Мале новине
ч
БРОЈ 164
НЗЛАЗИ СВАКН ДАН
БРОЈ 10. П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ .*. РСДЕну . ... 30 динара В.* ео годиев 15 дввара « » *веепа 9 8*иара 1Е РЕТ1Т ЈОПЕШ
НЕДЕЉА 17 ЈУНА 1890.
ГОДИНА Ш
ДНЕВНИ ЛВСТ ЗА СВАКОГА
Орвтплата из унутр. полажв бе самв код пвшт« За Ввегџад нета мрвтпттв — М иет 08 пр®да|е на број
Згдзои Јевтмно, по петрвбк н оа одикам.
За евако вглашење пдаЧа ое држ. таксе 20 вр. д.
пиома и РУКОПИСИ шаљг ск ВлАСЕЛКТ „Малих Новина" Топличин евнец бр. 17., на срн.ем'опрату.
Претплата ое лрима код овију во1Лта у Ср5* « -о чЕНЕ ОГЛАСИМА Ев срЕој страни од петит. реда 20. пр. дик а ®а «етвртој од петит реда 10 пр. дие. ГЈРШОСЛАКО отаје 50 пр. д. од петит реда 8ХШВ 2Е1Ш5
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ
131
РАСПРОДАЈА!
4Ш€«КШШЗШХХХХ0ХХЖХ$ШМ1Ш1Јт|јЈг,
о Сч о
X X X к к X II >1 X X ш п х х X $ к
Нашу књижарску — галантериско-нирнбешку и са разним луксуаним стварима снабдевену радњу преселилисмо у кућу господ, Ник, Радојковића кнез Михаилова улица број 15 и сву још заоставшу рову испод коштан а расподајемо, ФИЛИЈАД КЊИЖАРЕ Браће М. Иоповића кпез Михаила ул. бр. 15. 469 4—20
» » « м и к к X
о © о о 0 : о о 3
•пз о
> >
«!16ХХХ> ХХХХХХИХ1ХХХ *ХХХХХХК1% |§с| РАСПР0ДА1А! \Т
У вашти код „Славије'
о о
Од дапас еввраће с аког дана му.чвка под уиравом Дра- 5С гутина ТаФанека, башта ће бати осветљена са новим лампг-онима јј а 17. овог месеца бвће велика ватромет. X Са ноштовањем О Павле Миљковић О 506 1—2 угости'.ел>. 0
Разне медецинске књиге продају се. Упитати у Валканији.
504
1—3
ДВА ОФИдирска коња на продају, појединце или заједно нод по вољним условима; један чист вранап Хб 1 ^ а други дорат 17 шака висок, оба за јахање а и за теглење Тсто тако има и два подпуна енглнска прибора за јахање на продају. Видети сваки дан у штали ОФИЦирске касине, Министарска улица, где сесве ближе сазнати може. 505 1 -3
ЗДРАВИЦА БИВ. КРДЉА На банкету, који су у четвртак у вече приредили проФесори Велике Школе, бив. краљ Милан напиЈ је ову здравицу: Он на.јпре даде израз? осећај ма своје радоста и захвчлвости према поштов^ноч збору нроФесора и на ставника у највишем просветном завоту у краљевини, па частв, којуму указаше, и на здравици, коју напише Краљу Александру, као в у олште у славу трудова дома Обреновића за прог,в( ту и за Велику Школу. Кад му је указана та ласкава п*жња, он се нпје ни малоусгручавао да позив прими, и ако је знао, /,а се у чудном времену, у ком се живп, много што шта из незнања или пз злобе наопнко тумачи, да се у осталом и брзо уверно, како тесногруди духови овом састанку дају други карактер, него што га има и имати може, и да се с извесне стране негодује, што највзше оросветно
тело V Србија неће да иде за струјама, искреним или ишајсторисаеим које владају политичким свегом. За там је бнв. Краљ прешао да говора о томе. како разне ®орме владавг.не, а па име демократске, потребују, стварају и тр1.шв мн гољуди; напоменуо је нарочито Француску, п рекао је како Француски држалаик Жил Ферп оценлје стр\је од прилике о;ваво: Непопуларноет, то је даназ за полвтику као и за државиике не опростпмп грех. У средњем се веку ревло: он је анатемисан, — п внше се о њему кије исаитивало. Непопу| ларност, то је управо модерно анатемисање, лоје изрпче масз, а на начив не мање орек. Популарност, неиопуларвост, те су бруталне снаге дааашље политике. Никада пак душе узвишене и слобод>е нвсу првзва$але тај ћудљвви деспотизам. Зна се у осгаломи тако рећи ч к иотомевећ постоји позитивна наука где п како се то Фабрицира и колико новава треба да се једна етруја створи. Али еа срећу у моралном свету има дру го нешто него струје, има савести, вма разлога, има дужн^сти. — Везујући за то, напоменуо је бввшв краљ, да и ако еам осећа да су услугр, ко:е је чинпо Великој Школи незнатпр, али ка« јо зОор тако по своме позиву већ узвишених, слободних н самосталних душа као што су проФесори Велике Школе, оценио, да им савест н разл г допуштају чпнити му веке почасги, то је он налазио, да му и његова савест дозвољава и да има разлога иојавити се у њвховом уваженом колу. Поред тога њега је и дужност као опа довела међу њих дужност као грађавина, са бар онолвко псто права, колвко га имају апостолп вовог политичког Фанатвзма, јер је знао да дол-зи у коло људи, која знају и осећају значај речи: за краља и отаџбиву. Рекао је, да је дошао сз тврдим уверењем, да ако у вечерашњем сас танку има неке маниФестације, тоје маниФестација заједвпчкпх, светлих и ничвм непомућенвх осећаја одавости према узвишеној личности Господара и Краља и српској државвој мисли, које је Он носилац п чојој народна просветз, н Велика Школа на по се, треба да буду искрени помагачи. И доиста он се није у својој оцени преварпо. јер је Велика Школа кроз уста својега најстариј г и честатог пр Фе^ ора Срећковаћа дгла јаснога доказа за онај дух, којим дише према лачности Краља Александра. Тај глас тим је силнији и јачи, што долазп од професора историје, који боље него ико други може знати, да на сваком листићу нове српеке исп ри.је стоја записано име Обреновића. За тим је носветиојош неколико речи своје двогубе захвалоети Велакој Школи и с тога већ, што је и њему дата прилпва, да ионово потврди своју вер-
ност с в о м е Госполару с а с в о м снагом своје очинске љубави и с јачаном осећаја, који су састаави део његовл бића, и с којим је свагда готов да жиаи и мре засла ву и чаС1- својега Краља. Послетога, одговарајућп на здравицу ректора г. Николајевића, поменуо је како му лежи на срцу да пскаже, да за време своје владаване није могао довољно да ради на народној просвети и на напретву и развитку њене најеветлије представнвце, Вел. Школе. Поред важвих и поновљених спољашних трзавица, она је управ > обележеаау унутрашњој политвца борбом за онстанак, ве себе ради, него основних начела радв, без којих не може постојата модерно организова на и кулгурна држ*ва. Рекао је даље, да пи;е било не године него ни секунде, кад му нису чињене огромне сметње и да је с тога и претцоставао да се радије повуче с пресгола, него да сљедује правцу и струја, којупије никад одобравао нити је може одобравати; да са*а пак п Краљ и отаџбана могу у њему свагда гледати верног и оданог слугу и правог поштОваоца законит г реда у земљи. Поред те одлуке, којом је дао ирилике струји, која му беше противна, да она докаже како боље уме, ипак нпје те среће да буде спокој^н и миран од дивљих п безразложних нападаја иклевета; да је пак тврдо решен, да их одбије са свом снагом, коју му даје чиста савест и с оном моралном јачином, коју ујемчавају сваком грађанину, па ваљда и бившем краљу Србије, познати пропаси устава и закона земаљских, Кадгед буд', као што се ту скоро десило, да човек узввшевога и званачаог& положаја злоупотребљује и јавнз ез встиче да доведе у питање јасиа и чиста права његова као оца и грађанина, да ће он гласно в громко узвакнутп, да је тако понашање скандалозно, дрско и незаконито. Кад год му се буде подметало, да је он ввновник мера, којима друге лржаве мисле да треба да заштите своје интересе, да ће не мање силно узвикнути, да је то подло а гнусно. Иристаје да буде одговора« за сву своју владавину, али да дг> вас не ће да је ни зашто одговц-> ран, ни за спољашну нп ;;а унутрашњу политпку земаљску, а нај мање за рад онвх који мисле, да се достојанство државно и родољубље састоји у јаловим п детив>ским демонстрлцајама, а с-шга држчваа у слободи без реда. Прелазећп даље он је рекао, Да ће такб што први можда сажаљеватн, огранпчавајући се на улогу, коју му је првро*а дала и коју су му потврдили земаљски закани ц устав, да васиита својега сина, те да једног днна достојво одговори задаку своме п аманету 0сноваода народне династвја. Једно