Мале новине

кпо да )е диктирала нека пристрасност, по свој пралвци пиртијска, јер видимо да су за судије постављени Људи, који су и по годннама п по школи млађи од многих, који су тек добили за секретаре и т. д." На ову белешку минпстарство правде изјвљује: да је при унапре1>иван.у чпновника горњим указом, строго пажено на поступност помвцања у државној служби, по чему су судијска места заузели само секретари, а на њихова места опет дошли писари, обоји по мерилу спреме и способности као нужном услову зл одликовање. У ствари дакле, у горњем указу нема ни „партијске прпстЈ асиости" ни „нехотичае неправде." Из миниетарства правд 24. маја 1890 г. № 2851, <о> &ЕОГРАДСКЕ ВЕСТМ Логоровања нашв војске. Од како су бараке подагнуте на Бањици и нанш војници у њима смештени, писато је по новинама небројено пута и изложеас неприлике и незгоде, које војска трап. 0 утрошеном новцу на баракама доста је да кажемо, да бисе за ту суму могла подићи чак и касарна, јер на њима сваки час има доправака и лоправака, које гутају грдне суме. У недељу 20 о. м. по нодне, кад је олујпна била, опет је једпа барака упропашћена и сав кров однет али срећом није од војника нико страдао. Кад знамо незгоде које су у сталном логору на Бањици, како ли је тек у логору на отвореном пољу под малпм шаторима без заклона од непогоде времена, без хладовине и поред оскудице в >де, што се све дешава и показује у логору, у ком се смештају наши регрути на земљишту код Стевановића механе авиШ( Вшегечовог пмања. Зар у налилулској и великој касарни и њиховом кругу нема места да се регрути и ово мало сгаријих војника сместе? Ово питање постављамо тим пре, што знамо да у тим касарнама има с !их удобностп, које су неопходно потребне за опстанак војника. Кад стоји то да би се војници имали где удобно сместити, па се они ипак терају на Бањицу, онда чамчисто изгледа као да надлежнп

неводе озбиљннјег рачува о нотребама ,и по могућству удобностама наших регрута — воЈНика — синова ове земље, но иду само на то, да им се оистанак и бављење под заставом што већма огежа и људи намуче и изнуре, али треба да упамте да се на такав начии не ствара љубав к' војсци. Водећи рачуна о гом, да и нај|мања ситница може неповољно да угиче на војппке у нлховој љубчви 1 према војсца, која треба да пм је изнад свега; в >дећи даље рачуна, да овака становања војника могу бити штетна и по њихово здпаиље — а здравље сваког војнпка драгоцено нам је, нарочито у данашље доба, — ми и свраћамо пажњу над лежнпх те да ову ствар удесетако, како ће бпти добро и по здравље војаика, и како им неће убијати љубав према војсцп. Да ли ће надлежао о том водатп рачуна? * Занредна скупштина Друштво „Бв г , ј8д . трг. Омладпне" држаће своју ванредну скупштину 3 Јуна т. год. у 9 сах. пре подне а у просторијама Грађанске Каспне. На овој скуиштини бираће се нов преседник друштвена. ❖ Одобреко је министру народае привреде, да може утрошити на штампање Формулара и осталу претходну спрему за попис људства и домаће стоке до 10.000 динара из кредита одобреног буџетом за 1890 г .'Дину на ванредне потребе државне.

Распис Г. мпнистар унутр. дела разаслао начелствима, управи вар. Београда и Мајдан-Пека овај распис: | Мпнистар унутрашњих дела у до- ј говору с мвнистром војним решио је"да се за војнике стајаће војске који се буду лечили у грађанским болницама у оним местпма где нема војних болница , нанлаћује у име целог издржавања по 1 динар .,а 24 сахата, што се има рачунати од 1-ог маја ове године. Овим се замењује рас-пис од 7-ог јула 1883 год. Сбр. '5988, по коме је за лечеће се војнике наплаћивано по 1 х / 2 динар за 24 сах. на ике болначн,ог трошка. *

Концерат. Као што смо ећранпје јавили, вечерас ће у башта ве лике пиваре бити концерат, што га приређује Гр^ђан ка Касиаа. Програм овога концерта је ово „Таково", марш од Чижека; Увертира за оперу „ОрФеус у паклу" од Офенбаха, „Народни Ластови" бр 1. од Чижека. Увертира за оперу „Цпгански борон" од Шграуса, и п Венац српских пе^ама" бр 4 од Чижека. После овога настаје пгранка, Почетак је у 8у г часова. * „Београдско Певачко Друштво" које стоји под зјштитом Њег. Вел. Краља . Александра спрема се да идућег месеца приреди веЛ1 .ки концерт у пнродном позорзшту. На концерту ће пзмеђу [осталах суделовати а г. Стева Дескашев. * Одликован. Г. Нпкола Пашић, бив. пр седник ванредне народне скупштине, а преседвик оашгвне београдске, одлвкован је таковск^м крстом првог степена. * Отпутовао. Јуче је отпутовао за Цетиње црногорг-ки пзаслапик г. Гавро Вуковпћ. Ст«вљени под суд. Прекјуче је полиција спровета суду варошп Београда шгреднпке о"д 14 н 15 маја. Суд их је еве ставио под суд, у прптво^ и оков. ❖ Стање воде код Београдз за 25 Мај 1890 Код глав. царин, 3 90 м. — 8 93 метра. Нролаз исиод мос. жел. 10 9 м. — 10.6 м. оиала за посдедња 24 с. 0 — 3=3 сан ЗК О

ПИСМА УРЕДНИШТВУ Шта је с кауцијом? Штовани г. уреднпче, У вашем цењеном лпсту пзашао је поводом давања концесије параФпнског шкрпљца чланак „Индустрвски монополи и његови бравиоца". У том чланку изнето је оиравдано страховање да ће по Србију и њено економно развиће настуиити опасне иоследице, ако се природа појединнх предмета рударских мононолише.

И ако су искуство а гаука поодавно казада своју одсудну реч против индустрзЈсках монопола, и ако је у поменутом чданку овај предмег са сваке стране објшљен, ипак је он кроз скупштвну на штету нашу прошао, а јучерашњи бр ј службених новина већ доноси и погврђени закон о давању параФинског шкраљца у повдастицу. Дозволиге м ! да се овде не унуштам у о ипирно р->злагањк о св ј Ј ствари и доказавање о штетноста инЈустрисквх мо (оиола, јер сте ви, г. уредниче, били тако добри те | сте ту ствар исцрпно и разложно прет^если п пзнели непобитне разлоге против индустријсках монопола још нре, но што је та ствар била ј п дошла пред скуиштпну. Мени ћете дозволити, а бићете тако добри, да | учинпм само неколике напомене и |ст вим само неколико питања. Скупшгинска већина јамачно је живела у неким илузијама п сањала о неким милионима, кад је одобрила ову повластицу, иначе сс не може друкчије нп мислитв, кад је п поред огромнпх разлога протпв рударских моноаола одобрила повластицу, мањ ако није нашда непобатних разлога у оним огромнам огласама у „Д. Лисгу", Зебња, коју сте ви г. уредниче изнели у помепутим члавцима показала се ка > онравдана. А за то нам ]е најбољи доказ ово; Прв 1 кшцесија којом је бпо дат овај нараФпнска шкрнљац, била је дата Немцу Дптриху у доба, к*д се хтела да покаже сервплност нашпх људи према немачком посланику. Да ово давање концеснје није било оправдано, доказ је што баш иети Дитрпх ннје одржчо реч те пзгубио концесију, јер на раније на д цније није положио кауцпју, но је шта више оштетио државу с 20.000 динара. Тај псти Дотрих излазп сад као представник неаог енглеског друш , а ми , и ако смо преварени један пут дозвољамо да нас варају сад и по други пут. Енглези су лукаве тпце, које се лако не хватају на лепак. Они врло мучно прпхваћају неку ствар која је раније насела и доцније оставала рђав траг. па јамачно нису тако глупи да шиљу за представаика човека који би пм више с твар нокварио но израдио; ако су пмали ис-

п г

КРБА В А Г 0 Д1Н А (Дневник једкога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(91) Најузвишенији и најестетичнији нредмет у соби био је једаа жандарм. — Уз»ишеност је долазила од стојаља, а естетичност од три наредничке звездице и пажљиво очишћенога „Ж", које се, боже прости, као сунце сијало у овој не баш светлој собици. Као што се види ова је собица била меланхолично меблирана, јер сем поменутих особа и моје маленкости, у н»ој није више бнло никаквог намештаја. Чим уђох у собу назвах Бога, на шта мч обпдва ,.стуба поре т кч" промрмљаше

нешто неразговетно. — (Трећи стуб поретка задовољавао се тиме што ме одмери од главе до пете) — Г. Карамарковић ми показа руком празну башгенску паслоњачу, гато је био знак да могу сести, и ја се одмах користим том повластнцом. Но јасе незадовољим тим, већ по оној српској изреци: „пусти нетла на праг он хоће и на трпезу", одмах извадим дуванску кутијуи пошто сам већ направио цигару, ја упитам: „је ли слободпо...?" на шта ми г Карамарковић учтиво и предусретљиво одговори; „Слободно, слободно: — Изволте само г. Перо" — и сам ми пружи жигицу. Док смо ми ово разговарали, непознати господин, о коме сам доцније сазнао да је био г. Божа Маршићанин, накашља се два три"цут, јамачно да ме подсети да је и он у соби. И ( доиста, ја бацих поглед на њега и угледам јга где нешто чита. Рука му је дрхтала, ма да је стојала наслоњена на сто; дрхтање се јасно видело по треперењу плава парчета хартије, које је држао у руци. „Што ли овај дрхти? -1 помислим ја у себи и одмах ми прође кроз главу да мора бити нешто страшно кад задрхти чак и онај који је одређен да ми пред њим задрхтимо.

Прође још нековреме у тихом ћутању, По собици вили су се само густи колутови дима с моје цигаре, и чуло се снажно дисање прсатога жандармског наредника, чија су „отечеству верна прса" дувала, као два најјача циганска меха. Бојећи се да се ово ћутање не продужи у вечност, ја се решим да сам ословим непознатог господина, кад већ он неће да ночне, по баш у тај мах он се опет накашља и после овога увода отноче: — Господине, ви сте овдепозвати да одговарате — поче непознати господин с тога ћете ми дати одговор на сва моја питања. — А би ли ја могао прво ставити вама једно питање? — упитам ја. — Какво? — На прилику питање: за што сам ухапшен ноћу, и.... Непознати ме госиодин нресече: — Е, то нити можете ви питати, нити вам ја на то могу одговарати. А г. Карамарковић додаде: — Немојте сад то потрзати, г. Перо (Наставнће се).