Мале новине

земљорадвичкоЈ трци налазе се и неколако победиоца из шабач^е трке. За препонску трку пријавио се велики број г.г. ОФицира. Друшгву је на дан трке стављена на расположење и војена музика. Све пам ово даје наду да1е ирва утакмица „Српског јахачког удружења" добро испасти. * Ствчај. Одељење за сточарство п земљорадњу министарства народне вривреде расписало је овај стечај: „Да би се садашње супшвце у земљи поправиле, како би се могле у њима сушити шљиве боље и брже а са мање горпва и тегобе, те да се на тај начин с мање трошка добије бољи производ, по решењу г. ;мининпстра народне иравреде ол 31. маја прошде год. Збр. 935 отворен је стечај и позвани су стручни људп, да своје иланове, нацрте п моделе са предрачуном поднесу мивистарству до 15. августа 18ч9 г д. 1Ја ка«о прошле године вије било довољно одзива, ппти је резултат био задовољавајући, п како је на збору шљиварско-житарском, којп је држан 21. маја ове год. у Шапцу, изјављена жеља, да се овај стечај обнови, то је г. мпнистар вародне прЈ.вреде решењем својим од данашњег одобрио да се овај стечај за пзраду боље и саЈфшеније сушнице обновп под ниже стављеним условима: „Планови, напрти, модели п пријаве са предрачуном трошкова имају се упутити томе министарству до 6- авг. ове г. „Ове поднесене радове прегледаће и оцевити компсија техничара и економа. Сушвице, израђене по оним плановима, које усвоји комисија, иодвргнуће се упоредном сушењу на дан 1. септембра у Топчадеру, а на месту које се за то одреди. Оној сушвици, коЈа на томе упоредном сушењу пзради најбоље суве ш.љиве п за паЈ - краће време, и која се израдом и јеФТиноћом највећма препоручи издаће се из касе министарства народне привреде сума од хиљнду и две ста динара, а за ону сушницу, која одлах за овом дође по употребљивости, издаће се сума од осам стотина дпнара. „Сушнвце су*дужни израдити о своме трошку сами конструктори, па за израду оних сушница, које олређена комисија по поднетим плановима означи као изводљиве,практичне

п за наше привредне прзлике подесне, даће ^е потребка цигља и заједнички кров за све, п у колико могућно буде осуђеничка радна снага за обичне рлдове. „На модбу конструктора, оправдану разлозима, пзаслаће комисаја ради прегледа и оних сушница, које ван Београда израђенв буду по плану које ова компспја прегледа и усвоје." & Гласачке кутије. Минист&рство унутрашњпх дела расппсало је стечај за набавку гласачких кутиЈ *а и куглица. Потребно је две хиљаде и сто кутија од лима, широких 20, дугих 20 и високих 30 сантпметара; двеста педесет сандука од лпма 15 см. шпроких и толико високпх и седам стотина сандука од летава начињених тако, да се у један сандук могу упаковати три кутпјз и неповређене нослати дотичним властима с паковањем Кутпје морају имати удесан нрорез за спуштање куглица, који ће бити постављен, и морају имати платнену кесу. у коју ће куглице упадатп. Осим тогамора на свакоЈ - кутији бита јаспо утиснут грб краљевиие Србије и текући број сапдука. Сваки сандук затвара се с три разна кЛЈуча. Сшдуцићз бити удешенп за затварање кључем илп катанцем. Мустре кутија и сандука мОгу се видети сваки дач у благајници министарства унутрашњих послова 0®ертп се примају до 16 о. м. у вече у благајници мин. ун. послова а треба да су саабдевени таксеним маркама од 10 дпн. Уз понуду се подвоси и кауција: Српски грађани 10, а страни 20% ОД целокупне вреДности. * Скуп Велпки број овд. трговаца решио се, да у н е д е љ у пре иодне у 9 сјти сазове скун у цељи тој, да донесу резолуцију о њиховом држнњу и раду, услед пајновијег ноступка Аусгро-Угарске према нама, Прпступ је слободан сваком трговцу и занатлпји. * Дописник. Пошто му је подуже време било забраљево пребивање у Београду, од јуче бави се опет у нашој средини г. Вајц дописнпк Дели-Њусгв, а уједно и дописннк многпх немачквх угледнпх листова. Г. Вајц такође спа д а међу угледне доипсни-

ке европске в мп се раду)емо што ће у Београду жпвети чо^ск којп својим објектзвним иисањем може ирипомоћи да европска публика у правој светлости види многе наше ствари. * Првтрвс. Јуче је требао да буде у суду иретрес 1. В. Пелагићу, но како оптужени није био дошао због слабости, претрес је одложен. ♦ Није излазио. Од прогале недсље није изашао нп један број „Одјека" Говорп се да је узрок овоменеизлажењу тај, што су штрајковали Јјрадници у радикалној штамнари, у кој' ј се лист штампа. * Руски утицај. Талијанскп дпст „ЛаНе", говорећи о изјавама гроФа Калнокија о Србијп, нрепоручује, намесаиштву да обузда интриге бив. краља Милана и крал.ице Нчталије. Не учинили то, о:лда ће руски утициј у СрбиЈи узети опасне размере. * Шта хоћв Аустрија? Бриселском листу „Јп(1ереп&апсе Ве1де" јављају из Беча, да Аустро-Угарска, предузимањем екопомскпх мера иротив Србаје, х>ће у Србији да изазове п .литачку кризу, исто онако К1о што ју је пзазва^а 1878 год. кад је г Гистпћ морао датн остЈвау. Даље, истом листу јављају, да се бивши краљ Милан може умешати у нолитику у корист Аустрије, ма да у Бечу сумњају да ће то његово мешање имати каква успеха. * Српски гвнерални консул у Будпмпешти, г. Сгејић, посетио је ономад мађнрскога министра трговине гроФа Бетлена. Како „Будимпештанска Кореспонденција" јављч, г. Стејнћ је изјавио грофу Бетлену да Је без његова знања и одобрења нредата јавности нота српскз владе, кој'у је он дан пре предао мађарској влади. * Изостао б!нкет. У прошли четвртак требао је бити банкег који су у частбив краља Милана хтелп приредити у Јевремовцу нроФесори В. Школе. Али како је бпв. краљ Милан био нешто слаб, то ни банкет није био но је одложен за сутра. * „Тркалиште." За тркалиште на коие ће се такмичпти приликом „Ви-

довданске утакмпце" (17 јуна) ,нзабрана је пространа иољана у непосредној близини варошп, одма иза желез нпчке станпце, тзв. „Венеција."

Продаја ложа и прибележених мвста. Бидете за доже као и за трибунска места за „Ви*овданску утакмицу могу са већ узети код друштвеног благајнака г. Влајка Идића (кнез Ме.х . ул. Крстићева кућа.

ИЗ БЕМ СВЕТА — Добра пуница. Швајцарска влада тражи од холандске да јој изда неку госпођу Беклеј. Та мпла и добра госпођа није урадида баш ништа. Она је само у Хагу најмила двојицу да оду у Фрибург и да тамо убију њенога зета. Неумење једнога од најамника да чува тајну, смело је да се взврши злочинство Ова пуаица већ је нздржала пет година затвора у Швајцарској за покушај убиства својега зета. — Сачувај нас, боже, .таких пунпца! Четврти мост преко Дуназа. Ои • ! штинска управа у Будпмпештн бави ; се сада питањем о грађењу чатвртога моста нреко Дунава. — Иеђунродни нонгрвс. Овог лета састаће се у Берлину мећународни лекарски конгрес, који ће раснрав, љати важнн суиремена медецпнска питања. Сем заступника Франпускпх (војиичкпх лекара биће на том конгресу иосебном депутацијом застуиљено и Француско минпстарство просвете. У овој депутацпји су ироФесор Леон ЛеФорт, Бушер п Шарл Гишетл. Први је про®есор много познат у Нечачкој, јер је у Францускпм медецинс<им журналима внше пута отаорено причпао да су Немци у рату нруско Фраппуском врло добро постуиалп с Француским ратним заробљенпцима, што у Фрапцуској нису никад признавали. — Умро. Народна малоруска песма изгубила је ту скоро једнога од последњнх својих „Кобзара" (иевача народних п е с а м а на инструменту „Кобзе") Остапа Верезаја у Украјини» Био је то старац од 83 године, који је свуда у народу ширио малоруско пародно благо и тиме стекао опште признање.

КРВА Б Д ГОДННА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВЕЋ

(100) Говорило се да у овом гробу лежи некакаква турска светитељка. Причало се да је она неком нриликом, кад су непријатељи оиседали град, учинила опседнутој војсци неку велику услугу, и тиме управо снаела град, те је с тога Турци и поштују као светитељку. Доста то, малено тулбе, где је она лежала, познато је било у Београду под именом „гробница турске светитељке. •' Не знам како и кад, тек једног дана видело се да је турске светитељке нестало, а

од њене гробнице робијашки чувари на правили себи собу. Ето у ту гробницу уведу сад мене. Уну гра је био мрак. Ја у1^ох нинајући. Ту ме оставише па онда за мном затворише врата и одогае. Нисам знао где сам. Прво сам стајао тако непомично неколико тренутака, не смејуки ни лево ни десно, из бојазни да о што год не запнем или да не паднем у какву рупу. Стајао сам тако ваљда неколико минути. Пссле иођем пипати и свуда у нао коло напипао сам само голе празне дуваре, сем мале блехане пећи. У овој гробници није било никакве друге ствари. Није се имало на гата сести, с тога се нривучем једном углу и наслоним се на зид, и ту чисто као да иаднем у негси занос. Из тога заноса ме трже шкрипа апсанске браве. На вратима се указа г. оФицир. Пред њим је ишао војник с парчетом лојане свеће у Ј - едној, с тестијом воде у другој руци. За н.им је игаао други војник, запрћен мојим креветским стварима. Војници уђогае унутра а ОФИцир застаде на прагу. Први војник спусти ћутећки на иатос тестију с водом и светњак

с иарчетом лојане свеће. Другн спусти на патос моје креветске хаљине, увијсне у једаи чаргаав, па онда обадва војника ћутећки иолако изађогае. Г. ОФИцир јога је стајао на нрагу. Поред шегових ногу промоли се ссол,а нечија рука и утури унутра некакву ноћну лоичину, а за тим се одмах сви новукогае, врата се залупигае, брава гакрипну, и све умуче. Ја остадох сам. Стајао сам ваљда читав четврт часа, бленући непомично све у један те један угао ове тесне, изнутра бело окречене гробнице. Био сам као опијен, у глави сам осећао нешто мутно и тешко. Иоглед ми паа,е па парче лојане свеће. Оно је догоревало. Нагло се превијем, раздрешим чаршав, бацим дугаек по натосу, нагучем гаегаир на главу и онако обувен и обучен прућим се потрбугаке по душеку и наслоним главу на скрштене руке, окренув лице у поље, да могу слободно дисатп.

(Наставаће се)