се рекне „бићете одмах иуштени на слободу!" За то у накааду они су опет морали прати гезву и шољице. Истина, они су покуша-

вали да нас увере како ни то не умеју, али ми смо их убрзо „обрихтовали" у тој вештини прања шоља. Ношто смо се задовољно налипали каве и сити се нагрејали око топле пећи, сетисмо се да опет прозборимо коју с нашим суседима. Опет је настало куцање у дувар; опет се с друге страпе чуло оцзивање, и разговор се опет водио скоро читав сахат. . Сећам се да им ми одовуд откуца мо: — Помиш.љате ли на окове ? А они нам отуд одговорише: — Пресекш језик! Овај дан говорили смо и о оковима. Као човек, који је већ доста становао по хапсанама, и имао ирилике да проматра оковане људе из непосредне близине, ја сам моме друштву држао к>!0 неко читаво јавпо нредавање о оковима, како се иосе, како се човек у оковима свлачи и облачи, како ваља одмах ударити „подвијаче" и везати гвожђе, ако смо ради да нам не нажуљи и не осакаги ноге. После ручка међу нама се заподене жив и интересан разговор. Претресали омо шта ли све м<>же с нама бити.

Један рече: „А шта велите ако после десетак дана на један пут тек чујемо неку ларму и галаму с поља ; гласови се чују све јасније ; гомила стаје пред наш каземат. врата се отварају, а на вратима се указује Ранко Тајсћа с оружаном гомилом и вели: излазите „робови! ви сте слободни" Ова Фантазија изазва читаву грају. Свак се ноказивао као да у те сањарије не верује, а ипак си на сваком могао опа зигп како у себи мисли: „А што као да не би могло б ш и то бити?!" Ја сам подупирао мњење: да ако се устанак одржи само десет нетнајест дана успешно, он 1>е обухватити целу земљу и пајпосле ће победити ; али да ће нама лично од тога бити мало хасне, ношто би нас ови у том случају свакако помлатили; кивни са својих пораза пре но што би напустили Београд, они би се јамачао искалили бар над нама тиме, што би нас једне ноћи побили. (Наставиће се)