Мале новине

дан обилазио; мој редакциони доброљац; наш познати вођ самосталнх лпбералац; наш дпчни „Борац"; једном речи, добри читатељи наш драги Ннџа Американац или као што су то вроголчни изврпули „Мпкулка Африканац! Моје изненађење било је безмерно; «д ч да мал се и сш нисам нретворпо у самостална либералца; но бр^о се предоммслим п само узвикнем: „0, чудотворче Милане! Што сотвори изгибел сају от нашего, агнецу иодоб на раба божија Америкавца!" (Свршиће се). -«■ ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Босна и Хврцеговина. „Србобраву" пишу са разних страна пз Босне и Херцеговине, да се наш народ всељава и» своје иостојбине пр( пуштајући своја огњишта странцима. Тако се иеелило 16. о. м. пз Кључа 4 породицс са 22 чељади, п то сељаци Срби мухчмедовци. Из Јајца 17. јуна отпутовало је 3 породпце грађанске а пз Сарајева 2 нородпце свег-1 61 душа. Још се из Сарејева околпце спремају преко 100 породица да се селе. Мпога ће путовати преко Нлеиља с колима до Солуна, а многи лађом преко Веогр-да. Без тешкв невоље нико не оставља свога огњишта. Од друге страке јавља се да и многи котарски предстојницп у Босни и Херцеговпни ревносно потиирују народ ва исеља«ан>е, јер ће ва њпхова огњишта населчти Немце и Мј^вре. ИЗ БЕЛД СВЕТА — Нова конФвренција.„ Фигаро" има један телсграм из Берлина, да се у имперској кан! еларији чпне нрипреме за сазив вове коиФеренције о социјалном питању. Од сваке државе биће по два пзасланика, — Против спирнтуоза. У америмкој држави Њу-Џерсеју снима могућпм мерама гоне нијанство, а продаја сшфитуозних пчћа строго је забрањена. Алп лукавство оних који су заинтересовани у томе, како по трошачи таво и продавци, прелази сваву веровктноћу и трговпна са спиритуознпм пићима и поред дракочских закона, цвета у свима облвцим^. — Срушио се циркус. У Танолези у Мађарској цретпрошлог понедељника срушио се циркус баш за време представе- Грађа и даске са свим су претрпале публику, кчја је била на представи. Још се не зна да ли се циркус срушио услед јаке олује илп је неко пресекао главни стуб, који је држао грађевину. На срећу нпко није убпјен нити тешко рањен. — Аутомат који ФОтограФИше. Данашње доба поред многих других имена, могли бисмо назвати и доба аутомата. У најновије доба аутомот вршп у свету свакојаке корисне и практичне услуге, он електрпше, показује стереоскок, продаје цвеће, новине, књиге, чоколаду и бонбоне, у Дрезди чак врши службу књижничара у једној послужној књпжници, позчјмљујући за пзвесчу цену књиге за читање, а у Франкфурту ће у скоро почети да ради као ФотограФ. То најновије чудо, Фотогра ®ски аутомат. видело се већ на ланској париској изложби, т. ј. његова ко.чструкција бпла је описана п нацртана, али само још није Функционисао Али сад је удесно такав а п а р а т неки Јосиф ? Радерн, млади епжењер у ФрапкФурту, и како отуда јављају,

махиг »а је изврсно успела Састоји се из четвороугде кућице велике од прилике као шиљбокана. Сиреда има горе велики округао отвор, у коме се унутра впди светао објектив. На отвору споља стоји казаљка, која показује „готово", т.ј. да је махпна спремна за ФотограФисање. Човек стане на означено место, баци у ау томат, у нарочити отвор, цола марке: У тај мах за^вони звонце и слика је снимљеаа. На то се казаљка сгане окретати, покачајући разне Фазе. које међу твм у атомату Фотогра ®ија прое лази и за три минут искочи напоље готова слика. Остави се неколико секунада да се у хладовннп осуши и онда имаш готову ФотограФију, за коју ти аутомат избац рам, ако убацпш још пола марке. — Колера. Један сарадник парпскога „Фигара" посетио је пре неколико дапа Францускогб^ктеричлога^д-ра Вајарда, да чује његово мпшљење с евентуалном прелазу колере из Шпаније у Француску. Лекар је примно новинара у својој лабораторији, у којој је било, како је пеугодно изненађеном посетиоцу саопштио, више милиона к >лерпих бацила- Др. Вајнрд метнуо јо своме скоро застрашеном госту под нос једзу бочицу с бацилима говорећп: „Не бојте се ништа, ово је са свим безопасно ма да у боци има бар милион бацила," — „Али всга би било да се бОца разбпје?" — „Ништа одговори научник. бациш су само онда опасни, кад дођу у црево: кад пх проспете на земљу, они се осушле и угину." -- На тај вачан ви би без бојазни боравпли у соби, која је нуна колеричних болеснпка?" — „Наравно, па то сам и радие врло често." — „Реците мн, докторе, како се от да управо добија колерв?" „Апсорбцвјом. Узмимо да се отпацн имагеријал, у коме има бацила, бацчју у нужник. Киша снесе бацпле и односе их у потоке и реке. За то сам ја и предложио да се чисти в>да из Сене. Свак, који пије Филтровапу илп кувану воду, може бити сигуран да тим путем неће оболети од колере. Ако се човек стара да своје руке, које су биле у додиру с болеснпком илп његовим рубљем, не приноси устема. док их добродне очисти, онда и у том погледу може битп умирен. Најбоље бп било, да се сви онп, који су у додиру с боле сницима, од колере, нагоне да спале рубље, које су болесници употребљавали. Али сад се на жалост задовољавају да рубље само перу, што опет праље доводи у опасност и даје могућности да прљавн вода спира и бациле." На завршетку лекар је рекао: „Колера, од како је наука боље познаје, ни мало није тако опасна и страшна, како се обично мисли. Она је много безопаснија од инФлуенце, од које је прошле године пало као жртва 5000 особа, док ]'е 1884 умрло од колере само 1200 људп." — Како се отвара купатило. У Њупорту-Монмучице отворена је и иредата на употребу ту скоро градска пливаоница п купатило, које је коштало 275.000 дцнара. Начелнпк, који је том ириликом држао свечап говор, на један нут је на највеће чудо све присутне господе и госпођа скинуо своје пачелничко одело, и обучен у танке пливачке гаће, скочп у воду и почне весело плнвати Његов првмер тако је утицао на присутну господу, дасумлоги у капутпмаскочили у воду. ПливаОница се брзо напуни иливачима а присутни фо■гограФ једва је могао ухватити на свОЈе стакло толико главе, што су се весело кретале тамо амо по водп

IIосле купа&а господа сз пресвукла села за пун схо л ваљано се иашалпшес начслниковом досетко«. КЊИЖЕВНОСТ Уредништво ј "е добпло на приказ ове нове књиге и листове : Просјетз, свеска VI, с овом садржим: Службени ди.>: Иззаписника проФ збора Гимназп је и Богословско Учитељске Школе.— Неслужбепи дио Из цркве и о цркви: Седам тајни новога завјета, >. рускога превео М. М. (наставак) Из моје буквице Ј. Сундечића. — Старпне. — Читуља. УЈепас бр. 27, с овом садржином: Сељак, спјевао Јован Хранисавл,евпб . — Младп дани. Написао Франсоа Копе (настнвак). — Исиовјед, по Хајнеу. сијевао Фрањо Цира и. — М, де Вогие и руска књижевиост у Француској, пише М. Сабпћ (свршетак) — Лпстак — Свашткце. У овомје броју „Тридесет сребрњака Јудинпх", слика И. 0. Бонча-Томашевског. ТЕЛЕГРАМН 24 јуна Веч. Црногорска кнегиња Милена приепела је овде, у п вратку из Францезбада Париз. Нриходи од посре ша пореза и монопола у јуну иремашају за 87з милиона иредвиђену у буџету и за 4 1 /* милиона нрихода у јуну 1889. Принцеза Клементина Кобуршка отиутовала је из Е—Лебена за Женеву. Сбфиук У Перушнстру (близу Пловдива) били су нереди —• у осталом без важности — услед неспоразума двеју политичких странакл у ошнтинским стварима. Несноразуми немају никакве везе е Пањичињнм стрељањем. П нре и после овога стрељања ред и мир није нрестајао у целој Бугарској. Већина бугарског народа мисли да је Па њицу постигла заслужена судбипа и да је стрељање било потребно за углед. — Пањичина удовица држала је данас парас тос, на коме је учествовало више пријатеља покојникових. Све је прошло на миру. Мадрид. Барселонски гувернер забраиио је сваку маииФестацију иротив консервативаца. Једна депеша, коју једобио „Либерал"_у Барселони, вели да је гомилакоја се скупила пред консервативиим клубом, звиждала и вређала чланове. Полиција је растерала светину. Било је нек лико рањених. Цариград. „Ажанс де Константиноил" овлашћена је изјавити, да је лажна вест да је Грчка нослала Порти ноту, у којој иротестује иротив нових уступања црквених Бугарској. У овом иитању није послала ноту ни Грчка, нити које друга сила. Исто је тако неистинита вест, као да Турска спрема окружнпцу силама потписницима берлинскога уговора о бугарском питању.

Лисаоои. Скуиштина је усвојила законски нреддог да за увоз повећа царину на 6%. Валенција. У валенциској нровинцији би.чо је јуче 20, а у вароши ни један случај колере. Њу-Јорк Једна јучерашња депеша из Мексике јавља: Службени лисг доноси деиешу генерала Цете, који јавља да је предузео иреседништво реиублике Сан Сал адорске, ношто је умро Менекерд. који је погинуо бранећн преседничкп дом. Преседник Мексике Дијец објавио је примање депеше. Држн се да ће Мексика нристати на нову ситуацију у Сан Салвадору. 2о. јуна СпФИЈа, Полемншучи с неким листовима, а нарочито с „Дели Њусом" „Свобода" изјављуједа ни влада ии бугарс и иарод не осећају потребу за сноразумом с Русијом, јер они врло добро знају погледе руске владе и цара. Бугари ни по коју цену неће да се одвоје од свога суверена само да би се донали коме било. У чланку се позивају велесиле да интервенишу код Порте, да се кнез нризпа те да и Јевропа и Бугарска избегиу заплете. којиће неминовно настати, ако се не унму у озбиљно разматрање законити захтеви бугарког народа. -38ЧОЈ- &»■ друштва за Улепшавање 8рачара и избор четири кматовска помоЂника Као што је познато, 1. јулч ове год. имају се изабрати четири кметовска помоћника зачетири одељења ( пштинскога суда, која се имнју установити према одлуци онштан. ског одбора 26 маја. Од та четири номоћнпка, један се има изабрати за врачирски кварт. — Да би се за то место изабрало лице кгје ће имати потреб-у спрему и сиогобноступравни одбор „Друштва за улепшавање Врачара", нч свом 17 састанку, 22. ов. месеца, одлучио је да позове све становнпке Источнога и Занндпог Врачара на договор о кандилату који би се од стране онвх који на скуп дођу ист^као да бу^е бираа одређеног дапа. Тога ради држаће се у локалу код „Црне Мачке" у четвртак. 28. ово! 1 месеца у шест сати по подие, скун, на који нек изволе доћи свп врачарски становници који се за го иитересују. Два ду-ћана преко од споменика издају се одма под нирију. Уиитати у штампарији код „Просвете"