Мале новине

БРОЈ 154

ЧЕТВРТАК 7 ЈУНА 1890.

година iii

излдзи св кт дан

БРОЈ 10. П. Ц.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ & годину . ... ....... 30 дикара Е* ио дивара • 3 иеоепа . ® мвара 1;Е РЕТ1Т ЈОПКт Оглаои ]евтино, по лотреби к оа алнкамк.

ИИСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СИ ВлАСНИКУ „Мајшх Новина" Топличин ввнац бр. 17., на -срњем|[спрату.

ДИЕВНИ ЛМСТ ВА СВАЕОГА

Претплата из унутр. палаже се само код пошта За Београд неиа претплате — Дист м прздаје на број

Прлтпхат а се арима нод свију пошта у Орб*|н ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. дии, а ва четгртој од петит реда 10 пр. див. ПРИПОСЛАНО отаје 50 пр. д. од петит реда. ШШ 2ЕОТК&

За СЕано омашвњв п*а*>а с-е држ. танве 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

распродаја:

№1

чаххххххкккххххсхххххххкххх«* I $ ПИВНИЦА И КАФАНА КОД жДАРДАНЕЛА препоручује своја добра вина у и ван каФвне

к X

-51 о Рч нн н-ч о Зч

х X XI XI џ М \ш\ Ц <> М| § |м| м X X 8

Нашу књижарску — галантериско-нирнбешку и са разним луксузним стварима снабдевену радњу преселилисмо у кућу господ. Ник. Радојковића киез Михаилова улица број 15 и сву још заоставшу рову испод ноштаиа расподајемо. ФИЛИЈАЛ ЕЊИЖАРЕ Бра&е М. Поповића кнез Михаила ул. бр. 15. 469 3—20

к к

К п п и к

о о о о о о о о о 3

о а о г-1

Ж ж ж ж ж ж ж ж ж

1 литар старо црао (неготинско) 1.— дин. 1 п п п » —'80 „ 1 » л —60 „ 1 „ белог (Јгађчрнтера) I - — „ 1 „ „ смелеревског старог—60 „ 1 „ „ шилера неготинског — 60 „ 1 литар шљивовице старе 1-— „ Димитријв Крстић 456 6—10 код Дарданела.

X ж ж • ж

1ЖХ1

*»хххх->

151

РАСПР0ДАЈА!

Фришка кашкаваља првог квалитета добио сам Тодор—Пракљача 'код Македоније.

477

4—5

О 8 О О 8 § О 8 О о о

ШЕЛ ИМПЕРНШ који је до 1. МЕЈа држао г Дим. Марковић под закуп узео савд у сво|е руке Снабдео сам га новим намештајеж, добрим пивом и укусном кујном. ' За умерену цену као и за тачну послугу јамчи сопственик хотела и Хетедијер. СТ0ЈАН К. Т0Д0Р0ВИЋ 475 3—6

ЗВАНИЧНА ИСИРАВКА На бе/ешку под нас.товои „Указч" у бр. 149. „Малих Нована" ове године о том „како је и овом приликом изостао један писар, који се сад премешта но молби, док ее његови млађи другови унанређују", — министарство правде изјављује: да то ие стоји. Од судских пвсара један је премештен из Ниша у Београд по молби без ушапређења за то што је добио другу класу 9. августа прошле године, а, његпви овим указом унапре^ени другови добиди су класе 26.

изасланик отишао је у Пешту, јамачно да покуша какав споразум, али тешко да ће што учинити. У осталом. ствар не може дуго остати у неизвесности. За 3—4 дана знаће се сва ситуација на чисго. Остављајући владу и власт нека чине оно шхо мисле да им је у овим приликама дужност, ми грађани треба такође да се упитамо, шта је наша дужност у оваким приликама? Ту има стотину питања, која ваља расправљати. Ми ћемо оочети редом и говорићемо како нам кад о чему дође на згоду. Данас ћемо рећи коју о српским тканинама. Код нас се за ово двајестак поеледњих година развио такав раскошлук у животу, да би против тога морали што пре тражи-

шт СРЈТСКИ извоз нн БАЛКАНИЈА

тражи за горње куће ове српске производе: 1) Црева за к о б а с и ц е и ж и ц е; 2) Ковиље | овогодишње 3) Коштице од шљиве џенарике | бербе Писмеие понуде и цепе ваља слати што пре. Н у д и пак: 1) Гранчице од илеменит. ружа (100 Фели) за каламлење (окулирање) и то 100 зрелих окаца (пупа) за 3 дин. Шаље се поштом, добро омотано, да свеже стигне. 2) Рецеит, како се оставља цело воће за компот, пов р ћ е (парадајис, краставци) иреко зиме без да се квари и у пари кува. За рецепт ваља у маркама послати дин. 0 60. 478 3—5

мајапрошле године, и од њега служе ти лека и • * * више скоро годину и по дана. Од Ј д

млађих писара нп један га није иретекао. Из минвставства правде 4. јуна 1890 г. № 3166 ; у Београду.

ГМС ИЗ ПУ5ЛИКЕ Затегнутост у трговачким односима с Аустро-Угарском све више расте. Сточни трансиорти једнако се враћају. Сад чујемо да ће се ограничити пристајање аустро угарских пароброда уз српску обалу. Неке ^ирме наше враћају опет аустро-угарске производе. Тако чујемо, да су враћене доста знатне количине каве и шећера, а и неки артикли из мануФактуре. Један српски

њих неприлика с Аустро Угарском. Између осталога, ту долази и раскош у одећи. Нарочито су женске у томе далеко дотерале. Учињена је промена и у томе, што се пре бар по што год носило и од српских ткани• на, а сад је дошло све туђинско. Ни саме кошуље нису нам више од срискога платна. Човеку, који се иоле мало боље одева, потребно је да изда годишње бар по 300 динара за саму одећу, и то све оде на страну за туђе производе. Томе треба тражити лека. Добра воља свакога појединца ту много може. А још више може удружена снага више појединаца, који се реше да се

•а-