Мале новине

да се г Гарашанин ст*ви под суд по оптуж*и за једно убаство и две лаке повреде. Првглвд Апотекв. Српске Новине у бр 108 доносе пзвештај државне комислје о прегледу дворске апоте ке. У том извешћу изложено је како јс апотека врло добро уређена и са свима Фрпшким и добрим лековима снабдевена. Према оваком извегаћу, ми са н*ше стране чествтамо закупцу г Ђоки Марковићу апогекару. * Пропутовала. Јуче на ноћ нропутговала је овуда експресом принпеза Клеиентина из СоФије за Беч. * Њ. В. Краљ Александер с бив. краљем Миланом и својом пратњом отиутовао је синоћ у Шабац на стогодишвпцу Господара Јеврема С њим су отиутоваш намесници г г. Ристих и Белимарковић и мннистри г.г. Грујић, Таушановић и Ђаја. * Новине без цензуре Г. мпнистар унутрашњих дела наредио је управнику централне поште беогрздске да на потпис саопшти свима уред нпцпма, да ће им се од сад издчватп стране новпне без претходке цениуре, али под условом, да из њих не доносе ништа, чпме би се вређчо Њ. В. Краљ, краљ отац, у опште краљевски дом. Ако "б 1 из њих допелп по коју такву вест, онда ће им се то право одмах одузеги и неће им се више давати. 0 овомећемо говорпти опшпрпије. ПИОМА УРЕДНИШТВУ Господпне Уреднпче, Вест д> пешена у Вашем цењеном листу бр. 137 неистанита је и за такову цељ моје услуге, нити су стајале, нити ће нкада стајати нкоме на расположењу. 19 Маја 1890 г. у Београдг С поштов^њем Ђ. ХорватовмЂ ИЗ В^/ЈА СВЕТА — Оболео. Чу^ени рускп писац Јјав Толстој тешко је оболео од жутице. Сад му је 62 године. Убио сз. Из Бенгуеле јављају, да се португалски пстраживалац АФри-

ве, Силва Порто, старац од 30 г дике убио кад је чуо за аораз португалске експедиције код Бихча и Балунда. -- Гроф Карачоњија од Беодре оставио је Фундрцују, да се из ње даје св&ке године о духовима награда од 500 Фор. најпоштенијој девици пз пештанске и будимске околине. Ове године досудилп су ову награду целомудерној девнци Терезијп Жуковој из Сивања и требала јој се издати са! о римскпм духовима, али ова часна девица пожурила се н 29 аир. родпла је лдрава сикчића. <4!^> ТЕЛЕГРАИВК 17 мдја Позен. Умро је архиепископ Диндер, Берлин. Монитер доноси да стање царево знатно се нобољшава. Златни П раг. Земаљски сабор одбио је све нредлоге младо-чеха да се одложи комнромис, и прошао је надебату о надзиравању школа. Намесник доказао је да Ге компромис нуждан међу два парода која су припозната као две странке и која објављују рад њиових поворљивнх људи. Штроград. К н е з напуљски ириспео је овде. Дочекао га је цар са иородицом, Софија, Пањпца је изванредном ладноћом саслушао р е ч и пресуде: „Да се стреља" и иокушао је да се насмехне тресући главом. Затим Пањица загрли ; оне који су ослобођени. Формално ;читање пресуде биће сутра. 19 маја Вудимиешта. Парламенат је одбацио са 219 против 80 Ирањијев предлог да се извиди закон о држављанству. — Мини стар Барош изјавио радницима државни радионица да у садашњим приликама он не може да им обећа новшпење наднице и смањење дцевног рада.

ДРУШТЗО СВ. САВЕ Г^сп. Таса Мнленковић, секретар у минстарству унутрашњих аослова, упутпо је председнику друштва Св. Саве ово писмо: Госиодпну Светомиру Николајевпћу председнику Друштва Св. Саве, Поштовани Господине, Желећп да својој доброј пок. супруги Ленки оетавим веччн помен у Српсгву, имање, које сам од ње наследио, остављам после моје смрти, г својину Друштву Св. Саве, да га у иотреби на корист друштвену, ва овај начин: Ј. Имање да се даје под кирију; 2. Од новаца, који се отуда добије, да се образује фонд под именом: Задужбина Ленкв Бељинице; 8. 0 трошку тога Фоада да друштво буде дужно сваке гидинеиздатп по једну или две своје књиге; 4. Књиге, задахнуте само мишљу српског уједпњења п ослобођења, тпм идеалом сваког правог Србина, да пзлазе на дам 20. Моја, као дан рођења Ленкииог, а на њима, на првој странп да буде увек штампано ово: грошном Задужбине Ленке Вељинице. Имање вреди на 60.000 дпнара. На њечу нема ни паре дуга. Још је и осигурано. Налази се у е о к ач е т у кнез-Мпхајлове улице, између суседа г.г. Т. Ј. М. Шапчанпна, Браће Рашића, Цвете Лазаревићке п Луке Перишића. Још бих желео, да се, по мојој смрги, велика слика Ленкпна пренесе у дом друштвени и ставп међу остале добротворе друштвене. Најзад лепо молим да ми се не изјављује никаква захвала. Јер ја овпм вршвм само једну свету дужност према успомени племенпте и добре жсне. Саопттавајући ову моју жељу, о кој ј сам још .ранпје у начелу дао пзјаву иред наддежним судом, ја молпм друштво да је, к«да дође време, иснуни онако како сам овде означио; а поред тога вас, г. пр?седниче, молим, да и овом приликом верујете у моје искрено и одано вам ноштовање. 20 Маја 1890 у Бео) раду Т. Ј. Миленковић Члан утемељач друштва Св. Саве; секретар мпнистарства унутарњ. дела

Г.тавни Одбор Дрјипва Св Саве, кад му је председник своиштао ово ппсмо, одлучао је: да се ова азјава г. Маленковићева прими са захвалношћу п друштвеном обнешм: да се са фондом „задужбине аок. Ленке Вељинуце" у свему по жељи г. Тасе у ст/је време поступи; а пмену врле покојнице одаоје пошту устајањем и свечаном изјав јм топле жеље: ла је вшан и светао иомен врлој родољуици, иок. Ленци, у Сјвгссгбу!" 20. Маја 1890 ' Београд. Прдседник Друштва Св. Саве, Свет. Наколајвзн^. Ташск Ср. Ј. Стојковић

ЈЕДА.Н алвокатскп нисар способан и ф ^милпјаран тражи место код кога од господе адвоклта Упптатп у уредноштвт. Услова су п-вољви. 440" " 1—1

ОГЛАС Моју дућанску | адњу, преселпо сам у ново озидани мој дућан па горњој иијаци п исту добро сортирао у свима артпклама: колонијалипм, мануФактурским, стакларскпм, гвожђарским и грађевинским јеспнпом, асан»јумеренијом ценом продајем. Сем тога обр-^ам пажњу свима потрошачпма нарочито мојпм муштеријама из унутрашњости, да се обрате за ппглу и цреп нрве класе које взрађујем моме Ринг 0®ну који је далеко бољн од страпог црепа, а са '20°/ # јвФТиније. Снрава п >љопрпвредви сзе сорте, особито зн жњевење жита која са јечнпм чосеком и 2 коња пожње надвн 10 ланаца и у снопове скупља; ове су из прве Фабрике амг>,рикаеске у Чикагу. од које сам главно закупнпштво за Србвју добпо. Смедерево 5. маја 1 ~ 90 г. Бранко Ж. ЈеФрзмавић трговац. 407

ЗВЕР -ЧОВЕК

РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

преводс Француског

(18) Таман шест сахати п четврт, а машпна хаварскога експреса дође до моста европскога, песлаше је њевоме возу, и прикачише. Овај воз вије могао стати под вастрешницу великих ливија, ;ер је већ беху закрчили други возови. Чекао је на пољу, уз кеј, под пату.итеним небом, у помрчпни, кроз коју је жмиркао виз гасних кљунова, поређаних дуж тротоара, као нпз звезда завијених у дим. Престаде киша, гсећала се хладна влага, што се распрострла по овој г лемеј отвореној просторија. Густа магла новуче се и стушги у улпци римској, одакле се једва ви,ело бледо светлуцање Фењера. Све је

кзгледало и огромно и суморпо, све мокро од кише, где где осветљено црвенкастом светлошћу, прне масе нчгомилане б- з реда, машине п воз > ви одвде овде одвојена 'неки дсл- ви возова ка нрузн пошав у стају. А вз тог мора помрчине допире врева, дивоаско шиктање, грознич^во дахтање, звиждање налик на врисак жена које се бпју, трубе у даљинн одјекују жалостиво, по суј седвим улицама ж^гор. Довикивање, да се дотерају још која кола. А нашпна хаварскога воза I стоји непомпчна, пушта кроз одушку велики млаз пај.е што се извија горе у тамнину и раскида се у ситне димове. Рубо и Северпна изиђоше у шест еахати и ј двадесет манута. Она^даде кључ бабн Викторији, прошавшп поред кабинета до чекаонице. Рубо је вођаше журпо, као муж којп хита а жена га Задржава; он нестрпељив к нргав, шешир затурпо назад, она обавила лице велом, устеже се, као да је умор савладао. Гомила путника поврве на кеј, ту се измешаше, навалнше поред низа вагона, гледећи ко ће пре уграбити нразан одељак. На трото ру оживе, ноачи су ху-; ралп колица с пртљагом, један надзорник заузамаше се да смес!и неку многобројну породицу, под-ше® разгледа јесу ли сви вагонн добро прикачени. у руци држашесвој с гналвв Фењер. ј И Рубо нађе једчв вагон нразан, и таманхтеде !

попета Северину унутра, а снази га шеФ сганице, господин Вандорп, којп се туда шетао у друштву са својим помоћникоч, гссиодином Доверњем; > бојица затурнли руке остраг, па пазе како се кола правезуЈЈ. Здравише се, ваљалоје сад стати и разговарати се. Пре ^вега поведе се разгооор о он м до гађају с потпреФектом, што ве свршио на о^ште задовољство. Пот м пређе разговор иа невп случај што се десио јутрое у Хавру, и што је јављсно телеграФом: једна машпна, Лазон, која четвртком и суботом вуче експрес што полази у шест сахати п тридесет мивута, нребала је неку своју шичку баш кад је воз приспео Н'. ставицу. Због онравке морала су се задржатп тамо два дина мшивис Лгак Лантије, земљак Рубовљев и аегов лгжач Неке, муж бабе Викт-фије. Северива ,;е чекала пред вратима вагонским, нвје још ушла, док је њезпн муж разговарао с т м господом весело, гласпо, сме ући ее. У том се Ч У Ј ак УД а Р, вчз се помаче некокико мотара: ма шина је иогурала прве вагоне до онога који јк додан до 293 ; да би био један купе резервисан. (Наставиће се.)

о-о