Мале новине

Натписи у Шапцу *) Поводом дол ^ска Његовог Веднчанства Краља Адександра у Шабац п поводом стогодишњице Господара Јеврема били су на триумФалнпм каиијама и на транспарентима сдедећи натдиси : Шабац Те с диком гдеда Твој му долатк ирија, Ад Те је, Краљу жељна И — Македонија. Поврати 5 ;се сроска Круна Србија је већ у срећи Ал још нема патријарха Јјш је Србин роб у Нећи. Као што је силни Душан идадн На Велблужду Бугаре савдадо, Тако и Ти, на Косову нољу, Старе српске душмане надвладо! Србин жели, Србин жудн, Да га с Тобом мине туга: И да стресе ропске ланце И да нема тешка дуга. Босна не сме да се јави, Ал јој српска радост мила, Иа те тајно, жељом својом, Из окова поздравида (аз даљине) Сав се Шабац радује Што касарну спрема Ал му жао, што Више Женске шкоде нема. Узаман су јадп, Кад се Србин нада У будућност своју И свог Краља млада Као што Ти растеш Нек Србија расти У сили и снази У слави и части!

Све је добро — зло је само, Што се Срби вечно гложе, Ал' дај боже, да се, једном, Под управом Твојом сложе! И ти си био маљи, Ал сад си много већи И српски род ће расти У слози и у ».рећи. И лекарство и просвега, Па и војска дпже глас: „Јеврем даде свуд полета!" И привреди беше спас. Шт > се Мачва уредила Његова је трудба бпла Што се нрочу Шабац град Јевремов је био рад. Што је Босна одржада Своју стару српску жуд Нек Јеврему буде хвала, То је, опет, његов труд! Част људама од просвете, Што разгпаше умни мрак, Те и Српству свест долете, И сину му знања зрак! На ванредно искићеном дому господара Панте Пет. Куртовића у коме је о кео бив. краљ Милан, били су на стубовима ови натписи: Колико је Шаапу мио Славнп прадед, Јеврем, био Још се више Српство мило Праунуком поносило! Шабац св ју част одаје Управиику старом свом Нек му спомен дуго траје, Нек се слави његов дом!

*) Није нам на ино, морајјо ИриМетити да су натписи у патриотоком духу. Али што се тиче песничке стране, они нимало нису И80стали иза стихсва, који се ивносе у ,,Силаску с ирестола" приликом једног »ладалачког дочека у Ордовцу. Ур

П 0 3 Д Р А В И 0 стогодигињицп РоспоАара Јеврема Бвоград. — Г. Јовановићу председнику приређивачког одбора прославе госп. Јеврема. Срцем и душом учествујем у данаШЊо прослави славног прадеда Мога Милог Синамолећи се Богу да иодари Шанцу и његовим становницима свако добро и благостање. Наталија.

Београд. — Прпређивачком одбпру Шабац. Честитамо светковину којом се изражава нризнање заслугама дриносчвског војводе Господара Јеврема Т. Обреновића, славнога прадеде нашега љубљенога краља. Тонло и усрдно поштовање оних који су послужиди народној слави јемство је и даљем усаепшом развитку вародном и наиретку наше драге отаџбпне. Слава Јеврему Т. Обреновићу. Живео Краљ Алесандар. Др. М. Вујић, М. Кр. Борђевић. Ав. Николпћ, М. Јоспмоваћ. Бвоград. — Одбпру за дочек и цроелаву стогод. Господара Јеврема Т. Обреновића Шабац. Кад ми није могуће да будем присутна данашњој свечаност^ п прослави мога деде гчсподара Јеврема, онда овпм путем благодарим одбору на позиву желећи да се хиљаде захвални патриотс. Живели Шапчани. Катарина М. Богићевић. Букурешт. — Господину Јовану Јовановићу нредседнику општине Шабац. Моја жена и ја врло дирнути нозивом који сте нам изволели уиутитп поводом стогодишње светковине Госиодара Јеврема, жалимо што не можемо доћи у Шабац а желимо Србпјн срећу и напредак под владајућим Краљем из династије Обреновића која је основала незааисност и величину отаџбине. Алексадар, Симка Лаховари. Б. М. — Одбору за дочек и прославу стогодишњице Господара Јеврема Т. Обреновића. Шабац. Почаствовапи позивом одбора да као Фамилија Господара Јеврема, будемо учасници у прослави данашње стогодишњице његове, а међу тим спречени да на ову нрославу д фемо молимо одбор: да потписане п као чланове Фамилије Господара Јеврема и као своје земљаке извинп, што се при рајбољој жељи "и вољи, не могосмо позиву одазвати; п да уз срдачну благодарност пашу на указаној пажњи и позиву, прими у исто време и паше најтоплије жеље: да рад одбора, да рад родољубпвнх Шанчана послужи као пример признателности заслугама Обреновића, да поред доказа о вепоколебљввоЈ вези н заједници Шапчана у судбини својој са династијом за службу Обреновића буде Још и истинско зна мење срегније будућности срнске.

Слава Шапчанвма! Живели! Антоније М. Богићевић, Милан М Богићевић и Мијапло М. Богићевић. (Настави ће се) Ученицима Краљевине Србије. Готов сам са својим „Вотаничаром ", тј. ручном књагом за ботанпсање у Флори целокупне Краљевзне Србпје, а по диотомном систему, по којем сам своје ученике 30 година упућивао у одређивању и по знавању биљака. Овај сам рад започео још пре две и по године иа с тога ми је и жао што нисам схигао на време с преписом на чисто, те да га предам господину мснистру просвете још пре своје 30-годишн,е проФесорске славе Ала, и ако нпсам стигао на време, да вас за овај свој свечан дан обрадујем ппак надам се, да ће то скоро бити, и да ћемо још задовољније него пре крегати се у разне крајеве наше отаџбине, те да на освову мога Вотаничара одређујемо и изучавамо биљке, примењујући га тако у практици брзам и лаким начином. 28. мај 1890. Београд. Коста Црногорац, проФесмр II. гимназ. ТЕЛЕГ РАМН 28 маја Вудим Пешта. Буџеска комисија аустриске делегације примила је без икакве пржене буцет за војену м арину. Париз. У парламентује Рибо изн е о услове под којима Фравцуска пристаје на конверсију дуга мисирскога; у даљем говору конт статује зфивременост енглеске окупације, не еумља у извршео б е ћ а љ а Енглеске да ће се повући; заврши, рекаВши, Да Француска жели да живи у најбољИМ одиосим са Ен глеском, али не може да дозволи без протестирања, да се Енглеска стално учзрсти у Мисиру. Парламенат је носле тога усвојио закон да се сачувају најславнији спОменици париске изложбе на Марсовом пољу.

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН„ЕМИЈ1А ЗОЛЕ прввод с Француског

(26) — 0, не бој се, синко! рече Фазија. Флора је кашто луцкаста, али је вешта, добро иази шта ради.... Хвала Богу, ово је већ пета година нако се није догодила ннкаква несрећа. Пре је пеки човек прегажен. №и смо опет ималн краву, па је дохвати воз и искида Јадно живинче! Н ђосмо јој труп овде, а главу чак доле код тунела.... Поред Флоре може човек бпти са свим без бриге. Камењар иређе преко пруге, чуло се шкрииање његових кола све даље и даље. Тетка Фази>а ноче опет свој обачан разговор: ниташ за здравље. — Па како си ти сад са здрављем, јеси добро? Сећаш ли се како си боловао код нас. а декари нису знади шта ти је? — Сад сам, вумо, а свим здрав. — Одиста! Све нрошло. Зар престала она главобоља, иза тшију, иа они насгуии грозЕ-ице,

па она суморност што те гонила да се кријеш као зверка у јазбпну? Што је Фазија више говорила, њему је било све теже, обузе га нека злов <ља, коју прекиде рекавшп озбиљно: — Ја вас уверавам да сам са свим здрав.... Није ми ништа, ама баш ништа — Е, ако, ако, синко!... Та не би мени било лакше што би ти боловао. Па онда, у тим твојим годинама и треба да си здрав. Ох, ништа лешпе од здравља !... То је баш врло лепо од тебе што си дошао да ме обвђеш, а могао си се на другом месту забављати. Је ли ? Ручаћеш с нама и сиаваћеш горе на тававу, до собе Флорине. Опет затруби труба и нрекиде јој реч. Беше се већ смркло. Обоје се окретоше прозору, и једвл су познали у помрчиии Мизара како разг. вара с неким човеком. Изби шест сахати, М зар уступи своје место заменпку, који је чувао стражу ноћу. Ето и он ће се једном одморити, пошто је провео дванајест сахати у оној дашчарицп, у којој је сав намештај — мали сто с апаратима, клуиица, и иећ, која је тако угрејана да је морао држати готово непрестано отворена врата. — Ао, ето га! Сад ће овамо! нронрмља јтетка Фазија.

Оглашени воз стиже, био је гломазан, врло дуг, тутањ му се чуо све јаснпје ијасниЈе. Жак се наже да би га болесница боље чуиа, дирнуло га је њево жалосно стање, хтео је да је утеши. — Чујте, кумо, ако он одпста има какве рђаве намере, можда ће се тргнути, кад види да сам се ја умешао.... Не би било с горега да мени поверите ваших хиљаду динара. Она се и иоследњи пут успротиви. — Мојих хиљаду дннара! Не дам ни тебн ни њему !... Волим црћп, кажем ти ! У тај мах прође воз, брзо као вихор, рекао би све однесе пред собом. Кућица се затресе, задухну је неки ветар. Тај воз ишао је у Хавр, бпо је веома натоварзн, јер је тамо била некака светковина сутра у недељу, пушгала се нова лађа на море. И ако је јурио брзо опет се кроз осветљена окна на вратима могли видети птни вагони, многе главе поређане, једна до друге, свака са сиојпм проФилом. Све промакоше, изчезоше. Што ти је свет ! Опег руља, руља бескрајна, у оном тутњу вагона, звнждању машина, зврки телегра*а, и јеци звона! (Наставаће се.)

оо