Мале новине

КонФеренција је послала једног повереника г. митрополату, који је изјавно, да он, г. митрополиг, ни у ком случају неће одустати од својпх права. ГЈрема томе, дакле, сукоб није изравнат. Интересно је да се у помеаутом телеграму „П. Лојда" нарочито помиње, да су сви кандитати за владике одлучни иротввнида радикалне странке. Сукоб нг граници. У прошли уто ра», 22. о. м., био је насрпској граници, а на турском земљишту. крвав сукоб између Арнаута и тамошњих Срба. Мпралаје иосредовати чак п сриска војска и турскв. Српска и отоманскавлада наредиле су строгуистрагу о овом крвавом догађају. Наша влада очекује о овој ствари опширрије извештаје. * Оотврђен закон. Јучерашње службене новине доносе указ, којим се потврђује законо повластицп српском сандикату у Лондону за рафпиацију сировог мивералног уља и производа, који се добивају из пара®ипског швриљца." % Изложба. У недељу 27. овог месеца биће изложба ђачких радова из цртања у I. беогр. гилназији. % Нађен. Јуче око 4 часапосле подне нађен је код краљеве вешернице један мртав вепознат човек, а поред њега крчаг воде Мртво тело одвели су најпре у иолпцију, аблатле у опште државну болницу ради секцирања. * Скандал, који је у јучерашњем броју „М. Листа" саонштен под иазивом „ноћнп лов", био је и нама јављен још пре 5—6 дана. Ми ствар нисмо износили на јавност, ала смо по нованарској дужности трагали да сазнамо шта је у истини. У сутрагањем броју испрпчаћемо цео т<ж кчко нам је и шта нам је о овоме чуду дошло до знања. Свраћајући на ово пажњу штова не публике, ми уједно умољавамо све наше чптатеље да нам јаве, ако би што зналп што се односи на ову ствар, па ма то била и најмања ситница. Дело треба пспитати свестрано, јер оно је у свакоме поглелу ужасао. Ужасно је, ако је оно истина шго је већ изнесено, а тачо

исто ужасио Је и ако наје истина, а онако се взноси. * Стање воде код Београда за 24 Мај 1890 Код глав. царин. 3 90 м. — 3 90 метра. Пролаз испод мос. жел. 10 9 м. — 10.9 м. опала за носледња 24 с. 2 и 2 — сан. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Срамота! Из Шанца нам пишу: Шапчапи су д, ооављали етогодишњицу Господара Јеврема пзмеђу осгалпх разлога још и за то, шго је Господар Јеврем у своје в еме био највећи меценат српске књиге п најревносннји покретач с р п с к е просвете. У његово) најближој сколинп бпли су сви : најученији људп онога доба; у кућп његовој сваки поле учен човек био је од најмплијих гостију. И слава му ва то! Велика Школа, наш највећп иросветни завод, сматрао је за своју моралну дужност, да и себе заступп па овој народној светкишни а преко нароч »Т1ЈХ изасланака својих, а из разлога: да она, као најнадлежнија ода, и на ова,) начин, достоЈну ношту имену и заслугама врлога покојника, као првог заметпика српске просвете; као и да, и у овој прилицн, свечано док->же колпкј високо ценп у истина краљевско доброчинство, које јој је Дом Обревовића учпнио, даривајући јој на вечпта времена „Јевремовац", добро Госнодара Јеврема, за Ботанички Врт. И тога ради, опа је изаслала из сре-, дине св »је гг. про®есоре В. Шгшле, Р а Ј е,!а З лвља ЈУ> ла се у Мостару, К. Алковпћа, једног од наЈомиљени- 1 Псвосињу и Домановићу 1.' о. м. у јах и најречитијих старијпх паставе- ; " ( Ч1СОва и ^ минута у вече осети> ннка и „Ст. Јакшића, уиравника „Је ; зсмљотрес у два маха. Потрес је времовца" А г. Ректор В. Школ- ^Р^Ј 40 четирп секунда. Правчц му и^вестио је нарочитим иисмом, нре- ^ и0 °Д истока вападу. седника ирарећивачког одб^ра, Јована Јовановића, о лоласку изасланика В. Шк., пзјавив му наду: да ће он — Јовановић — учинити, да општина шабачка у овој свечаној |

се у староме веку обесмј т 10 запалив дивни храм у Ефесу. — И IV. ко, они су се својски трудиди дасасвнм занемаре и свима гостима запоставе изаславике Вел. Школе, па с тогј, им не дадоше нп места о првоме ручку, који је општпна гостима дала. Овакав ружан постуиак, азраз мржње™нрема науцп и највишем научном зав>ду, не треба да остане нежигосан, тпм пре, што га необавештено јавно мњење може сиатрати као бруку Шанчана и њихове онштпне, којо за то нису ни кривп ни дужнп. Овакав поступак зчслужује најжешћу осуду. Ово значи проневерити новерење својих суграђана п обрукати оно ретко одликовање, к |јим је ову недостојну двојпцу одликовада њина опшгина, једна од првих, највиђенијпх о п ш т и н а у Краљевини, а све ово у скупа доказ је: да овако што,могу учпнити само људи, којп су у партиско) заслеп.Ђености изгубми сваки стид, Шапч ни, овако нееавесно вршење поверења кнзнп увређена част грађана досто;ном кчзнп: иолитичким заборавом и ирезрењ?м неверних повереника! 14. Септембра биће прплика да изречете осуду с-воју недостојнацима мли да прпзнате своју солидарност у поступку њпхову. Јвдан наприотрасан посматрач ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Потрес у Хврцеговини. Из Са-

о

ИЗ БЕЛА СВЕТА

прилици покаже достоЈну иажњу представништву Ведике Школе. И то нисмо г. Ректора предао је Јовановићу секретар Вел. III к о л е дан н ре светковпнс. Ади, „велика" глава, „челенка" радакалсва, Јоца, у договору с познатнм „пријатељем" друштва Св. Саве, проФесо;ом Љубом Иирпћем уграбили су ову прилику да се обесмрте у нотомству, таман каоонај.што

— Састанак. Мемачке новине јављају, да ће се у замку Кенпгзбершком састати царевп немачки и руски. Руски цар је још у Берлину сам говорио о састанку у Кенигзбергу. Рок састанка је јесен 1892. —"Ухапшвни. Јавилп смо у телеграмима, да су у Парнзу похапшени руски нихилисти. Кчко сад јавл.ају из Париза, први траг , који је послужпо да се пронађу овп~Фабрпкан

ти бомаба, бала је р^зривена земља на једном отвореном пољу код Ренсаја, јер се очито видело да су ти трагова од расарскавних материја. Близл;им испитпвањем нашло сз у земљи и металних кутија експлодованих оруђа. Иолвција је ишла по трагу и наиђе натринаест терорпста п ухапси пх. У њиховим становима нашли су распрскавне материје. У соби госпођице Бргмбергер нашли су петнаест готових бомаб I. Свп су билн с лажним пменима Код неких нађене су слике руских мученпка. Биће и даљих хапшења. — Оболела. Чувена певачпца Аделина Пати јако Је оболела те је с тога морала раскинути све уговоре за летњу сезону. — Ухватили га разбојници. Трапанског малпонара Филипа Ариџа, којп се би) преселпо у свој летњаковац, заробилп су разбојници и траже од њега 400.000 лпра откупнипе. — Цеет символ лојадности. У Евглеској мнсле да уведу обичај, да се на краљичин рођен дан н^са у рупици ружа као символ лојалности. — ТеатрОФОН, тако се зове нова телсФОнск^ установа која је пре неки дан уведена у Парвзу п која спаја све оперске п конпертне дво* ране. Не можемо иропустпгп а да евом прцликом не јавимо, да је театроФон проналазак н а ш е г младог енжењера г. Велизара Марпновића, о чему смо мп још лане јавплн у нарочитом чланку. — Олликован пас- Париско друштво за заштсту животпша ту скоро' је одликовало почаснбм медаљом пса који се зове класпчнам именом Бакус. То је врло лепа дога, која без икакве дресуре служи париској |полицијп, устављајућп поплашене коње. Ми смо о овоме псу већ ранпје јавили, како је ЗЈДржавао поплашене коње. — Ухапшени банкари. У Турану су ухаишена трп врло одлпчна банкара, кав љери: Гресцно, Ребела и (1 Меноти Они су била управници туринске индустриске и трговачке банке, ко!а је пала под стецпште. Друга трп управника, за које је такође пздата наредоа да се ухапсе, побегли су незнано куда. — Гајанствена трагедија. Ту скоро нашлп су шумара Валнера и

подлио

Е?ВА В А ГОДИНА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(90) Г. Гига рече да се он тога не боји. Кад би устанак пошао успешно, не би ови имали кад да нам се свете. Не би они смели ни сачекати победоносне бунтовнике да се с њима бију око самог Београда. Ја истакох зебњу да би се у гом случају могла умешати Аустро Угарска, и таман смо били у највећем шапутању, јер се о овој ствари говорило шапатом — врата иа казамету ненадно и широм се отворише. Ја сав устреперех — побојах се да није ко год прислушкивао наш разговор. Нрепуше се и други.

На вратима се указа г. дежурни официр и викну ме по имену да нођем за њим. — Шта јји је? куд ли ће те ? — чула су се иитања из свију уста. — Јамачно на пспит — прошаиућем друговима, па им онда рекнем : — До виђења, а можда и са свим збогом, — и пођем за г. дежурним узастопце, уз њега су још ишли робијашки педесетар и још два војника с пушкама. * * * Из каземата дежурни ОФицир поведе ме дуж јужна градска бастиона, па онда, на једаннут, поврте у лево, те кроз неку капију, уз малу узбрдицу изађосмо у онај крајни трокут градски, што је окренут Калемегдану и што му један угао нишани право на Саборну Цркну *). У том трокуту стоји стари кућерак, заос1ао још из турских времена. За Турака, у тој је кући јамачно седео какав војени чиновник. Под срнским „царством" у њу се уселила важна чињеница за „одржање поретка" — пандур, а до јуче ту се башкарио песесетар робијашких чувара,

*) С овога угла јамачно је и опалио онај топ, што је о боибардовашу Београда ударио хумбаром јг звонару и како веле, одбио чак једно парче од звона.

а данас се та скромна кућица ево претво! ила у истражни одељак, у ком ће се испитивати девет опасних злочинаца, девет крушшх државних велеиздајника, девет чланова радикалног глав. одбора. Стигосмо пред кућицу, и г. дежурни ОФИцир, показујући ми руком осниска врата, рече: „изволте." Нађох се у маленој сниској собици, коју прегледах једним погледом. Имала је само један ирозор а до тог прозора стајао је сто, а за тим столом седео је црномањаст, малко ћелав још доста млад господин, кога никад у веку нисам видео, и о ком нисам знао ни ко је, ни шта је, а иред њим сам на столу видео дивит, перо и познати кобни „превијен табак". С леве руке од ненозната господина стајале су две столице; једна празна а друга пуна. Празна столица била је велика баштенска наслоњача, направљена од неодељаних и неољуштених наслаганих облица — јамачно вештачки производ каквог робијаша. Пуна столица била је обична црвена столица, с наслоном, и њена раширена „објатија", испуњавала је поштовања достојна особа г. Димитрија Карамарковића, члана дорћолскога кварта. (Наставиће се).