Мале новине

Б°ОЈ 153

СРЕДА 6 ЈУН!?99

годинд ш

43ЛАЗИ СЗАКИ ДАН

број хо. п. д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ■:ц ТОХШЂ .у '">0 динарг

иисма и ргкоииск шаљу ск Иласниеу „Малих Новена" ТбЈтлкчин ввкац бр. 17., нв егњци,1 сп Р ат У-

ж по године . » ч хесеиа .

. 10 дкк&ра

1Б Ш Ш85«.

ДПЕВВИ ЛИСТ СВАКОГА

првтплата из унутр. полаже се саио код поштг 1а Безград нета првтгмате — .Чист т продаје на број

Јдвг.шг а ов ,-ф»м& код оеију пв1и .а у Срб>> —0 ЦЕНЕ ОГЛАСИМА За ирвиј играви од иетит. редл 20. пр, длв.. л еа чкткртој од петкт реда 10 пр. див. с.РНПССЛАКО отије 50 пр. д. од сетит реда. КШНВ 2Е1ТОК&

Оглаои Јбвтино, пе потреб* к са оликама.

За овако еглгшен.е п<а*а ое држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ПОГЈДВИ

№ СРПСКИ ИЗВОЗ НН „балканија

а

тражи за горње куће ове српске производе: 1) Црева за к о б а с и ц е и жице; 2) Ковиље ј овогодишње 3) Коштице од шљиве џензрике ј бербе Писмене понуде и цене ваља слати што пре. Н у д и пак: 1) Гранчице од племенит. ружа (100 Фели) за каламлење (окулирање) и т<» 100 зрелих окаца (пупа) за 3 дин. Шаље се поштом, добро омотвно, да свеже стигне. 2) Рецепт, како се оставља цело в о ћ е за к о мп о т, п ов р ћ е (парадајис, краставци) иреко зиме без да се квари и у пари кува. За рецепт ваља у маркама послати дин. 0 60. 478 2-5

II К X п ж ж к ж ж ж х ж

на Теразијама,

^ОСТИОНИЦУ и кчФану код „Златног Крста" познату од воше годпнз, узео сам под з-.куп од 1. Маја. Исту каФану препррао еам са собама за иреиоћиште и у свему ренолирао са сасвим н<1вим намештајеи. Молпм поштоване пријатеље, познанике п иутнике ,-а ме својом поеегом удостоје. 0 добром јелу, иићу п тачној услуга свакп ће се увернти. Кост и изван каФане даваћу но најумеренијој цена. 0 иоштовавем Петар ЈовиковиЋ Шапчанпн, каФеџија пређе код 407 Скупштпе.

X п ж ш ж ж п п п ж ж ж

Фришка кашкаваља првог квалитета добио еам

477

Тодор—Пракљача код Македоније. 2—5

КУРС Берлин, 4. јуна Новац Наполеон марака Пгтири Српске жел. обвеанице Ш А. Српске жел. оЛвезнице 1Н В. Српске златне ааложпице. Српска рента 1884 Срп. дуванска рента

Курс робе 4. јуна

Хамбург. Кава ва јуни 89 1Ј4 засептемб. 88 3 |4 ва децемПар 82 '[2 Хавр. Кавазајуни 112-—, за септ. 111' Беч. Шеница Фор. 8 47 кукуруз ч -ор. 5 3") шећер Фор. 15'50 Будимпешта. Шенвца ®ор. 810јесењазоб »ор. •— кукуруз Фор. 5*16 јечам 6 18 Праг. Шећер Фор. 15-50.

РУСИЈА И&А РЕЧ Наше политичко обзорје све се вигае мути и облаци се на њему све више гомилају. Једно за другим брзо се гомилају Факта, која показују да стојимо иред врло озбиљним догађајима. Тек ономад издата је наредба угарскога мииистарства, која забрањује увоз наших свиња, кад се међу њима нађе ма и једно бравче болесно или румунскога порекла, а већ дапас ми имамо несумњивих доказа да су болест и страно порекло били само изговори за угарску владу. Данас већ с аустро угарске међе враћају се од реда сви транспорти српских свиња, враћају се чак и непрегледани вагони са свињама. Угарске власти чак неће ни толико дасепотруде да бар приФорме ради завире у чопор свиња, о коме веле да је болесан. Ономад су враћени из Земуна вагоии са свињама, на

16-18 ипо

м. м. м.

90 50 87-50 89 75 87 88-20 којима срнска пломба није била ии I кидана, дакле вагон није ни отваран. Чујемо да се почиње враћати и срнска рогата стока а има и таких гласова, да су из Земуиа вракена два шлепа ерпске шенике. Шта све ово значи? П> нашем разумевању, ово је чисто и просто почетак економскога рата — Ауетро-Угарска га иочиње она га изазива, а Србија — шта ће? — хтела не хтела, мора га нримити. Може Бог дати да се догађаји у носледњем тренутку и на боље окрену. Али но овоме, што до сад видимо, ми стојимо пред отвореним економским ра том с Аустро-Угарском. Шта хоће АустроУгарска овим ратом ? Шта јој би на једаред те овако из небуха нотеже иза леђа вешто скривену камџију и ноче нас њоме ударати ? Да ли јој скривисмо тимешто су нам свиње збиља болесне? Или се наша сусетка испизми на нас што се међу нашим свињама нађе и но које румунско свињче? Или јој, можда, жао што с Румунијом, с којом она ратује, закључисмо трговачки уговор? Другим речима, да ли су економски разлози узрок овоме екЈиомном рату, којим нам АустроУгарска нрети, или се ту крију други и друкчији н узроци побуде? Ми смо независан, самосталан орган, говоримо само у своје име и с тога ћемо говорити отворено. По нашем разумевању, ово што данас чини, Аустро-Угарска чини иоглавито из иолитичких разлога. Аустро-Угарској не допада се садашње стање у Србији, Она хоће или да га навије на своју страну, или ако то не иде, а она да га — пребије. Наравно, Аустро-Угарска мора имати својих важних разлога, кад се већ решила на такав од . судан корак. Ми ћемо доцније казати шта мислимо и о тим ра злозима. Што за сад истичемо као главно то је: Аустро-Угарска се решила да буде на чисто са стањем у Србији. Она хоће да зна на чисто

хоће ли Србија бити с њом или прогив ње, на случај великих јевропских зшлета? И не само што хоће то да зна, по је ево вољна и својски да поради да Србија буде с њом. И ако Србија то неће милом, АустроУгарска ево хоЛе да је на то нагна силом .... Јес, Аг/стро-Угарска је ево готова, ма било и силом, да створи и иодигне у Србији такво стање, које ће њој бити наклоњено и за њу иријатељски везано, То је задатак, то је циљ, а забрана евиња и нагоњење Србије на економски раг само су средства, која треба да иоелуже овом крупном задатку. Према свима досадашњим знацима, ми тако схватамо данашњи иоложај. Но дај Боже да се нреваримо! По нашем схватању, дакле, ми се иалазимо пред економним ратом с Аустријом А шта се све из тога може исплести, лако је п јгодитп. Но ми нећемо да хитамо и да претичемо догађаје. Да ли се из економског рата неће изврсти рат политички, а од рата политичког доћи и до рата војничког, — за сада нећемо да нагађамо. Главно је да овде усчимо од каквог је значаја и замашаја по нас економски рат с Аустро-Угарском, у који као да, у име Бога, већ полако улазимо јер баш у тренутку, кад ово пишемо, чујемо да је Србија јуче вратила неке вагоне натоварене урађеном кожом аустро-угарском под изговором, да, се показале да су коже од заражених животиња, а чујемо да ће почети да враћа и све аустро-угарскетканине, са разлога гато је хемијска анал..за показала, да су боје тих тканива отровне. Све ово били би озбиљни знаци да наступа економски рат с Аустро-Угарском , а на прагу тако круинога догађаја наша је дужност рећи, да ми тај рат сматрамо у данашњим нрпликама као голему беду за Србију. Наравно, ако будемо изазвани и ириморани на рат, шта ћемо? ми ћемо « е боритп, апеловаћемо на српски патриотизам, ианрегну-