Мале новине

га тсши, а то је што впди, да у храму српске интилегенцпје, тамо где се гаји чиста љубав црема отаџбини и њезиним идеалима, има дубоке оданости к ирестолу и к оним узвишепим мислима, ко;е су нераздвојне са н&претком и благо.,тањем модерпе и везависне држнве. Он се нада да ће се у том духу и српска омладина одгајвти, и у том осећању, а захвалан на части која му је указана, он није у здривље проФесора В. ИТколе. БЕОГРДДСИЕ ВЕСТ^

Ир мештени су: Димнтрвје 1Јетровић телеграФиста из Шипца, за телеграФпсту у Београд; Ђура Контић телегр ^Фиста у Београду, за телеграФисту у 111аи»\у; др. Ј осиф Видакоаић лекар среза белпчког окр. јагодинског, &а лекара среза нишавСКОГ ОКр. ОКр' 1Шр01СК0Г. * БлсГОДарење У петак у 12. сати нре подне, бпло је у овдашљој џаМ1 ји благодарење, на келме је први пут чпводејстновно г. Афуч Сулејиан ЕФенднја, оџа родом »з Азије, који је врло интелгентан човек, а у дужн"сти с ојој врло тачан п приљежан Благодарењу овом присуствовало је до 30. < д.шчиих иоданвка отоманске царевине, већином бегова из Ниша и разних крајева Восве. Сви присутни били су задовољеки тачнпм вршењем црквепих обреда од стране г. Афуза, којп је чптав сахат коран на памет проповедао. Наллежни г. мпнистар просвете требво би да иадовољи и отоманске поданте и поставпти сталн г оџу те да и они имају проповедиика своје ве[ е, као што га имају јевреји католиди и остали сгранци, * Потврђен закон. Јучерашши брОј службених н випа доноси нотврђен „загон о повл^етици ^атој г. Костп Мкхаиловићу, машинском шлосеру, и друговима из Крагујевца, за подизање Фпбрпке за израду артије."

Отпуштвн. Мпл ш Гавриловвћ, тех-' Сви су счожви у томе да овоме јје тражио реч. Неколако проФесора н^чкв ^с^кретар лпнистарства гра-; догађају даЈу поллтач.ш зпачај Из који су се налачил!! око г.г Свето* ■ ,1

ђевине, отпуштен је из службе. *

д р ж а в н 6

Извоз свкња. 133 комада свгња које су до сада угарске власти из Земунајвратиле, спноћ је купио у Београду Голд .тајн овд. трговац, и јутроаих је транспортпрао за Пешту. Угарске власти њему нису сметалс.

владиних кругова тврде, де Свотомиров говор имао чисто

2|е г.

мара, п саветују му да ви пошто на бун-! даје реч г. Мпловаионићу, пошто ћа

товнпчки карактер п тиме правда]у његово пенспоновање. С протинне стра е увсравају, да је у говору изнесен* објективна критика данашњега стања, те да но томе није би ло нпкаква разлога за овако строго гоњење, чак у иенсају. Кио неутрални орган, који немамо Страховмти удар. И трећи се гроб Р азлога нагињати ни на једну ни 1 ва другу страну, ми ћемо за сада рећн само толако да у овој стварп не можемо изрећи наш ко ;&чни суд

Стављен на располЈЖење, Артиљерпски пуковаик г. Кока Мвловаж вић, досадашњп во;нп изасланик у Вечу, разрешен је од дужностп и стављен на расноложење министра иојног.

сломпо под телом трећег свна нашег доброг старине Косте Магази новића. Мпхачло, коњпчки п. п :р, у најлепшем добу своје младости нремину јучз, а остави трошна и уцве љена родитеља до још свежим гробовима својпх синова плаче и јадикује 3 1 несталим својим узданицама. Погреб ће бптп данас пре подне. Мир његовим младим костима. * Наздравице —Последмце. Цела престоница заинтерес1вана је ненадним пенсиог!овањем досадашњег ректора Ве. Школе г Светчмира Нпколајевића Дчгађ^ју се иридаје ч сто полптички карактер; стпар се доводп у везу с нај живљпм дневнии питањима, с тога је овај случај од жпвога интерес.а за нублику, те ћемо зч то п ми иа њега свратити нарочиту нажцу. Прво ћемо рећч у чему је ствар. У четвртак 14. ов. месеца, про®есори Велпке-Школе имали су своје уоби чајено годпшње прОФесорско село. Већ од 1.ет година уведен е обичај да се при крају сваке школске године, проФесори В ЈНколс скуие на заједничко носело и вечеру, где уз чашу вина и уз пријатељски рчзговор ; проведу ту ноћ. Тако проФесорско посело држимо је и ове годпне и то како реаосио одмах у гостиоаици Вељ На то посело био је џозван и бпши краљ Милан. Његово присуство "дал>је поводч здравицама пзмеђукојих је иала п здравица. ректора Вел. Школе, г. Св. Нпколајсвића. Омах сутр дан после те здраапце г. Николијеваћ бао је пенсионован и истога дана разрешен од дужностп. Овај тступак влалин изазвчо је чуђење и живо интересовавве. Сваки се пита шта је ге мога > говорити г Светомир да с тога одмах буде пенсионован?

га оаи извиждати из чега Ои се морао породиги скандал, На ове опомене г. Николијевић не дозволи реч ии г. Миловановићу ни грс.ђанпну Милану ООреновићу. То су Факта која за данас можемо саонштити о овој стварп, по поузданим изворнма. А у најкраћем року изнећемо и говор г ректоров и опшнрннје ћемо проговорити о целој ствари.

Посета код Толетаја Уредник петроградског „Н о в о г

све дотле, док не сазнамо тачно и : п уздано шга је и како је беседиој г ректор. Међутпм предузели смо; све мере да го дознамо и уздамо се, да ћемо за два три дана пмата сте- ј Времена" посетио је чувеног руског ногрнфисав говор г. Светомиров; тада . писца Дава Ник , да ј еВ(Јћа Т олстој& ћемо вдрећа и наш последњи суд. • ј на №е говој Јасној Пољ.ши. Из описа У < чекивању тога имамо да из- ј који је г. Молчанов изнео у „ Н. В." несемо ова Факта: с.знајемо ово: 1) г. Светммир тврдп да бпв. краљ ; Здравље Славнога романисЛ опо • Мнлан није нозван за овај бапкетј равља се. Он Је јако ем, ш јвио I. осњеговом инвцијативом; то су истакла! лабио али енсргија његове супруге ДРуга г. г. нроФесори, а он Је ствар и доктој <а Рудњева сломили су *.дприхватио, кад је видео дч су свв; вратност гроФову прсма медецинској за то. | иомо и и саветима: он тачно шме 2) Да је он у свом говору утврдпо | емску воду, не антски врши наређе-

само опште познати Факт, да ее з шљч налази у злом етању, дч је то ме узрок несиосибаост уирављача, и да тога не бн било да се на престолу нзлаза један Обреновић, (г. роктр је јамачно мисли■> пунолетан Обреновић). 3) Г. Светомвр је мишљења, да јс поглавито пенсионован с топ што није био позван на ову свечавост и г. министар просвете. Један члап владе изразио се_'да је то лтљување у лице" и министр.у просвете и целој вдади, кад ироФеори Велике код "Хајдук. 1 °л е ДР^е свечаност, а на њу Је нозивају г. министра просвете. На ово г. Светом р првмећује да је он био покренуо мисчо о шзиваЊ ј- г . министра, али је наишао иа отиор к >д снојих колега и он с тим сагласво. 4. Кад је г. Свет »мир своју здравицу, г. М. Г Б.

не му услове хигијенске и црист о је да нрско лета пије кумис због чега ,је нозван из самарске губерније нарочити специјалиста. Најстрожпје му Је бнло забрањено да коси, жње, у опште сваки тежак рад, а д во.-мш је погледати на аскетачку Фигуру Толстојеву, па да се потнуно оиравда та забрана. Докторски р.жим у осталом пије смео да стави забрану ■ а у.мни рад грсфов. И грсФ нпше приљежно: чн је већ свршио и дао у штампу: „Поговор Крајцеровој соаати." Саму сонату, као што је об асн;;о г. Молч нову, онје паписао одавно.— „На жалост — | екао јо гро® — многа моја дела појављују сс у нас литограФисана, а у иностр .чнстау у тако са асквареном превсду, да ја саа не ј могу да познам моје дело.. . Ето, изговорио читав је каламбур у немачком преМидовано- В °ДУ те Сонате... Ва сад ју је само вић," нрсФесор" тражс.о је реч, изјав- 1 Делон провео на енглески по тачљујући, да га говор г. ректора и ј ном оригавнлу.. . бмв. краља Милаиа, принуђавају да узме роч пошто у тим Гиворима ввди навадаје на своје однОшаје снрам владе. Чувши то бив кр. Милан такође

ЗВЕР -ЧОВЕК

РОМАН ЕМИ.1А ЗОЛЕ

п}>ввод с Француског

(38) Узалуд су иосле прислушкивали до по ноћи: никакав разговор није се могао чути у њихових суседа, мора да су одмах легли и поспали. Зацело им пут ннје испао срећно, пначе се Совегтпа не би дигла овако рано. Благајник упита, Ш је изгледала, а жена му поче онисивати: мош: укочена, веома бледа, њеве крупне плаве •.Јча еома су севале исиод црне косе; нп да се јмј ; :не, взгледвла је као месечарка. Најзад кад еване, дознаће се зар шта је бил >. Рубо нађе доле свога кОлегу Мулена који је дежураоте ноћи. И он примп дужвост, а Мулен <•? рачговараше, још ходаше неко време, показу-

јући му неке ситнице што су се десиле од синоћ: ухваћене беху неке скитнице баш кад су хтели да се ушушају у салу прегледаоницу, трп послужитеља заслужила су укор због нереда; једна се кука преби;а, док се спремао воз монтивплијерски. Рубо је слушао ћутећи, мирно; само је био мало блед, ваљда од умора, што се могло познати и по његовим оборенпм очима. Међу тим његов колега ућута, као да се иремншља има ли још шта да му каже. Али к зао је све; обори главу, па гзедаше неко време у земљу. Шетајући по кеу, дођоше обојица до шупе, десно, где су стајали ва они што су синоћ стигли, и што ће требати да се привежу за возове јутрошње. Ту Рубо ногледа један вагон прве класе с купеом број 293, који беше добро освегљен једним нламеном гаса што је горео баш према вагону. Мулен тек узвпкну: — Ах, у мал нис1.м забор ! вио!.. Бледо лице у Рубоа заплами се, и мал > се као трже. — Заборавио сам, понова Мулен. Ов.<ј ваго1 не сме вћи; немојте га јутрос презата с експр сом што полаап у шест п четрдесет. Ноеле краткога ћутањч Рубо упига врло обичним гласом : •— Е, а за што ? 1 Т — Јер ]в у том вагову једчн купе што је зад[ жан за ексцрес вечерашњи. Не зна се са-

ГроФ Толетој исказао је своме сабеседпику вјјло оригиналну мисао. — Ја сам д)боко уверен — реаао је он — да је п штетно п рђ ш _Ј — "о гурно да л(1 ће доћи којн нреко дан, иа је боље задржаш овај. Рубо га погледа мало зачуђено, па о }говари : — Право велите. Ал- га занесе друга мисао и он на један мах плану: — Та ово је грозно! Погледајте само како ти угурсузи чисте! Овај вагон има па себи прашине од осам дана! — 0, тако то пде/ ирихвити Мулен К;«д возови долазе после Један&ест сахат./, нико се п не сета да махие криом... Доста је и то, ако пх барем прегледаЈу. Ето нрексиноћ су заборавили једпог путни;>а који је заспао на клупи се пробудио тек у јутуу. И зодржнвајући зевање, Мулен рече да ћа сад отићи горс да сиава. Пође, иа се тек врати и упита радознало: — А збиља она ваша ствар с аотареФеа:том свршпла се, је ли ? — Јест, јесг, свршила се врло д бро. Е ако, ако!... Не заборавите, вагон 2 ( ЈЗ

не ће аћи!

(Наставиће се

- -

IV

ШШ/ШШтт

I шшл ШШ