Мале новине
сандар рекао је том пралгком хако се радује што г. Пашића може одликоватн 5аш на дан теданастичке свечаности. У подитичким круговима ово оддиковање сматрају као побијање пронесевих гдасова о неспоразуму и затегнутим односима између бив. краља Малана п радикалне странке. * Концерат „друштва Св. Марковића", којп главви одбор приређује на Калимегдану биће данас по подне у 4 сата, са овим програмом: 1) Напред — мдрш Св, Ммрковића, 2) Кадрил из срп. песама од Чижека, 3) Југословенска увертира од ^вијатоввћа, 4) Арија из опере црни до миео од Рубеиса, 5) Народни ластпви број I од Чижека, 6) Невен марш од Сг. Станковића, 7) Слога увертира Лжичара, 8) Гајде од Чажека и 9) Напред, марш, Св. МаркОвића од Јоспмовића. Овога пута војена музпка први пут свира марш Св. Марковића. Улазна је цена 30 п. дан. Главни се одбор постарао за довољан број седишта на Калимег дану. У случају рђавог времена концерат ће се одлож .ти. * Одложвн претрес. Прекјуче после подне у суду вароши Беи-ргда отпочео је претрес г. г. Пера Тодоровићу, власнику и главн м уредннку нашега листа, и Је®ти Медецијану, бив. уредннку нашега листа, Г. Тодоворића оптужује државш| туж'лДац да је нанео увреду и издагао мрзости и презрењу Њ. В. Кра ља, гг- ннмеснпке, чланове владе и нодициску власг, и то у чланцима „Историска лекција" у 173 бр., „Нов злочин" у 150 бр. и „Ирви дан у Крушевцу" у 179 бр. нашега диста од прошле године. Г. Медецијана оптужуЈу да је нанео клевету и увреду министру полиције и излаже мрзости и нрезрењу полициску власт у белешкама „у присуству мипастра", „збег у Земуну" и „гдасови" у 150 бр. нашега листа од пр. године. Судиди су преседнпк г. Никола Ћирић и судије: г.г. Лука Вукомановић и Панта Туцаковић. Г. Тодоровић је побијао тврђевве државне тужбе да је он ма коме еиноспо увреду, јер је он изнео само года п истинита Факта. У чланку „Историска декција" рекао је како се говорило и код нас и у страној
штамгш, како је влада саветомла бив. краљу Малану да не долаза са свог пута по Истоку у Београд јер се могу изродити немари, а она неће да прама на себе ник»к«у одговорност за то. У том пак нема ни за кога уврела нити се пзлаже мрзости и презрењу, јер влада одиста може некоме да сшетује да не долаза, кад нађе да су крпдаке ровите п незгодне. У том ^чланку он јо само надовезао наук, који време и прилзке дају људима па чик и владарима, јер до.јучерашња краљ Србије мора да пита да ли да дође п да му се не дозволи да дође у своју отаџб ину. У чланку „Нов Злочан" такође никоме није наносио нпти је могао нанети увреду таме, што показује како службени извешгај о догађајима од 14 и 15 маја износи изврнуто ствар ма да цео Бе^рад зна да ствар није онака, како је у службеном извештају нрестављена. Доказује неистинитост сдужбеног извештаја који је п .сао човек који је сада под судом због впше престуинпх дела, и пек »лико здочпна, човек који је због догађаја од 14 и 15 маја скоро годину држао у пратвору и окову гомплу људи, најзад ч век кога оптужују због преступа у тим догађајима. У чланну „Првп дан уКрушевцу" не нан^са се увреда ни Краљу, ни г. г. намесницима, ни г. г. министрима. У њему је изнето истинск> стање. Он је тај чланак писао под утаском непажње, коју је госпоштпна показала ирем. свету, којијечекао да краљ окружен својим велакодостојницима оде у цркву на бедње где је г. митрополит већ служпо, па да онда и свет уђе у цркву. Ова непожња покварила је утисак оне скромне побол^ности, коју је цела свечаност имала, и која је на све а нарочито на стране допаснике иовољно и нријатно утицала. Ова непажња покварила је све то, и сви страни допасници јавила су својпм листовима како госиоштииа у двору седи, куца се чашама и разговара, док свет напољу њах чекч више од два сахата а док г. мвтрополит два сахата у цркви сдужп очекујући госпоштину, па пајзад мора да шиље нарочита човека да их оиомене да дођу у цркву. У осталом, да је то встина, показаће сведопи гг Американац и Стева П. Видаковаћ.
Сведоци насу дошла јер ниоу бдаговремено позвати. Г. Медецијан напоменуо јекакоје он у поменутим белешкама изнео истиеу, како је г. Таушановић прпликом нереда 14 и 15 маја казао гомили „доста браћо", како су преадашени напредњаци одиста пребегди у „збег у Земуну", како су се онда са евим природно проносили ,свакојаки страшнп гласови, међу којима је и глас да су побегле наарздњаке дочекади код Бчгрдана п бицнлп их у Мораву. Он је овај глас забележао по чувењу, али; није тврдпо да је тако. Његово тврђење посведочиће и сведоци, на које се позвао, аликоје суд није позвао. Г. преседник рече да се нз акта видп да је г. Медецпјан тражпо 30 дана рока да докаже своје нав >де, али се не вида да се он позвао на сведоке Еако је већ било прошло 7 часова г. преседник одложп иретрес п заказа. други за јуче у 9 часова пре подне. На јучерашњем претресу псиитан је свепж г. Влдаковоћ, који је потврдио да је у Крушевцу било све онако како је пзнето у чланку „Први дан у Крушевцу" и да је влада саве: товала бпв. крчљу да у свом иовраIтку с Истока не долази у Бео' град За тим је црочитан акт г. Американца који изјављује да не може данас доћч на претрес као сведок, јер има својих веодложних нослова, а позив наје добао благовремено. После овога г. Медецијан пзјавп, како се онбио позвао на сведоке који ће потврдитн његове наводе, како су тп сведоци били позвани за први претрес којије одложен па моли суд д1 пх поново позове и испита. Г. преседник вели как„се из акта не види да је једном већ био претрес нити да су позивани сведоци већ позива г. Медецијана да сад аменује своје ч ,ведоке, шго овај и учини именујући за сведоке: г.г. Стеву Добривојевића адвоката, С. Јаношеваћа новииара Мпшу Димитријевића штампара, С. Јакшаћа правника, др. Миту Поповића, земунскога к петана Везша, хотелијера код „Европе" у Земуну, и Мплоша Грабовачког Србина из Земуна После овога преседник одложи пре| трос и рече да ће се одредити /руги, на који ће се позвати и пспптати сведоци.
Лримљвн. Руска руски цар нримао је 24. о. м.новонаименованог српског посланика на руском двору г. Петронијеваћа. Посланпк је предао цару своје кредитиве. * Отпуштвн је из државне службе Јован 3 р њ е в и ћ, телеграФиста у Чтзјетињи. Лозови. 2. о. м. извршићесеу манистарству Фиеансије 45 извлачење обавезница З в /° српског луфпнског зајма с гдавним згодитком од 100.000 дпнара. * Деманти. Јучерашњп број службених новина доноси ово саопштење: „Један бечкп лисг јавио је Његово Величанство Краљ Милан дошао је у Веогрчд у тој искључној цељи, да посетп свога сииа, Његово Величанство Кр ља Александра, као што је то и до сада чинпо, аникако у другој којој намери било полптичке било Финанцијске ирироде. „ 11о томс су све нротиве вестп о дод !ску Његовог Величанства Краља Милана проста измишљотана." * За споменик пок Дааичаћу падо је на концерту, што је прцридила великошколска,дружиаа „Даничић", свег;*, 2169-40 дпнара.
ОДГОВОРИ—РАЗГОВОРИ Шта ми хоћемо;' Знај да другом за цело не би одговарадп на таква питања. Али теби ћемо одговоритн, јер знамо да питаш искрено и у најбољој намери. А пнташ нас шта хоћемо? Зачудила те наша белешка „Сканнал" у ономадашњем броју нашега листа. Не разумеш шта нам је намера с њоме. „М. Лист" затрчао се на Мишу Вујаћа п он ће га јамачно на то достојно љокнути. Али шта се сад ви плетете у ту целу ствар? Што без нуз/сде упадате између двојице лично завађенах? У опште, шти хоћете с овом ствари, те је сад и ви потежете?" Тако нас „Фектујеш" тн. Дозвола да ти се оправдамо а да кажемо шта хоћемо? Ево шта хоћемо.
КРВДВ Д Г 0 Д НIА (Дневник једнога робај Побележио ЦЕРА ТОДОРОВИЋ
(91) — Леио, дакле, кад не могу ја вас ништа питати, а оно изволте нитајте ви мене, и питајте ме што год хоћете, ја ћу вам на све одговарати. Жандармски се наредник премегакољи и мадко кашљуцну. Све ми се чинило као да је хтео рећи: „Море и ако нећеш — мораш; за што сам ја овде ?!" Непознати господин стави прва обична питаља: како ми је име? каквог сам за нимања? колико ми је година ? јесам ли раније бивао кажњен? ит.д. На питање, да ли ^сам раније бивао каж^аван? ја одговорим да сам вигае пута
као уредник кажњаван за новинаршге чланке и да сам 1877. год. био осуђен, како се рекло, због тога, што сам у другатву јога с некима покугаавао да оценимо Крагујевац од „мајке Србије" и да га прогласимо као „самосталну републику и комуну*)".. . При спомену речи „република" и „комуна" наредник се опет премегакољи и опет кагаљуцну, а иследник после ових оби* чних претходних нитања нређе на саму ствар. Прво стварно питање дуго је нисао, и ја приметих да он то нитање не пише и не ставља сам, већ га иреписује с оне плаве хартице, гато му мало час дрхташе у руци. Значи: он је то питање од некога добио готово, њега је написао когод горе, можда чак и сам чича Никола, а овамо је требало само да га препише и да га нама стави.
*) Овом напоменом хтео сам да охрабрим иследника, јер кад види да се код нас неко могао оптуживати чак и за то, што је хтео да „оцепи Крагујевац" у сред Србије, онда ће јамачно бати слободнији, пошто ње^ова оптужба, ма како била настрана, ипак не може бити глупља од ове оптужбе да се „оцепи Крагујевац."
Како би било да било, тек г. иследник нодуже је завиривао у оно парче плаве хартије, док најпосле не преписа с њега што му је требало, па ми онда нрочита то питање. Оно је од прилике гласило овако: — „Ви се оптужујете да сте, као уредник „Самоуправе" и као члан главног одбора, радили на подизању буне у источним крајевима Србије; ви сте ту буну оргапизовали, ви сте је покренули и подигли, и чекали сте само да видите каки ће поћи, на да и сами одете тамо; с тога се оптужујете као коловођа буне и иозивате се да кажете све што зиате о овој ствари и што можете навести у своју одбрану." Морам иризнати да ме је ово нигање нрилично изненадило. Унраво изненадила ме сама вест у том питању: да су источни крајеви Србије устали на буну, јер ми до сад још то нисмо потврдо знали а ово сад ево из службених уста чујем да буна доиста постоји. (Наставиће се). —— —