Мале новине

ћемо сву снагу нашу, прогна- овога рата. Али мање више то кану. гледа у наш руску аван -|ши и сад, да се Босна У нуж

НвМО СВу СНЈАГу ЈЈашу 5 ирих па- ^ ^ ћемо из својих домова и из своје ће бити и с осталом трговином гарду, гледау нама рускз агенте 'ди морала датп Аустрији кончић, и сриском, јер дође ли до рата, и руске политичке послушнике. нременом Русија ће н»у "" ~ ' "* ' •* - оилипи I л/1»л^А1тттттт ТТАТСО

домовине и последњи —.—, ј ~ г .. последњу мрву аустро-угарских забраиа ће обухватити све иро- И кад нас данас удара екон01У1- ослооодпти, — нокажели се, ве - " оммм Аузлпвампм пжтм она нас I лимо, то, онда нашој северној

али у опет

ироизвода, и уверени смо, да и изводе. Аустро - Угарској неће бити до тт

ским буздованом свајим она нас лимо

онда нашој северној

ј браћи нека не буде криво, ако

Народ, којиједо сада с тегаком као ТЗКВ8 УДара. песме. И њена ће се глава ну- муком једва плаћапо нешто ма То неће да каже ни г р оф | Србвда, остављепа сама себи, шити те тош како ће се пуши- ло пореза, тада ће престати са- Калноки, то неће рећн ни наш оуде прииуђена учпнитн и тако ти кад гракне сав онај трго- свим, и влада ће се наћи нраз- Сава Грујић, т, ће ирећутати ^што, што ће је удаљавати и одвачки и индустријски свет, који них шака иред свима потребама и г. Перснјани, алп то сме итојрођавати од велике Русије, 0 д ј е живео само од извоза својих државним. Чиновништво ће ос ево каже један независан српски тога колосалног северног сунца производа у Србију. тати без плате, настаће општи новинар. које сија али које не загрева, Али светооиет нам не смета! мораторијум по њ вољи, п шта Јес, света, православна, вели-|те на његовим леденим зракама ништа дапризнамо, како би еко-!ће из тога следовати, лако је ка Русјо, нас мале и нејаке; тамап могу балканске државице ! амо на Бачкану ево почињу ј смрзнути се од зиме. Русија ваљда неће чекати д!

комски рат с Аустро-Угарском | нредвидети.

за нас био голема нанаст.

да

Напавно Аустро-Угарска се притискивати и давити економ г Л7 V 1 ,, и она за то и ис- скит ратом једино с тога. што јој ми одавде шаљемо деиутациВраћено Је тек " екол "^ јЈ . * на е кономски рат, нас рачунвју као твоје поузда- јје и да је званично окумимо као нори свиња, и цене свињама,: теруЈе с \ ^ ио саВ езннке. ! иокровитеља и спаситеља нашег. Чујеш ли тп то? Видпти ли; Она ваљда и без наших објаш-

коте су до ономад биле 4 што што рачуна да садашњи режим; не Савезнике. Ј Ј 1 ___ т,1Ч- Члпепг ли 1

гроша по кили, већ су спале на 3 гроша и 10 пара. Па и оволика цена одржала се само тиме, што су до јуче београдски касапи још нешто кушвали. Али њине су потребе мале и оне су већ нодмирене. Шта ће бити сад с овим другим чопорима свиња који

не може издржати та ј рат; из- ј нурена Србија мораће пајпосле ти то ? Водиш лн тн каква г.' Д | 1Б ења зна у колпко брапи своје да капитулпра, ди се преда на рачуна о томе и мислиш ли што! рођене пнтересе, бранећи иашу милост и немилост и онда ћејој бидо чпиитп у нашу одбрану? | самосталност. С тога што хоЈ.е Ау трија диктирати услове > а- Сад ти пмаш реч н на теби кве хоће. је сад да видимо, је ли вољна Оно, добри Г.ог често је и иа и је ли моћна взлика Русија да ст])аин слабих и немоћиих, и мо- што стварно учнни за мале др

и што може да учиии, она треба да учпни сама. За нас нак балканске народе, I нарочито за иас Србе, ово ће

тек стпжу? У самом Пожаревцу жда би Вог дао да надменн Го- жавице балканске, кад пх пад-, бити за цело последња проба да има иа храни преко 8000 брава. | лијат аустрискн надне нод моћна Аустрпја почне давитијједан иут бу,

Смедерево је препуно, У Бео град ее чопори сваки даи довлаче. У овом тренутку кад ово

лцјат аустрпс! ударцем

оудемо на чисто, шта

из ираћке иејакога једино из подозрења да симпа- од кога можемо очекпвати

Давида срнског, али свакако тишу 1 усији

ова

, , Колико па кога можемо рачунати. економска борба големо је Мн нећемо говорити^ шта и Покаже ли се да, норед свега

нишемо, 3600 брава иотоуво иекушење за иатпу пеЈакуотаџ зрелих свиња чека да се у о- бину, кој'ој тек треба екоиом вом тренутку извезе из Србије. ска и Фипаиснјска оиорављења... Ко зна шта су свиње, знаће " шта ?начи зрео чонор. И таквих Стојте, да станемо! чопорова данас има стотанама На овој тачцн хоћемо нешто

у Србији, а б и ј 'едан не може да се уиитамо ј п.епа је дуо/сност да Србију да се извезе. Зашто пас Аустрија сад иа заппити, кад Србија невина Шта ће бити од трговаца, једаред иочиње овако дунгаап"; з.бог и>е страда који су узајмљеним новцем ку- ски гонити и тражити нам свуда ј Јес, сад је н пили свиње? Шта ће бити с они- длаку у јајету, кад знамо даЈ'в|ОВО је ирилика да видимо ма, који су цео свој иметак^скр- иод ирошлим режимом с.асвпм • "** кп.р друкчпје било? Одговор је лак; ои је прост

како велика Руеија треба да у нашег прпјатељевања сРусијом, чини за нас мале, којп због ње ј суседпа Аустро-Угарска опетза ^ 1 ' то заврће иама шиЈ*у како она хоће, па нпком ппшта, нама грбииа нуца а руске иам сузе не помажу, — покаже ли се, велимо, то, опда нека браћи Русима ие буде ппш а чудно, ако у Србијп опет оживи она струја, која је господарила до доласка радикалног режпма и Србија се

страдамо. Оиа ће то сама шубоље знати, она ћеиремаприликама иајбоља средства изабрати, али свакако она је позвана н

и иде

хали у један чонор свињаг Ч и т а в ј *едан ред љ у д и, онаЈ' р- д љ у д и, који иајвише п кратак: Нас Аустро Угарска у н о с и пару у н а р о д и овако сод бије иао руске саве„нема ти, знике.

за који сељвци веле: брате, слађе иаре од оне што ти је да свињарски трговац" -

Јес, од доласка радикалне владе Аустро-Угарска гледа у

тај читав ред пропашће услед нама русие снввзничкв на ђзл

ли руско иријатељство даље од; опет нађе у аустро-угарском празпих речи и голих обећања? колу.

Покаже јш се нак иовомпри- То ће бити жалосно, али то ликом да нас Русија теши само; ће бити иеопходно. гробароком надом, како она па Народи пе живе од иразних крају крајева иеће пустити да симиатија далеке прекосветске Србија баш сасвпм проиадне,; браће, по од реалних, економских као што пас је тешила 1812., и политичкихчињеница и ирилика, 1815., 1876, и као што нас те-'у којима су креће.

К Р В Д Б Д Г0Д11 (Дневник једнога роба) Побележио Г1ЕРА ТОДОРОВИЋ

197) Месец се беше са свим отео од мут них облака и запливао преко ведрих висина, просипљући по земљи своју меку потмулу еветлост. На Ј*еданпут с Калимегдана се зачу гласна свирка. Писку танких виолина пратили су звонки гласови блеханих инструмената. Но један кларинет и један 1 -лигелхорн као да су се утркивали, наткриљавали су све својим меким, складвим а Ј"асним

гласовима, који су дивно одјекивали иа тихој јасној поћи. Ова је музика тамап пристајала уз моје сетно расположење. Она| још више затеже оеетљиве жице, и ја осетих како треперим целим телом. Музика је свирала иред „Српском Круном." С Кадимеглана се чула граја и говор. Некаква весела дружиница, јамачно каква гомилица ђака, тихо је певушила некакву сентименталну несму нашу, које се вигае не сећам. Ја се сетих мога ђаковањи, сетих се оних чаробних, никад незаборав.љених ноћи, нроведених с друговима у слатком младићском сањању и песми иа овом истом Калимегдану, по овим иотим алејама, с којих се и сад чује и осеКа дах безбрижне младости. Свет, људи, друштво — све је то још тако близу, жуборење живота ето се чује одмах ту иза градских зидина, на онет за то мене трпају у гвоздене ланце као бесна звера, проглашују ме као човека опасна за друштво, иза који треиутак ја ћу бити жив сахрањен у какач подземни каземат, где сунчева зрака никад не допире, и где уздаси сужника изумиру под дебелим сво '

довима, не пробијајући иикад у друштво живих слобоаиих људи. Из ових ме мисли трже опомена Цигина. Окивање се иримицало крају и Цига ме замоли да држим ногу чврсто, да би могао бол>е поравнити чивију. Ја сам гледао како чекић игра у окретној руцп Цигиној, и док је он удлрао снажно у железне нолуге, да их бољо приљуби, мени дође на ум: „Ах, што неће сад овако чекићем но сред цволике, па да ми сву кост смрви." И у том треиутку Ј*а сам истински желео да то буде и у два маха покушавао сам навалице да врднем ногом, да би Циганив ударио ио никљеници. Али Цига је једном руком ударао чекићем, а другом држао за ногу, и како Ј'а мрднем ногом, он застане с чекићем, намести ногу и о нет продужи ударати. (Наставвће се)

оо