Мале новине

тш^

Б®ОЈ 841

ПЕТАК 25 МАЈА 1890.

ГОДИКА Ш

НЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ з годиву аО динзра а» по годввв '5 динзра * » »есепк ... 9 Јанчоа !,Е РЕТ1Т ЈОПЕШ

ПИСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Ма.тох Новина" Топлхчкн веиац 6р. 17., ка брмм^оврату.

ДПЕВНИ Л11СТ ЗА СВАКОГА «ЗЈ»ГЕ1&=Претплата кз унутр. полаже се сажо код поштв За Београд иета претплатв — Лнет ае продаје на

'(р*тп»ата св )<ркма код овију пошта у Ср6*!»г ЦЕНЕ ОГ /АСИМА Нв есеој страви од петит. реда '20. пр. дин, » н« четвртој од петит реда 10 пр. дин. ^Г-МПОеЛАНО отаје 50 пр. д. од петит реда. ШШ 2Е1Т1ЈК&

З гјшои јевтимо, 00 потреби к ва охинама.

За евако оглашен.е пла<1а ое држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГДАСИ ЦО 1ЈОГОДВИ

о. м у баштиВелике пиваре. Позивнице од 12. маја важе и за ову забаву.

Мојој д (број а вигда вејаборављеној жевн а нашој иремилој мајци ЈУЛИЈАЕХ даваћемо у суботу 2С ов. месеца у 9 часоиа пре подне у вешкој саборкој дркви Колугодагањи парастос. Молвм » ср дчпке и пријатеље за саучегиће при овом по нас тужн ш помену. Ожалошћени : Јован Одавкћ са синовима. 448 3—3

450

,2-3

На продају добро дреспран и п '.тиуно здрав јахаћи роњ. 4 годпне матор длаке доратасте, 3 60 сантиметара висов; охгајен у мојој ергели, а од расе државних пастува Може се ввдиги 27. и 28 овог мцн у гостионицп браће Ђ ој ђевића на Теразијааа. Маја 1890. Београд. Милош МарковиЂ из Л}чице, срезн и округа п< ж ревачк >г. 451 1-3

ПОЛУ нових јоргапа, перјаних јастука рубља за целу постељу п о с т е љ у аа 30—40 намештених кревета има па продају. Упитати Димитрија С. Марковића, гостоничара код „Позоришта' 1 403 7—10 ОАВАВА грађанске касине биће у суботу 2(>

5Е0ГРАДСКЕ ВЕСТЛ Нова пушка. Како јавља „Н. Впнер Тагблат", српски војни аташе на бечком двору, нуковник г. Ђока хМиловавовић израдио Јв модел за нову пушку. Он је овај св >ј модел био ш.слао унрава оружне Фабрик-; у Штајерској да га испитн. Уирава се изразила врло појољнј о тој новој пушци и одМ1Х је с I роналазгчем г. Миловановићем закључила уговор за израду пушака (вог њег вог новог модела. Говори се даће талијанска вла/1а прва увестц ове : нове пушке у својој војсцп. * Контролни одбор прн Управи Фои:довз. Зч чланове контролорног одбора при Управи Фондова постављени сј: г г . Ивнн Козлић инжињер I класе миаистарства грађевнна; Рнста Марковић секретар IV класе касацпоног суда; Драгутон Чолић, члан II класе управе вароши Бео града, п Јован Јеликић, вииар. За з менике: гг. Илија 'Берић, рачуно|испитач IV власе Главне *Контро-

ле; Михаило Цветковић рачуноиспиIV класе министарства грађевина; Владислав Мпловањоваћ, секретар I класе упр аве вароши Београда, и Мнлан Маринковић, Оакалин. Постављени еу-за позезппка1. кл. за вар. Београд. Јован Караматић на челник III класе за срез мачвански округа шабачког, по нотреби службе, п за н резника пете класе за округ ууички, Жпвојин А. Нешковић, порезник исте класе за варош Београд, по потреби службе. * Владичанско питање. Између мпристра просвете и г. митрополита дошло је до сукоба, ко да се на:.мену|е за владаке на празаим местима. Г. мипистар просвете п црквених дела никако не прнстаје нл лица, која предлаж ; г. митрополит и отуда се изродио сукоб, због кога јег. ми нистар претио чак и оставком. Ово затегауто стање између г. министра и митронолити бнло је узело такав мах, да се у радакалним круговама почело озбиљно п»мишљата на то, како да се та сгвар изравна. И радикални кругова покушали су да нађу излаза из "тога затегнутог стања. Како телеграФишу „II. Лојду " изБеограда, другог дана Духова бала је овде у Београду конФеренција одличнпјих чл нова радикалне странке, к<\ја је } држана због тогд шхо је г. министар просвете нретио да ће због ове ствар« дати оставку.

Предрасуде Поводом чланка, која је штампан у 84 брОју овога листа и коЈ!1 је говорио о раду Сло'>. иидара у Угарској, добили смо са внше страна изјаве, са жељом: да што више проговоримо о „Слободном звдарству", о његовој установи правплим.. ит.д. Водећи рачуна 0 жељама и интересовању наше штоваве читалачке публике, потрудпли смо се да потражвмо најбољи извор о тој хуманитарвој установи, а испало нам је за р)ком, да умолимо једнога члана Слободн зидарског савеза, ком је, као таквом, добро позната та установа в који ће најбољи умети да задовољи интересовање читатеље нзшега лист... Ево шта он велн:

Господиае уредниче, Вашем ласкав ,м позиву, да шт > подрсбније напишем о Слободним зидарама и њиховом удружењу, радо се одазивам, тим пре, што је та племенпта установа у опште врло мало позната у нас. Ја ћу бити таво слободан, да изиосим само Факта и истине, остављајући умним

и поштеним људпма, да они сами своје мишљење о том даду. Ио ново вим хвала, што сте били тако добри, те сте дали места увашем цењеном листу и за стварн овога ; ода. С поштовањем. ваш * * * * 0 слободном задарству и ослободним зидаг има, говорило се и причало, а и данас се скоро свуда прича, па и код нас, разно и страшно. Кад би се хтело на овом месту износити све што се (божем) зна о том друштву, сув ше би био мален простор за овај лпст, 1ер би се могла написати чатава књига о том. Ми ћемо прнбележити само један малени део тих басана и бајака Нре свега, бар у нас, Срба, слободна зпдари сматрају се као људп, који немају никакве вере и морала; к>о људи, којима није ниш>а свето; који не посте н који се не држе нпкаквих хришћанскнх о5ичаја. Тако, кад се хоће неI ко као такав да нагрди, онда га обачно сравне | са слободним зидарима. Често иута чућеге, како се за овога, или онога каже : „ово је прави „Фармазон" (:Фран — масон, слободни зидар :). Од куда је ово, као погрдно пме до нас дошло п одомаћило се, иа10 ће њих знати; ну 1 кад се где у народу какав појам укорени, онда

је зпак да је морчло и нешт) постојати, што је тому пов Д1 да.хо; значи, да је и много ранпје у Србијл морало бити слободно зидарсае у- танове, те се је тај израз одржао. У стварије је тако и било. Прп крају прошлога века, пл све до године 1862, било је и у Србија ложа (место где сз слобод. зпдари састају) п њених чланова. *) Али п >ред ложа и Слободних зидара, било је у Србији у прошлом веку и тако званих „миса" (католичких богомоља) и Језујита.

+ )Миелим, да неке бити Србина, који се не би сетио са бдагодараошћу великога ху.манисге, ксга је тадањи српски народ (у данашљој Србији) пз благодарности га учин.ено му добро, назвао: „Српекои Мајком." Да, добри Мустај-паша био је Сдободин зидар. За Србе — едободне ввдаре, вна се дз су од важквјих били- Доситије Обрадови!,, (примљеЈ у савез у Енглеској) и Сима Милутиновић — Сарајлија. И међу други , ч народима на Балкану бидо ах је доста, који еу нрипадали том саве8у, као'нознати Петар Ичкогдија и маога важнија лица нв грчког устанаа. (Наставиће се)