Мале новине

иче такође је већ удешено. Збор ^е се обавити о рођеи дану неумр1 ога кнеза, дакде у иочетку Септембра. Поједина Кола Јахача приређнваће еваке године у најзгодпије им доба: изложбе и разне друге витешке утакмице а сваке годинео рођен дану Кнеза Махаида приређиваће се земаљско такмичеље онпх грла која су код појединих кола награде до били. — Ова земаљска такмичења неће битп увек у истом месту. Приликом реченога збора биће цене на жедезници за посетице збора, знатно спуштеае. Исто тако поднеће се предлог да се за опа грда која се н* зем љске утакиице упућивада или са ових враћала буду, може увек употребљавати транснортовањз жељезницом у х / 4 цене. •к Треће или шумадијско Коло Јахача „Ннез Михаило". У недељу 24 ов. мес. на Иван-дан, образован ) је у Крагујевцу Коло Јахача „Кпез Михаило", Грађанетво се осннвчњу тог вигешког и привредног удружења срдачно одазвало. Дај Боже да такве радосне глаее у скоро дОбијемо из Ниша и из За јечара, јер ће тек опда бити крунисани напори и успеси који су на пољу витештва и привреде у Шапцу отпочети. * Убиство српског консула. 0 убпству српског консула у Пришгина нок. Луке К. Маринковиће, - сазч али смо опширнија Ми ћ е м о за сад украткосамо забележити што смо о томе сазвади, а у идуће* броју донећемо о томе изиештај. По извештају г. Карића, ухапшеа је као убица циганин Сиго, кога је због нереда српски гаваз отерао у јучумат (конак) и није имао код себе оружје. Пок, Лука одмах је по-, шао з'а њима и у путу срео гаваза да се враћа. У тај мах планула је пушка и Лукл пао мртав. Дакле, немогуће је да га је циганин Јбио, и ако Сајид је иаша нреко овд. посланика Ферпдун беја јавио, да су кривци ухваћенп и похапшени. У извештају турског посланика вели се да је убица. Сејфедин сјош неким Арбанасима Сиго не призн; је да је убио Луку, али признаје ла је бао у завери с неким Арбанасима да га убију. Истрагу во.зи неки Д[.жав!т тужилац из Ско-

пља Џедан бег за кога се зиа да уме да отеже послове у бесконачносг. Сајпд паша изјавио је нреко Феридун беја српској вла*и искрно и жпво сажаљење због овог логиђаја и уверавање, да ће се учинити све мере да се кривци нримерно казве. Г. Новаковићу је наређено да енергично пре*узие мере да се српској застави прибави сатиФакција. * Вратио С8. Јуче у јутру вратио се из Ниша г. министар нар. приареде који је тамо отпутовао с неким Енгдезима да нађу место за кланице Говори ее, да је г, министар с њима закључио уговор, по коме им се уступа ираво да у Нишу отворе свињску кланицу, с обвезом, да они прве године закољу 50 000 и друге 80.000 брава п т. д. и да прерађено месо извозе на Солун. * Парастос. Данас у 9 часова пре подне биће у саборној цркви парастос пок. Луки Маринковићу, уби еиом срп. консулу у Нриштини. * Накнадно. Међу венцима, који су положенн на гроб пок Луке Марин-ј ковићабио је и венац Мехмед Хавиз паше мутесариФа приштинског. Изјава, која је о бив краљу Милану изашла у ономадашњем броју службеннх новина, изашла је у споразуму владе и намесништва, без знања бив. краља. * Нећв да иде. И цоред свију наваљивања и представака, бив. краљ Мплан изјавио је, да он неће да иде из Србије, јер налази да његово бављење ни мал > није неповољт по нормалне одлосе* Односи Србије с Аустро-Угарском који су настали усле* пбследњег говора грОФа Калиокија и забране извоза наших свиња, нису се ни мало променила и још су запетом стању. * Отпутовао. Г. Ђока Сими11 српски иосланик у Бечу, опег је отцутовао у Беч с новим инструкцијама да поради код там. владе да се нађе и злазак овога стања и да се дође до мешовите ветерииарске комисије.

Док је остала пубшка овако нагађала, један Банаћанин приђе врећи, загледа броћасте чуперке и рече: „Ружна му длака, тане му госино!" У томе се из пубдпке зачу граја: „Та шта ту нагађати! Што се толико мучити ! Ухватпте за чуперке, извуците из вреће. па ћемо одмах видети ко је!" Овај предлог одмах се прими;сви повикаше : „вади", „вуца", „дижи да видимо! Некол^ко сналГНих руку дочепаше за чуперке и повукоше свом снагом. И^ вреће се измота некаква чудноватч, доста впсока, стршава пралика, у лугачком квекерском капуту, св» брашшава од главе до пете. Публика сгуче мало назад, ачпс-то се и ја тргох. Очекивадп смц^ да

Одговори Разговари Паспаљ .'момчв У уредпиштву „Српске Независности" „стоји некаква врећа брашна" из које нека ђав I од ономад непрестано подввкује танко гласови го: Ти, Перо, да ћутиш ! Оно, брате, и да ћутим ; за што не! Ћутање .је често веома корисна ствар, и док је говор сребро, ћутање је злато, вели народва мудрост, а позната је и изрека да је боље паметно ћутатп, но лудо говорити, што се у осталом леио потврђује и овом ви«ом из „вреће брашва." Дакле, ако је ствар само до ћутања, ја, којн могу за двојииу говорити, могу, валв, за четворицу ћутати, само да видим нрво ко је тај, што ми тако заповеднички доввкује ВИ д ПМ() какву нашу обичну, ио<1нату да ћутим, с каквим правом и обра- дц1Ј В0СТ( . међутим прилика, што је

зом он то од мене тражи и Је ли то какав човек б љп од мене, кога вредп и послушати, илп су то обичне трга<,е каквих има у свакој врећи бу ашна. Дакле, напред, да претресемо ту чудвовату „врећу"!..' Хоћете и вачитаоци ?! Па лепо, изволте ! Места ће бати за све. „Српска Независврст" је широких груди. 3 7 лазимо у „Срп. Независност". У

пзвукосмо из вреће, пре је личида на протестантског мисионара — у опше имала је у себа нешго страно, прекоморско. Погледам га оштро п упитам: — Јеси ли та то? што ма непрестано довикујешиз вреће: „Ти, Перо, да ћутиш"!? Суклата се поклони дрвенасто и рече:

крајњој соби, у иоследњем мрачном у е§ | ^ ј ес ! у1'лу стоја „врећа брашва по којој. — д акл е ти ме оно псујеш онако цасе одмах познаје, да Је носана и по ; ганска другим уредништвима, п тек пошто

је свуда била одбијена, наЈпосле је крадимице унесена у „Срп. Независност", и то унесена на позадни капиџак У врећи се нешто гутољи, мрда и стење. Приступпм и скинсм засторап, гле! пз вреће вире нечији броћасти, брашњави чуперци. — Светомир! — викну неко из ii) блике.

Пс..с..с!..

привикаше друга

— Не греша душу. Онаке будалаштине и грдње никад неће изаћп из Ср.етомпрова пера. Неко нрошапута: — Море! Да није главом сам „тата"?

— Оћ, уеа ! Ј 8\уеаг; Ј ат Ље к1ар шап. МПап 18 ту тавСег. Ј ат а §еп1;1етап! (0, јес —ја псујем, ја краљев човек. Милан мој госоодар. Ја | џентлмен !) — Жесток сп тп џентлмен, с таким лађарским изразима — примети 0 нај Банаћанин што се жалпо на ружну длаку. — Будп тпМиланов, пчијихоћеш, и брани Милана како ти драго, за то те ја не питам, но кажи тп менн што ти мепе нсујеш ? — Оћ, уек! Ј аш* а §еп41егшш; Ј 8\геаг! (0, јес! Ја џентлмен; ја ису-

Другп га остраг муну у ребра: %, 11 Хајде, бре! Откуд „тата" кад - т , Ј ат а " Атепсап! (Ја ја сам Амервкннац!)

Је он црномањаст.-' — Па ко је, онда? Ко бп то могао бати ? •— понови нитање први глас. Настадоше свакојака нагађања, спомињате су многе личностп, прављене су разне комбвнације п никако да погоде.

Јем!) рече сукдата и спет се поклони — Па ко си та онда?

Тек кад чух ову кобну реч, мени паде на ум, да ову брашњаву суклату из ближе загледам и -— Јах! мад мешлог ие удари. Преда мном^у миелпмаи персони стајао јемојјучерашњи, свакидањи госг; мој редовни посетилац, к ја ме )е три пут на

ЗВЕР-ЧОВЕК

РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

првзод с Француског

(44) — АкО им баш и висе ножице, заврши Филомена, опет неће остати на сокаку.... Причувајте се ви, јер они имају познанства с људима чија се реч слуша. Она је још држала у руцп она два јајета. Сад их пружи госпођи Леблеовој и рече, да су јутрошња, мало пре узеда их испод својих кокошака. Госпођа Леблеова чисто се збуни захвал.ујући јој : — Ада сте вп добри! Пазите ме.... Дођите чешће да се разговарамо. Муж ми је, знате, ди ч:о на касп ; а ја чамам овде, као прико -

вана, ноге ме боле ! БЈта ли ће битп са мном, чко ме ове рђе још буду ждерале? И устаде да испрати Фаломену. Кад отвори врата, она тек метну прст на уста и учини: — Пет ! Да ослушнемо ! Обе застадоше у ходнпку, стајаде су добрих пет минута, не мичући се, готово не дишућу. Сагпњале су се, окретале уво к трп, зарији РубовљевоЈ*. Ади унутра се нпје чуло ништа, владала је мртва тишина. На послетку се по бојаше, да их ко не смотри како прислушкују, па се растадоше, само климнуше једна другој главом, не говорећп ништа. Фпломена оде лагано на прстима, а госпођа Леблеова затвори своја врата тако полако да се није могла чути ни квака. У девет сахати и двадесет минута спшао је Рубо опет доле иред станицу. Надгдедао је како се спрема мешовиги воз што ће се кренути у девет сахатп и педесет минута. И ако се усиљавао да се покаже миран, био је сад још узнемиревији, стајао је као на игдама, освртао се сваки час те мотрио низ ке с једног краја до другога. Нико пе долази, њему већ руке почеше дрктати. Кад је још једаи пут пошао да иротумара постаницп, осврћући се једнако и погледајућп иза себе, чу га једтн мах поред

себе глас телеграФскога разносача, кој'и га упита са свпм задувано: — Господине Рубо, знате ли ви где је шеФ станичкп н гослодин комисар подацијски?... Дошде су пм две депеше и тражим их има већ десет минута.... Рубо се беше осврнуо и стајао је сав укочен, ни један мускул да му мрдне на лицу. Очп беше упро у оне две депеше у руци разносачевој. Сад је по разносачевом узбуђењу видео јасно, да већ настаје катастроФа. — Господин Дабади прошао је мало час онуда, рече морно. И никад се није осећао тако хдадан, тако присебан, спреман потј.уно да се брааи. Сад се није плашио за себе. — А где, ето господина Дабадија, иде овамо! додаде он. И доиста шеф станичкп хитао јемало брже. Чим је прочатао депешу, узвикнуо је: — Догодило се убиство на линаји.... ТелеграФише мп инспектор из Руана. (Наставиће се).