Мале новине

БРОЈ 142

субпта 26 маја 1830.

ГОДИНА Ш

ИЗЛДЗИ СБАКИ ДАН ^л8;»1!5!-»8Ви-

БРОЈ 10. П. Д.

ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ с годЕку . >50 ливара Шл ио годкае ........ .15 дквара ј 9 кеоеиа 4 Јвнара и РЕТ1Т т*т

ДПЕВНИ ЛИОТ 8А СВАКОГА «ШВ> Првтплзта *з унутр. п®лаже св памо код пешта За Београд нема претплате — ^ист С9 предаје на број

■Зг.«аои [взт*н». пв потввбо * 5* е«»кама

За овано оглааиење плат .а ое др«. таное 20 пр. д.

писма и рукописи шаљу св Власнику „Мадгих Новина" т впаичнн венац 6р. 17., на срн.вм[[спрату. Лретпмта вв иркма ксд ввију поштк у Ср6м{«

1ДЕНЕ ОГААСИИА За првој отрави од петит. редз 20. пр. див. з ка четвртој од петит реда 10 пр. дин. 1РУПОСЛАН0 отаје 50 пр. д. од петит реда. кшзге хтш ВЕЋК ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

4»

Мојој д б, ој □ нигдз неЈаб »рављеној жевв а нашој премилој мајци Ј7Л1Ј1НН даваћем ) у суботу 26 ов. месеца у 9 часова пре подне у ве .шкој саборкој дркви полугодишњи параетос. Молим > ср-днаке п пријатеље за саучешће при овом по нас тужном помену. Ожалошћени : Јован Одав«ћ са синовима.

448

5—3

27. и 28 овог мца у гостионици браће Ђо; ћевића на Теразијама. Маја 1890. Београд. Милош Маркови!) из Лучице, срезд а окр;га псж рер.кчк >г. 451 1—3

КУЋУ са два лица Спасовска ул.. бр. 4 и кн ( Лазарева ул, број 3 проДаје Јулка Ђ. Ситоковић Фрушкогпр -ка ул. бр. 23. 433, о—3

оАВАВА грађанске ка^ сиее биће у суботу 2$

о. м у баштиВелике гшваре. Позивеице од маја важе и за ову забаву. 450 ,2—3

По I грош свесна. Претплату треба слати књижари А Пурића у Веограду.

кур с

Новац

Беч, 25. маја

Здрав дукат Дукат е чарком Наполеон 2> марака Турека лира Руеви полуимперијал Папирна рубља Фунта стерлинга Папири Српски лутриски лозови Српски дувански лозови Кредитне акције Аустриска 8лат. рента Мађарска „ Меннце: Париз 46 40, Лондон 116-75 Сребро 100

Фор. 5 58 , 5-56 . 9 32 ч 11.48 , 10-60 „ 135 75 3| 4 , 11-66 „ 37-25 „ 5-50 ,. 306„ 109.60 „ 103-85 Берлин 57-32,

На продају добро дресиган в потпуно здрав јахаћи кон>. 4 године матор ллаке доратасте, 160 сантиметара внсок; олгајен у мојој ергелв, а од расе државних пастува. Може се в п А ИПЈ

СИЛДЗАЕ С ПРЕСТОДЛ : СВЕСК1 20 готова је и може се добити у књижарници г, А. Пурића, и код евију књижара у Србији

ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА „Мале Новзне" у свом 139. броју од 23. овог месеца, у белешцч иод насловом „Указ", говорећи о указу миниетарства правде од 19. овогмесеца, шјављује сумњу о коректности^ јуна феђавања, речима: „Овај ува

Предрасуде (Наставак)

коЈе се у разнпм земљача дешавале; нарочито користнли су се неразумљемш тајанственошћу Слобогних зидара. Језу ите су знали, да се слободни зидари, према карактеру своје установе, неће бранитп од напада њихових оаим псшм Кад се слободно зидарство почело разви средствима, којима се и Језујите служаху за јати и узимати облик, који и данас има, а то је постигиуће св јнх смерова, пак су се као небило у другој п ловин ј прошлога века, оно је ; пријатељи Слобод. зидпрства и тиме користали, имало да в?ди очаЈНи рат са једиом сеатом љу-; нодмећући им том прилвком непогатовање вере, ди, којима „циљ оправдава средство" — а то народнрх обичаја и томе иодОбно. И на тај је је: са Језујитпма и разуме се, у њвмаје сло-. Н8ЧИН) погрдно име „Фармазон" дошло до нас бодно звдарство и«а .ж>) заклете и крвне непрвјатеље. Слгбодни зндари наиадали су јпвно Језујите, који су били поткопали морал и све врлине; који су се подземннм цутеввма увуклн били у све гране јавнога живот«, па и у саме породице, свуда дејсгвујући раЈоравчњем и раздвајањем; кој« су под маском вере на нослетку толико услели, да је шпијунисао отац снна, или син оца, жена мужа, кћи ма,)ку — I! то еве под видом исповести и зарад вере. И кад је свсту већ било /.огорело, онда су се и слободни зи дари били окомили свом сииом на језујитско братство — и, како је резултат иоказао, с успехом. Језујвтц да бп се одбранпли од страшних напада слобод. зидара нвсу бирали среетава .«а одбрану. Она су своје нап-даче оцрњовпли, где

преко Језујата, која су у Србија у својим ,.мпсама" и ван њих, пропов°далн лаковерном и простом народу. Језујити су први о ночели д-1 причају и да растурују по свету оне ишншљене срахотне приче п бајке о „тајнпм друштву слободнвх зидара", о њиховим ноћњи« састбнцвма, о мучким убиствим; ит.д. Тако п код ндс, трудом језујит-, уме да се прича: „како су Слобод. зидчри то исго, што и „каубона и", „нихолисти" п „анархаети." По где који прпчаће вам — са свпм из поузданог извора" — „како, кад председник пли најстарији у друштву слобод. зпдара, заповеда неком о ?, н>их да се тај и та; убије, онда то ће биш

седннк суда изркене цре-уду над кравцем. „Илц ће вам други ко рећа: „ са свим црозто извл1чи се коцк!, па на кага жребије падне, та| мора изврпшти убиство, на мч коликО он сгр Iшљи« био, па мадааијз чи пиле у «в »м ж1!)г ј заклао". Језујиге још дод-.ју: „Сдободни зидари који вере немају, у месго тога, клашају сј ч >вечпјем костуру (скелету) и мртвачк>ј гл^ви; ш кад кога хоће да примз у св >је друшгв>, но1лжу га у мртаччкп сапдук поред човечвјег к>стура." У опште, о поаје.муу друшгв) Спбо^. зидара грошп со ужаси прича^у. „Такав јадчик новајлиј , пре негО шго буде првмљзн у њихов савез мора да издржа језив^ исаите; мора да се одрече своје цор дчце, саоје вере и народн)сти; мора да положи на сграшнију завлетву н обвезује се, д ће себе на најгрозааји начач убитв, ако ба друштвене тајне неком одао! Ето тако, и још мн го што шта ссрашније дошагтавали су језујите лаковеоаом свету, рачунећи на већину, која је сграшљива и неодлучна, те се лако даје иовести, да оваке бајке верује. (Шставиће се)

год су могди; нодмета'Љ су им све завере и буне | сигурније и тачиије извршено, но кад какав пре-