Мале новине

ли, и вдада је одма уложила прогест у Бечу и гражила да се стока вра-' ти соаетвеницима. Не стоји дакле да влада нпје учинида ништа по овој стварп, као што веаи исти лист * Убиство. У јучерашњем броју донели смо вест да су у Сопоту сељаци убили Влајка Недића среск г писара, Тако се по вароша говорило, иа се чак тврдвло да су убијена и капетан и пандур, да су их побили сељани села Лисоваћа, у коме је г. Недић вршио иедеђење наг уби цама учптеља лисовићског. Ми смо ову вест чули пошто је лист већ био закључен и ми нпсмо могли све овако изнети, по смо само јавили да је г. Недић убијен. Међу тим ургдник вашега |листа добио Је јуче од начелника јиинистарства унутрашњих дела г. Стојана М. Протпћа следеће писмо, датирапо 30 о. м. „Поштованп Господине, У данашњем броју јављате, да је убајен писар среза космајског г. Влад. Недић. Али то није истина. Мипвстарство ово, чим је јуче о томе чуло, потражило је од надлежне власти и добпло извештај, да је г. Недић жив и здрав, п ради свој посао. — Будите добри те ово што пре §јавите у свом листу". Нама је мило што се није обистинила вест о убиству г. Недићеву, а донели смо вест о томе иросто за то што се о њој чуло, као што и г Протић иризпаје у овом пасму да јечулои инистарстао те одмах о томе тражило 1'звештај.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ га бан Јелачић у саборскп одбор — 1)а кр <јишке реФорме, где ,)е и изаПосаво тамнавска стрељачка дру- шао на глассвојии извегатајем. Тада жина. Сем стрељачках дружпна ,је на загреблчкој правној акадеиији „Дринчићеве" у Дубљу и „Недиће- потожио испит с одличним успехом. ве и у Чокешини, засноваће се и тре- До 1851 служио је к >д војне команКа с елска стрељачка. дружина у ша-1 де у Загребу а тада дОбије за првог бачком округу. Онаће битп у Посаво 1 поджуиана у Вчраждпну. 1856 добитампави шабачкој и то у Владимир- је за мивистарског секретара у цима код оиштааске куће где је и бечком мипистарству уптураотњих зборпште батаљоно. поелова. 1862 постао је дворски За оствчрење те стрељачке лрЈ жи- саветник. 1875 постао велаки жуне која ће так)ђеунети име ког срп- ј нан вар^ждински. Говорио је и циског јунака (п> свој прилици попа | сао српски, немачки, талнјапскн, Луке), заслужује сваку хвалу ревност Францускп а латинскп. среског старешине г. Анте ЉотиЛа . 1 Он се бавио п књижевношћу. КњиГосподин Љотић исто тако живо жевн>Ј рад њег^в био је п наполи ради да се у бив. среској ку!ш у ; тичком и на белестричком пољу и Владамирцима отвори ма и најмања овом последњем нар .шито је изашао на глас

привредна школица те да и нровреда^и витештво напоредо цветају. Надамо се да ће га у тим племе-

1848 изашао је с расправом „о конституасању Аустрије по на челу

питим и корисвим подузећама сви народ. еамоправности". која је с приз-

наддежни потпомоћи.

Ослобођен. Суд вар, Београда нашао је да нема места да се уредник нашега листа ставп под суд по тужби мивистарства војпог због нештампања званичне исправке на белешку „разузданост у војсци и у 294 бр. нашега лпста од прошле године. Уреднвк се бранио тиме, да по закону о штампи има право што није штампао ту исправку, јер је неучтиво написана и навео неучтиве фразе пз исправке. Суд је уважио озвај разлог и нашег уредника ослободио. * Стање воде код Београда 30 25 Мај 1890 Код глав. царин. 3-95 м. — 3'95 метра. Пролаз иепод мос. жел. 10 4 м. — 10.4 м. опала за последња 24 с. 5 — 0 =5 сан.

ПОКОЈНИЦИ

+ Огњеслав УтјешеновиЂ Острожински српско хрватски књижевник. ц. кр.

нањем примљена и у вишим бечким круговима. Важна му је књ. Б1е Наиз | сотишеп с1ег 8и(1з1ауеп" која ^је изатпла 1859 у Бечу, 1861 издио је књпгу „Б1е МЈШаг ^гепхс иис1 сИе Уегуабзип^" а 1869 специјално дело о Крајинп „1)1е МШЈаг&гепг-Гга&е". 1865 написао је „Оаз Бопаи-АсћчаВа1)П11е12", где доказује корист такве железнице. 1879 пздао је 01е Ка1иг8с11а1;2е 1ш ногсШсћеи КгоаНеи".

*вор. саветник и велпки жупан у пен-. Због овог дела постао Је донпснп зпјп умро је 27 о. м. пред вече од за- члан бечког геолошког друпггва. паљења плућа у Загребу, где је бпо На белетристицч је отпочео песдошао у госте своме брату. С Утје- мом „Јека од Балкана", коју је на-

шеновићем опет оддази у гроб један од на,јбол>их преставника пре :о рођајне српске.\књижевности. Родио се 9 августа 1817 у Острожпну, селу у бив. Хрватској Крајпни. Порекло воли од старе породице Утјешеновпћа, чувено ј>ш у 16 веку. Учио се у.крајишким школама, али је због сиротиае морао папустити н уке, те га отац због тога да у држ; сдужбу, у фи чанспску управу где је нзучио галијански и Француску. Немајући ту будућпости Оде у Загреб у канцеларпју војне управе, те је узгред као нередован ђак учпо гимназију. Брзо постапе рачуновођа а 1842 унравпи п^ручик у Карловцу, продужујућч своје хуманатарне пауке. Ту се заљуби у Драгојлу кћер Јосипа Пукшеца Мурског команданта чете, и ожени се њоме. 1848 био је у Рујевцу, на турској граапци, као управци чиновник. У то доба позове

писао још као младић. Слачне му је садржинеи песма „Недељко" од 1860, у којој су религпозни могпвп иолитичком циљу. 186-Ј пзашао је на глас „Давидовим псилмима а , а још 1845 пздао је „Вилу Острожинску" уз коју доцније иде и додатак „Мисли крассних у«етности." 1880 нанисао је „ЈКвзотоппс х».ардинала Ђорђа Утјешеновпћа." Исте године написао је и песму „Потрес" после зе^љотреса у Загребу. Погребеп је 29 о. м. у породичној гробници. Светао му спомеа међу птгоиством.

ИИСМО УРЕДНИШТВУ 1осподине уредаиче, У 141 бр. вашега листа од ове године под „домаћим вестима" пзашла је нотица нод насловом „ерамо-'

та" у којој се папчда на г. ЈоцуЖ. Јовановчћа п мене што на првоме ручку приликом стогодпшњ. Господара Јеврема у Шапцу не дадосмо места изасланицима Вел. Школе. Цела нотица написана је скроз неистинитао Из јасно нр ^вирује да „непристрасном посматрачу" није биотолико да заштите изасланикав. Ш. колико да напојен мржњом према мени и г. Јоцп Јовановићу, оспе неправедне нападе на нае. Иначе не бп било потрзано „поверење гра1>ана" „мржња према науци и највпшем просветном заводу у Србији па најзад'и избори послапика 14..Септембра све године. Ради обавештења ваших поапмваних читаоца и истине ја и гшшем овО неколпко редака. Ручак првог дана св. Тројица није дазала општнна шабачка, вић Његаво Величанство Краљ. Услед тога тражен је од приређивачког одбора Н1 5 длпа ранпје списак лица, како бп дворскп маршал на време свима позватим гостима могао послати п>зивнпце. Пасмо ректора вел. шкоде у коме јавља д ,а и Ввл. Шкода на прославу стогодишњпце Господара Јеврема шпље два изаеааника дошло'ј'е у очи саме ирославе, каоштО и „непристрасап носматрач" призпаје. Его зашто изасланици Вел школе нису дошли у списак позватих. Међутим одб р код дворског маршала чинпо је"кораке за пзасланике и још неке случајно изостављене п сланика на сам дан про^лаве, али је добио ом,говор да се пе могу позвнти с тога што је већ сваком одређено месго, па би се позивањем њпховим морао да квари це > рел. Одбор је дакле са своје страве учпнио све да одапошгу изасланицима велике школе, а што на ручак нису иозвати узрок је што је доцкап јављено одбору о њима. ГГрема овоме нека оцене сви часни људи да ли има какве крпвице до мене што изаслапици Вел. Школе вису позвати на ручак које је давало Његово Велпчанство, н колико су црема томе Онравидан напади, в не нристрасног посматрача" на мене п г. Јоцу Јовановнћа. Примите г. уредниче уверење мог поштбвања. 28/У 90 г. Шабац. Л>уб. Ћири^ проФ.

подлиота: КРБАВАГОДИНА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(93) ■— По дужности! Треба сад да вас прегледамо, па и нечекајућимој одговор, он се маши и извуче ми златну иглу из вратне мараме: — Прво ћемо ово! рече он. Ја га погледам зачуђено. — Шта! Зар је код вас и игла о ружје? — О, колико је случајева било да се људи и најмањом иглицом убију! — Ако вас само та брига мори, онда можеге безбрижно спавати. Жандарм не одговори ништа, но ме \ле за обадве руке, испружи их, и рече

ми да их тако држим. Он прво загледа наруквице и скиде их, а мени рече да руке могу спустити. У почетку ја сам мислио да ми скида наруквице с тога, да му не сметају. Међу тим, наредник скиде с наруквица велика сребрна дугмета, наруквице ми врати а иглу и дугмета мету пред иследника чисто с неком гордошћу, као да Ј је хтео рећи: „Ето, видиш! Ти си све ово заборавио и да није мога опрезног ока, овоме зликовцу остала би и игла, којом се може убити, и дугмета од вредности, којима би могао кога и подмитити!" После опет приђејк мени: — Молим, свуците капут! Свучем канут, нредам му га и он га узме пипкати. Загледао је лице и поставу, испиикао је и савио сваки руб наЈкапуту, брижљиво је исиитивао свако дугме, загледајући да ли није што у дугме увучено и ушивено, а тако исто занирио је у свако месташце на каиуту где би се што могло записати. Тако Ј *е редом прегледао и сву оста лу одећу, па и саме преобуке. Код кошуља је нарочито загледао да није где год што написано.

После овога настало је прегледање моје личаости. Прегледа ми прво косу и браду, пипкао је свуд ио коси да немам где што залепљено и скривено; завиривао је у уши, испод грла и по устима. За тим ми рече да скинем чарапе. После је нрегледао редом међу појединим прстима, не заборављајући чак ни боре на табааима. Кад је и та операција била готова, наредник се извини да му је така дужност, па обадве руке завуче међу ноге. Ја се насмејах и приметих му само толико, да до сад мушке руке нису туд завлачене и да би тај нретрес свакако боље свршила каква полицајка. Стари г. Карамарковић окељи се на својој столици, иследник диже главу и ногледа у нас, а наредник само трепну два пут, па продужи свој посао. Невичне људе јамачно ће изненадити оваква претресања, јер тешко да се ико може сетити шта управо траже полицајци, кад овако на ситно претресају човека и броје му сваку длаку на телу. У ствари је ово: (Наставиће се)