Мале новине

— Пластичке операцијв. Један индијски лекар који ирактикује у једном од најудаљенијих крајева Ивдпје, у областа Јунагад, у Кетпцару, за последњих шест година од кад ради у централној болница Јунагада, извршио је толику масу пластичких операција, управо рпнопластику (прављење вештачкога носа), колико по свој прилици ни један хирург на свету. Ствац је у томе, што је у том крају Индије јако распрострањен обичај одсецања нозева. То I 04 многих индзских племена обично практнктпкују љубоморни му жеви за казну веверн«м жеаама. Таква се операција вршп и над непријатељима. Почеаути индаски лекар дошавши 31 главног хирурга у јунагадској болници, извршио'је нреко сто операција ринопластике, које је описао у једној књичн коју је скоро г.зда>. 11о речима докгорОвим, становници тог краја Иидије држе, да је, од свих органа човечијег тела, нос орган п .штовања н репутације те је с тога. но појм Јвима 'Индајанца, лвшеље тога органа најтежа казна која највише нонижава. Ако Индајааац за кога било каже да нема носа, онда то значпдата особа нема појма о части и не зна ни зг каква деликатна осећања. Ако се такав човек сретне на нуту, о-да се то сматра нао какав рђлв знак. Услед таког обичаја доктор је, разуме се, морао имати велику практакуу прављењу вештачких носева и заслужити благодарност многих несрећника, којима је он својим операцијама вра* ћао право да оиет заузму св >је место v друштву. Јгбб^СМЕСМЦЕ — Историја Члкага. Због предстојеће ,светске изложбе у Чикагу, американскп лист »ви доносе неке подагке и.з историје тога рада. Основан је 1830. на југозападној обали Мачпгана. На крају прве године по оснивању у њему је било становнака свега 70 људи. После десет година тај број порасгао је на 853 човека, а лосле нет годпна би!0 је становника већ 11.088 људи. За тнм је становпиштво Чикага почело расти са знат ном брзппом и по последњим податцима бриј становнвка ј т 1икагу је ашлион људи. Градске гра1/евине зау-

зимају простора до 40.000 десетина. Становапштво Чнкага далеко је многобројквје од становнпштва Беча, Петрограда и Цариграда, и уступа само Лондону, Паризу, Берлину и Њу-Јорку. Заједно с растењем становништва у Чикагу су псто тако брзо развија индустрија и трговина. Д^нас се тзј град сматра као највеће трговачко место у цел ј Америци, а његово прист »ниште највеће у свету; он је средиште поглаввто трговпне дрва, шенаце и сланине. 1889 године бпло је у јпристанпшту Чикагз до 25.000. лађе с товаром. Ушеничним магацпнима града има до 4 и ио мплиона четвртина а увоз шенице у 1888 год. прешао је 28 и по милиона четвртпна Обртнп капитал у трговини стоком достигао је 911 милиона динара. 1888 било је у Чикагу 2400 индустрискихзавода с каниталом од 585 милиона динара. У њима је радило 132.000 људо. -а8ЧО>8*—

ДРУШТЗО СВ. САВЕ Г. Арса Пајевић, књижар пз Новог Сада, поклонјо је Друштву Св. Саве, поред досадашњих многобројни дарова, још 670 комади разпих књига. По решешу главног одбора Друштва Св. Саве, изјављује г. Пајевпћу срдаччу зчхвалност. ДССБр. 453 Београд 3 јуна 1890 Књпжничар Друштву Св. Саве, Јјв Ђ Докић

ТЕЛЕГ Р А № И 7 јуна Парт. Г. Делонкл обавестио је министра Рибо-а, да он мисли интерпелиратн о с.туацијиу Занзибару услед епглеско-немачког уговора Г. Делонкл сноменуо је да су 1862 год. Епглескаи Француска нотписале једну изјаву у којој су међусобно пзјавиле, да ће чувати независност Занзибара. Немачка је присталана ту изјаву 1862 год Г. Делонкл оио миље да одбијање дан-шње од

стране Немачке, не може да у ништи тај Факт, и п и т а које мере мисли минисгар да нредуз. ме да би се поттовала та пзјава Г. Рибо одговориће у суботу. — Г. Констан говорио је у министарском савегу о мерама узетим због еаидемије у Шпа" нији. Вудимаешта. Одбор маџарске делегације усвојио је буџет за окуииране земље Министар Калај копстатирао је са бројевима да Бо :на напредује и изјавиоје да 1 или два батаљона јјучество ваће у маневрима, али јоште није решено да ли ће проћи Маџар ску, али да се и то деси, министар не види у томе никакву незгоду. ГроФ Аноњи не задовољава се таквом изјавом. Преседник савета Сапарн каже да ће он рећи о томе коју у јав пој седници, у осталом он прима н а с е одговорност. Делегација аустриска гласала је за редовни и изванредни војни буџет Сви говорници изјавише да усвајају буџет. Трст. Поморске власти наредиле су лекарскн преглед за све оно што долази из Шланије. 8 јуна Верлин. Буџетска комисија у Рајхстагу једногласно одбила је повпшење Официрских плата капетана и поручика I класе, и чиновштка III класе. Љждон. У нарламенту Буха; нан нитао је да ли ће сноразум немачко-енглески остати у сназн н у случају да парламенат не усвоји уступање Хелголапда. Шмит је одговорпо да у том случају он ие мисли да би сн >разум ишта вредио,

ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈИ Изваштај о радњи у Мају 1890 год: у Царинарници на жежазничкој станици: 1-во Увозна радња. У току целога месеца довучено је са странз у Србију 251 жељ. вагона са 29.680 колета у 2,445.784 килограма разае робе. Од ове количине долазн 80 вагона само на храну, што се из Бугарске и Турске довлачи, па одавде се на бродове за Аустро Угарску. У горњој колачинн убројани су 11 вагона угља, што је добивен из Аустро-Угарске за Србију. П-го Ировозна радња. Из Аустро-Угар^ке преко Србије за Бугарску и Турску, провезено је 94 вагона са 20.148 колета у 1,395.205 кплограма разне робе. Ш-ће Извозна радња. Искључиво жељезницом јизвезено је из Србије за Аустро-Угарсну: 8535 ком. свиња, 1938 комада говеда, 49.776 ком: дуга у теж. 831690 кл. 102 ком. ораовпх трупаца у теж. 57 300 кд. 5.3.594 комада кожа јагњећих и овчпјих у теж. 95.950 килограма, 20.000 клгр. угља 150000 клгр. жпта, 70987 клгр овса 29 416 клгр. костпју, 114.800 клгр. камена, 10.000 клгр. мекиља, 1493 клгр; сувих црева, 10.180 кдгр. пива, 881 клгр. старог бакра, и 74 клгр. вина. 1У-то Манипулација. Целокупма радња у овоме месецу беше сведена на 1354 царннских експедпција. Од овог броја долазп: на увозне деклерације 803, на извозне деклерације 296, на провозне деклерације 232 на сместишпе деклерације 23, на увозне пропратнице 100 на провозне 180, на поштанске 130 и на иртљажне 83 ко^ада. У-то Целзкуинп приход. На каси станичне царинарнице пало је у току ов^г месеца прпхода и то: а, По увозној радњи 65.062 85 дин. б, „ провозној „ 5.491-75 „

к>5

в, „ Извозној

Г,

Сместиш. Сптнич. крч. мараке

20.478 99 75341 178 73 3.00097

ж, „ Обрт. порези 39 346.21

Свега 134 314 - 99 дин.

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ превод с Француског

(32) Опет пројури један воз као муња пспред »егових очију, заби се у тунел као гром који тутњи и грми док се не угас . Жак беше устао, угушио је свој плач и стајао мирно, као да се бојао да га не чује та неонана, немарна гомила света што се тако жури. ПГтаје онпута ћинпо тако на најмањи шушањ као какав злочинац, ка/, га наиђе тај његов наступ! Само на својој машини био је срећан. миран, одвојен од света. Само онда кад га понесе његова машина, кад се захукти највећом брзичом, каддржируку на скретаљци, кад је сву пажњу обрнуо наиругу, пазећи само на сигнале: само тад није мислпо о својој несрећи, дисао је слободно онај чпстп ваздух што је зујао око њега као да је непрекидна олуја. И због тога је волео онако ј<;ко своју машину, као год милосницу која га је ублажавала

и од ко;е је очекивао слмо сре.у. Кад је ^зишао из школе уметничко-занатлијске, поред све његове спреме изабрао је да буде машинист. Волео је то, да би проводио живот у самоћи и вртоглавици, друго пишта није на тражио. За четири године постао је машинист прве класе, већ је вмао две хиљаде п осам стотина динара нлате а с додатком на огрев и остадо више од четири хиљаде. Онје видео како су сењегови другови треће п друге класе готово сви иженили; ноузпмали су готово сви раденице, жене повучене које су се могле видети само кашто кад полази воз, кад су доносиле котарчице с јелом. Тако су учннили они машинисти, који су и сами били раденици, па их железничко друштво узело за своје пвтомце и спремпло их да буду мапшнисти. Међу там Жакови амбицвозии другови, нарочито они што су бпли школовани, чекали су да постану шеФови нри депоу па онда да се ожене, надали су се да ће онда наћп какву грађанку, какву даму што носи шешир. Жак је избегавао жене. Он се никад не би оженпо. Његова је будућност да јури на свОјој машини, да јури непрестано, без одмора. И сви његови шеФовп сматрали су га каО необична машинисту, који не пије, не скпта се, ког су диралп другови лумпови што се тако скромно влада, а други су се опет бринулп кад га виде како је не-

весео, како ћутп, очп му мутне, а ? лице страшно. Жак се сећао оних чаова што их је проводио у свом соблчку у улзци Гардчнетовој, одаклесз впдело батињолско слагалшпте, коме је припадала његова машсна. Све своје слободне часове проводио је заткорен у своме собичку, као калуђер у ћелијв, трудећи се да угуши своје пожуде сном, лежећи потрбушке! Жак с усиљавањем покуша да устане. Шта је чинпо ои ту у трави, по тако влажној и магловито1 хладној ноћи? Поље је бало покривено помрчином, нагде светлости, само на небу кроз танак облачак пробијала је мало месечина п бацала бледу светлост. Хоризонат је иначе био сав мр&лан. Та скоро је девет сахати, требало ба вратити се и спавати. Али Жаку, онако узбуђеном, нрпчини се да се вратио МизаревоЈ кућици, пење се као уз лествице, легао је као на сено, до Флорине собе, просте иреграде од дасака. Она је к о ту, чује је какб дише, зна чак да никад не затвара врата, могао би је опет докопатп у шаке. (Наставиће се) оо