Мале новине

одевају сраским производима, да један д;>угоме у томе помажу и да један другог контролишу. Ово би бши дивна врилика да се стварно номогну и они замеци ткачке индустрије, који код нас већ постоје. У сваком граду, у сваком се-

брика данас ]едва жавотари, а требала би да чини милијуаима и милијуаима годишња обрта, и могла би да одева бар све варошане срнске? Одговори су за то различви. Једни веле до је то са нем&рг, и мајмунлука српског, све тр-

лу српском треба да се саставијцимо за страним, па ма било и дружина, која ће се заверити да горе. Други криве кројаче , се одева српским производима, веле како онн неће да узимају која ће носле ту мисао ширити те српске штоФОве, а и кад уздаље. БеоЈрад би требао у томе му она преваре Фабраканта да прењачи примером У Бе- и не пл&те му јеспаа, а он ограду треба да се оснује вели-; други аут не да, они на то дика патриотска дружина. која би гну дреку и свађа је готова.

била као неки главни одбор, који би стајао у вези са свима сличним дружинама по унутрашњости, служио међу њима као спона и притицао им у помоћ саветима, уиуствима и свим лругим, што буде потребно. У вашем л#сту још прошле године изаесен је врло подесан предлог о оснивању једне привредне натриотске задруге, којој је управо < ад доба да се оствари. Онч ће бити од помоћи у многом иогледу, а у ирвом реду номогла би .да бар ми мушки пре станемо одевати се ст раним штоФовима То би био велики напредак, а, верујте, тако га је лако остварити! Ето, Богу хвала, ми већ имамо једну сасвим модерно уређеау Фабрику мушких што

Најиосле трећи криве и самога г. Минха Час веле ннје му добар јеспан, час продаје га скуно, час опет да неће да кре дитира кројаче док страти Фабриаанти дају кредита. У овим оатужбама има п етераности, али у наведеним узроцима, зашто та ]едина Фабрвка српска тако слабо наиредује, биће и доста и истинитих, а најглаввији је онај наш ериск« немар за својим. Од тога се морамо што пре лечити. Оснм-

дуж железничке линиЈе, а одатле да се разилазе у -све кутове Србије, — учинимо све то, на да видимо сме ли, може ли онда тај Фабрикант давати скупо или протурати рђаво инрађен штоф, зашто би заслужио да га човек жива — хајд да не кажемо, страшна је то реч како Србин то обично каже. Учинимо ми спрам произвођача , спрам Фабрике нашу дужност, па ће онда и Фабрика морати да ирегне св:ш снагом да задовољи публику најлепше и најбоље. Купујмо, дакле, одећу само од српска штоФа. То нека нам је почетак и лозинка. П. Бор. <о»

Нохара. 5. о. м. ноћу ушли су неиозната лопови у кућу г. Пајевићке на Теразијама, а у стан ЈозеФа Баризона стругара и однели нешто од одсла. * Протерани. Све бугарске емигранте, која су цротерани из Бугарске и дошло у Ниш, српска влада проте-

нање нривредне патриотске за- . „ п " ^ г , рала јеу Београд. Она су сви )уче доуге и ту ће много помоћи. | стагЛи овде Она ће бити као неки надзорник и суђаја и над кројачкам мајсторима, па и над Фабрикантом. Ззбрзиа. Румунсаа влада забранила је лрпетун у Румунпју бугарским : еаи рантима: г. г. Ризову, Ножчрову, Али ми граћани, ми приватне 1 Касимову, Јабланском и Стаменову, т , К"ји су обог Пањичине аФере нреличности инак смо ту пресудпи. 1 < ■> 1 Ј бачен и из Вугарсве на сриско зем-

Фова. То ]е позната Фабрика Одевајмо се ми увек само (.рп- љиште браће Миех у Параћнну. Ова!ским штоф >м ; тражимо увек }.>адиоаица израђује свак< врене! само српски штоф ; нрепоручуј- Отпуштен.

* Г.

Митгр Сгјепан штоФове, којв и по изгледу, и ! мо га сваком: заузмимо се да Љубвша, који је био дјурнвста у ' ' \ ■ 1 I .. , 7 ] мииистарству грађевнна поеле осио[ : годошње беспрекорне службе отпу-

1ш доброти, и по Финоћи ни у! нема ни једне куће сриске, у чему но уступају најбољим ев- којој нема параћинског штоФа;! штеи

ронеким штофовима.

обуцимо у тај штоф и нашу

Па загато се ми не би оде-: децу и све наше укућане, па и кааи тим српским производом, саме слуге; учинимо да се г. н ) јуримо за страним? Зашто, Минхова Фабрика : акрчи од к&л ту има. штофова за људе наруџбина , које ће стиза>и евију сталежа, за све м сва-^са свију страна; учинимо да кога, од минисгра до аадначара? сваки дан нуии вагоеи параћипЈест, питамо зашто та Фа- ска штоФа одлазе уздуж и низ-

Је оез икаквих других,узрока, но Једино радп штедње. * Похеално. Управа овд. телеграФско-поштаассе задруге, потпомогнута Гједногласним пристанвом свих св»јих задругзра, ценећи племенпти п иатриорски рад друштва „Св Саве" у седницн својој од 4. о. м.регаила је, да се задруга упише зачла-

на утемељача друштва Св. Саве. Оа своју одлуку управа је 5. о. м. и извршилв, положив од једном цео улог члана утемељача. Овај поступак телеграФско поштанске задруге за сваку је похвалу и празнање, п ми не сумњамо да ће се на њу и на управу беогр. трг. омладине угледати сва наша удружењг и што пре уписати се за члана уте-* мељача друштва Св. Саве. * Враћају робу. За трговину г. Димитрија Милојевића, овд. трговца, дошле су неке кошуље из АусЈ,роУгарске. Кад му је предата"авиза г. Милојевић је, како чујамо аа њој написао: „Пошто се грофКалноки сувише бави свињскнм и волујскам пословп ма, то нећу да примим ове аустриске кошуље, јер сумњам у њпхову систоту." Исто тако чучемо, да су многи овд. трговцивратили велике количине каве п шећера, које су били аоручилп у Аустро-Угарској. * Отпутовао. Г. Коста СгеФановвћ, начелник цариоског одељења у министарству Финансије отпутовао јв јуче на ноћ у Будимпешту. * Пристајање лађа. Како чујем =, издата је наредба да од сад на једна Лаћа не може простати уз српску обвлу после 8 часова у вече. * Сточна болвст. Из В. Кикинде )ављају н м, да је тамо настала нека ужасна зараза у рогатој марви и сввњама, те ужасно и лопсавају од те болести. * Долази у Београд прва певачица — Примадона берлинске Оиере, српкиња госпођпцг. А. Басаљевићева и певаће па великом коцерту „Веоградског Невачког Друштва" Госпођица је родом из Пеште и прва пут долази у Србију заједна са својим оцем, који је судија мацарског касационог суда а влтрен Србип патриота. — Добро нам дОшда. у-

№ БЕЛА СВЕТА — Радикклан лак прзтив љубаморе. У Бечу је ту скоро жена једнога акробата изнашла иов начин лечења 0 4 љубоморе. Акробат исприча једноме рођаку, ^а му његова млада

ПОДДМОТАК.

ИРВАВ А Г0ДИНА (Дневник једкога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(98)

Неко иза мене упита: је ли готово ? И наредник и Циганин одговорише у ,један глас: — Готово ! Окренем се да видим ко то нита, и очи ми се сусретоше с погледом једнога ОФИцира, који ме је добродушно гледао. Изгледао ми је као да хоће да ми рекне: устани! те и не чекајући ту заповест збиља устанем. Гломлзно гвожђе звекну и ја крочих први корак, Не знам ни сад ко је то био,,јер доц није расггативањима нисам могао дознати, тек у тај мах од оних људи, што су били ту око меие, неко ми пружи нов повелики кајиш (опасач) и рече полако: Подигни, господине, гвожђе, оса-

Душевни оолови, што сам их осећао катиће ти ноге вежи ланац по средини.

у том тренутку, били су тако јаки, да бих радосно поднео св^ телесне болове само да се ових душевних мука спасем. Отуда јамачно и ова махаита жеља да ми размрскају кост на нози, те да у физичким боловима заборавжм на душевне. * „Готово" — објави жандармски наредник и иснрави се, пошто је дотле једнако чучао, завирујући како Циганин окива.

Моје гвожђе било је од великих, тешких окова, који немају лчнац но су у срединп спојена великим беочузима (колутима) којчх, како кад, има по три, четири и пет, те се по њима и та гвожђа зову тројке, чегворке, иетице. Тако су их бнр нрозвали робијаши, и кад кога међу собом дирају, обично рекну: „Е, чекај брајко! -ј добићеш ти тројку.•' Или: „Благо овоме, добио петицу!" јер код тих окова што год,

је мање ових беочуга, све је о (ов тежи, јер је распон између ногу кратак, човек је сиутан те не може слободно да корача и мора нравити веома ситне кораке. И ако ми је и до данасостала неиозната она добра душа, онај добри човек, шго ми тада нружи свој кајиш, ја сам јој за то нријатељство вечито благодараи. Све ми се чини да је то био неко од робијаш^их чувара и као да се сећам, да сам га видео како је отпасао кајиш са себе па га дао мени. Овај ми је кајиш много помогао. Неки од мојих другова, којима нико није ноказао како да подигну гвожђе, осакатили су се док су с места, гдз су окивани, одведени у казамате, и после су дуго и дуго носили ране на ногама. Нарочито је Раша од тога пострадао. ❖ Вежем средњу алку кајишем, а други крај кајиша узмем у руке, тако иодигнем гвожђе и тфем, јер г. ОФицир већ стаја ше крај мене и показиваше ми руком куда да идем. (Наставиће се) о о

/