Мале новине
БРОЈ 173
УТОРАК 26 ЈУНА ШбО.
ГОДИНД III
ИЗДАЗИ сваки д&н ^5в5^ј>»
БРО Ј 10. П.
ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ >, х*0ДЕву 30 двнара Дз ао године .......... 15 диварз « Л мвоеиа .... . 9 лвнара II РЕТ1Т Ј0ШЛ1 Згхаои јевткнс, но потреби и оа вхинаика.
пиома Н РУКОПНСИ ШАЉУ СВ ВлАСНИКУ „М алих Н овина" Тогтдкчнн в«н1ц бр. 17., на -брњбмЕопрату.
ДИЕВНМ Ш СТ ЗЛ СВАКОГА
^рвтплата из унутр. полаже св само код пошта
За Баоград нема претплатв — Лист св продаје кз број
!5р««гелата ое прима кад овију пошта у Срб *1« ЦЕНЕ СГДАСННА На првој отрави од петиг. реда 20. пр. див а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛДНО втајв 50 пр. д. од петит реда. шго штш
За сеако еглашвњв пдађа се држ. такое 20 пр. д. -- ... - -—
ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДБИ
Ш
РАСПРОДАЈА!
•»окжмј»х»хк>схххкохххх»х»»жкх|«-
'—5 К о Рч 1—1 Н—I о Рч
X X X к X X к п ж 1 <» ш п ш ш X X X X V
Нашу књижарску — галантериско-нирнбешку иса разним луксузним стварима снабдевену радњу преселилисмо у кућу господ. Ник. Радојковића кнез Михаилова улица бро.ј !") и сву још заоставшу рову ислод коштана расподајемо. ФИЛИЈАЛ КЊИЖАГЕ Браће Ш. Поповића кнез Михаила ул. бр. 15.
4ГПГ
8—20
П2 > о а >< > в-ч >
МЏМЖУ СХ 1*1
ХХХХУХКХ1 »ш;'УХХХХХХ<»
РАСПРОДАЈ
1?1
шоооо«жж хжкк X БИРО X §
код „МЕРКУРА" на зеленом венцу има Младу образовану домаћицу приватних собарица, ку варица и момака као и све врсте мдађих. 517 3—3
и ж ш
п и оопоптпишкик
ОГЛАС ЈЕДНОГ од млађих спомоћника вичног у платнарској радњи потребујем кој може одмах стуиити. Првенство пма ко је овде у трговини сдужијо. Тодор Живановић 515 3—3 улица Књ. Михаила.
ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА „Мале Новинв" у Бр. 160, од 22, ов. м. под рубриком „Писма Уред ништву" печатали су иаемо са иотписом: „Један којм све види и зна." Све што је у иом. писму изнешено о храни ученика Богословије и о Гектору, неистиаито је и неверно престављено. Ствар сгојиовако: Г. Економ Богословоје, унрављајући се по пропису постоје^их за богословијско отпежитије правила, прописује недељнп јеловнвк, по коме се готове за учепике Богословије.
По овоме јеловнику ученици, преко целог овог поста добијају сем насуљице, коју они најрадпје једу, још и ово: ппринач, б >ра.;>ију, грашак и кромпвр, и сваке недеље и сваког четвртка ученици имају јога и питу или какво друго тесто. Свако јутро сиаки ученик добија за доручак велику шољу прописано справљене црне кчФе и хлеба колико хоће. У обичне дане ученици имају свакад свежег јела на ручку два, а у вече једно јело. Ученнци пак, којима је због слабости потр<бна мрсна храна добијају тикиу храпу увек, по пропису лекара богословпјског, без обзира, јесу ли мрсни или посни данп По овоме СЈшга је невстиоа све што писац напред поменутог писма каже о храни у Богословпји. Односно онога, што пиеац пом 1 писма вели, да је Гектор натрапао на два — три ученнка, који су млек' доручковали, расрогачио очи на њих, па суче на те јаднвкс" Гектор изјавл,ује сле?еће: Никад ни Једног једптог Јченика Богословије Гект. р није никад видео да у ност доручкује млеко, па с тога накад ни једном једитом ученику није изговорпо оне речи, које писац пом. писма паводи, да вх је ученкцима изговорио. По овоме веистину је изнео писац пом, иисма, о доручау „два три учевика а ,па је исто тако неистина и све што је на то надовезао. Безимени [писац дајв ми тутилу „љу^итељ књижевкости." Ма да је ова титула врло часна, ииак ја је не примам од бе-Јвменог пвсца, једно за то, што не знам да ли је он
надлежан за давање ма ^каквих титула, « друго и за то, што свеколико ње10во писање о Богословији и о мека јасно сведочи о његовој пакосно намери. Ну, кад је нисац пом. писма -дотакао се мог академиског документа о свршеном вишем образ; вању, онда сматрам ^за дужност да н о томе кажем шт у истини ш стоји. Савет кијевске Духовне Академије кад сам 1863 год. свршио моје више образовање, издао ми је атестат у свему саобразан са востојећим о томе оропнсима' па како по овом п Р|0 п ц с и м а н е м а оне титуле, којом ме пакосно „одликује" писац пол.. гшсма, то ја такве титуле немам, у Атестату моме; с тога оставвљам пасцу пом. иисма, дг је за себе задржи, ако ће му то што год користити. Мој академнјсни атестат 1863 годнне, биб је у рукама више духовне и просветне власти, и ја сам на основу тог атестата одмах по одласку из Русије укачом постављен за суилента крагујевачке гимназије, а одмах идуће године за проФесора исте ■ и.п .азије. Овај истп мој атестат академијски по ново 1879 г. био је у рукама тадашњег мвниста просвете и црквених послова и у седници микастарско. с»вета расмотрен је, кад сам предложен био за пачелника минпстарства просвете п црквенвх послова. Овај мој атестат тражен је од мене по ново тада за то, ш I о се и тада ОД извесне личности вокушавало да се о мом атестату непстпна протури. Ну, надлежни мпнистар, уверивши се о иснравности мог атестата, иредлож^о ме је, и ја сам тада био поетављен за начелника мпнистарства. По ов ме, писац писма који себи приписује чак свевиђење и свезнање, тврђењем својам о некакој титула „љубитељ књижевности", показује само злу намеру свог п^џсосног срца. Одаосно готовљења у мојој кухпни, кад ввћ писац има вољуимисли Да је часно ,\а има пр&вп и тамо завиривати — о томе имам да изјавим ово: Постим ли ја кад то захтева црквено праввло, или ве о томе су у д<>вољпој мери и истинито обавештеви они, који су позвани и који вое брвгу о свештеничком моралу 3» што се у мојој кухини по кадкнд, а ве свакад, као што ппсиц пом. нисма вели, готова мрснојело у пос не дане, о томе, сем овд. лекара г. г. Др. Суботића и Васвћа, зна не само сва богослОвија, но знају и у Бечу лекари: г. г. др. Мозетиг, др. Ж. Јанковић и још седам лекара, који су у бечкој болници извршили тешку и опасну операцију и њоме избавили моју болесну жену, која је већ била на ивици гроба, и која је усљед тога још и сада слаб< г здравља. По овоме писац пом. писма, кад о себа вели да „све види и зна", требало је да
је п ово увидео, те ба онда ваљди он имао, ако не хришћанског саболезновања, а оно бар би пмао о бичне људске пристојности јер ба се ваљда и он постидео поштеног света. После свега овог, надати се је да ће уредништво „Мазих Новина". а тако исто читалачка нублика јасно увидети, какав је онај којп себи припвсује божанско свевиђењеи свезнање а у самој ствари измишљајућа безобзирно неистине, очито показује само неввђену п нечувену пакост своју. Пз канцеларије ректората богословије. К Бр. 281. 23. јуна, 1890 г. Београд. Ректор богословије Пр. Јак. Павловић. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Аванзовао. Добротом г. Васе Манојловића, члана касације, бив. краљ Милан од простог грађанина аванзовао је за неприкосвовено Величанство, јер је тј г пре неки дан у касацији решеао, да има места забрани ужичког „Златибора" због увреде Крзља Милана. 0 овоме опширније у идићем броју. * Ширење витештва и доброга соја коња. ПзВештепи смо да у меродавним круговима и код стручњака наших, у погледу даљег и јачег ширења вптештва и доброга соја коња, владају мишљења да економско-витешка удружења а на име Кола Јахача Кнез-Михапло треба што пре и то још овога лета застожерити у Крагујевцу, Нишу и Зајечару (о доцније можла и једно секундарно код Пожаревца). Да сва та удружења носе име Коло Јахача „Кнез Михаило" са назначењем места у коме су (као: Крагујевац, Ниш и т. д.) а уз то да имају своје броЈ 'еве (1-во II-го 111-ће и т. д.) и сној пределски назав (тимочко, моравско и т, д.). Сем тога постоји ммење да се још ове годвне сазове арви сраскиземхљски збор на коме би се стекли нријатељи и стручњаци српског витештва и унапређења коњарства из целе земље и на коме би се већало како о мерама за унапређење коњчрства тако и о правцима и делокрузвма појединих Кола Јахача као и о њиховом међус бном пословном односу, а тако и о односу њиховом наспрвм државеда српског пољопривредног друштва. Тај први земаљскп збор биће у Крагујевцу пошто је то родно место највећега внеза, највећега патриоте и најбољега витеза и јахача— Каеза Михаила чпЈ "е су заелуге на томе пољу на коме г Коло Јахача" послују, неизгладаме. Што се доба сазива