Мале новине
I
(
било слушати. Насгавник јс музике и »свања г. ЈПтирски. После неколико певања Њ. В. упутио се одма, да ТОЛ1 приликом види и колосално]' орла за дом Светог Саве — рад г. Убавкића, (што скорије биће јавно изложсн). Његовом Величанству, Намесницима и г.г. министрима ванредно се донало и в]>ло им је мило било. За тим је јурнула и публика да види. То је било све изненадно ношто г. Убавкић још ганије издожиоЈср још није довршсн. После ове посете, из атсљс-а Убавкићевог, упутио се краљ и намссннци да носете ђачке изложбс као цртање слободноручно, моделисањс (скултуру) и разна геометриска, архитектонска цртања у којима се се нрло лспо успело. >->а тим је госн. днректор заблагодарио Њ. Вел. на његовој високој носети. Њ. В., Намесници и г. г. министри су честитади уснех и у 12 сати Њег. Вел. осгавило је београдску реалку веома задовољан. Тога дана сви су ђачки радови стављени нублици на углед. Сада је бида ванредно украшена. * Искочио воз. Вечерњи воз који путујс за Ниш искочио је јуче на но]1 код 15. Пдане из ншна. Из шина је иснао Фургон и ноштански вагон. Ј5лаковођа Сава Бугарски остао је на месту мртав. * Покушај самоубиства. Јуче ујутру покушао је да се ножем убије у притвору унраве варошп Веограда Вата Вуле, који ,је стављен у нритвор и под нс.теђен>е због убиства своје жене, чији је леш нађен на Вага Вудином имању, које је нродао. Рана је опасна. * Покраден. Ономад ,је нокраден г. Димитрнје Јокси11 секретар двора у пенсији. Украдена су му три брилијангска дугмета, два бридијантска п])стена, једна бридијантска игла, један реводвер и трндесет нанолеона. Ову нохару извршио је момак когаје г. Јоксић нре неког времена узоо у службу. Вна само да му јс име Јохан, а како му је презпмо нс зна, јер му није тражио нн пасош ни буквицу. Г. Јокснћ је одмах нријавио ствар иолпцијп, која је наредила нотеру, ади мучно ће бити усисха. кад му се не зна презиме, а п хшаче нема других знакова но којима би се допов могао познати и ухватити. Једино средство, којим би сс лонов ухватио,' био би да је од њега узета бар ф 'отограФија, кад није буквица н пасош.
— На радикалном скупу, који ће 8. о. м. биги у Јагодини, како јављају „П. Лојду" из Веограда, неки чданови говориће о држању бив. краља Милана. Том приликом ће ириредити и једну демонстрацију прогив старог господара. * — Аудијенција. Бив. краљ Милан нримио је 27. пр. м. у аудијенцију аустро-угарског носланика барона Темела. * — Убиство српског консула. Министар сиољних посдова разасдао је застунницима Србнјена страии окружницу у ствари убиства сриског консуда у Приштини, иок. Луке К. Маринковића. У тој окружници наложено је заступнпцнма, да умоле владе, код којих су акредитовани, да својим утицајем и саветима нораде, да Иорта да Србији задовољењс, јерје сва нрилика да је убисгво акт Фанатизма Арнаута а не излив личне мржње према убијеном консулу. То је бруталан атентат на установу сриског консулата у Приштини, те нрема томе то није ствар само Србије, но ствар од међународна значаја. 0 садашњем стању истраге у окружници се констатује, да је истрага до сад остала без ресултата, јер је циганин, кога окривљују за убиство, већ бно уханшен у времену кад је убиство извршено. Као доказ да убиство има политички карактер, у окруишици се наводи Факт, да.је нриштински мутесариФ |пре кратког времена преко отоманског послапства у Веограду тражио, да се уби,јени консул опозове, на шта је г. Грујић и нрнстао. Даљс се у ноти наводе докази о несносном стању у косовском вилајету. 40МАЂЕ ВЕСТИ Први поклок шумадијском Колу Јахача састоји се из једног врло лено израђеног коњичког карабина, којн јс Колу, заједно са 60 бојевих метака, изволела послати на дар, госнођа ђснералица Крмила Т. Николићка ио роду Обреновићсва. Приврејиена управа шумадијског Кола Јахача ..Ккез Михаило." У привремену унраву овога на Иван дан о. г. образованога удружсн.а изабрани еу: за нреседника госп. мајор Тодор Грубановпћ , за пбтнреседннка тргошц Алекса Мијадковић: за члаиове госнода: Вожа Вудовић и Риста Стенић тргов-
ци, Петар Ђорђевић-Нушић капетап, ]>лажа Мирковић норучик, Јован Михаиловић капетан, Андреја Станојевић и Добра, Илић трговци, Лука Ивковић инжин.ер}' Мих. Павловић марвени лекар, Миодраг Васић артиљеријски и Миљко Поновић неш. потноручик. * Из Шапца нам нишу да је Коло ЈаI хача намерно, да од своје стране учинн нитање срнском пољопривредном друштву: да ли би ово друштво нашло за корисно и оправдано, да оснујс нарочити одсск за коњарство који би стајао у пословној вези са уиравама свију Кола Јахача и који би уређнвао заједнички орган свију Кола. У тај одсек за коњарство имали би ући сем дојакошњих чланова и: инснектор артиљерије, начелник артиљернјског оделења, команданг коњичке бригаде, шсф ремонтског одсска, Одсск тај за коњарсгво би нмао далеко нроширенији делокруг рада но што сада постојећи одсецн имају. На случај да пољоирнврсдно друштво овај предлог за сад бар у начелу усвоји, онда би ирво 1\оло Јахача на земаљском скул-у пзнсло тај и])сдлог на усвојењс нред сва сродна му удружсн.а. Доносећи ово, ми с наше странс додајемо да би врло корисно било кад бн се евс важније гране нанхе привреде, за које би нмали довољно стручних носленика, издвојиле у засебне одсеке као што ,је то у другим државама. Тако на нример сем нарочитог одсека за коњарство, могао би код нас да буде можда још и засебан одсек за виноградарсгво. Самосталннјим нословањем иојединих одсека могао би сС већи носао да савлађује а то би наступило већ и с тога, што бп се иојеДинн одсеци такмичили у уснесима те да сваки на концу године нокаже гдавној упра.ви иоЛ .онривредног друштва, у своме извештају, што већи нанредак свога рада. Тиме би растао и углед и уснех нашсг нољо!1])нвредног друхнтва, коме ми у његовом благотворном раду желимо сваку срсћу. Јједно наномињемо, да наМ се намера Кола Јахача чини као умесна већ и зато, што без добрих коња нема ни витештва а гајење добрих :;оња снада п у делокруг срн. пол.оиривр. друштва, на с тога је на свом месту да сва Кола Јахача дођу у извесну везу са пољопривредним друштвом, а не да Кола образују себн нарочиту какву уираву иопгто би ово ирамтло нове издатке и децснтралисадо и-онако мален број стручњака те гране.
ИЗ БЕДА СВЕТА — Утакмица лепотица у Бечу. Месеца септембра ове године биће у Бечу утакмица депотица. Женске, које се жеде такмичити треба до 20 августа да ношљу својс ФогограФије с тачном адресом одбору те изложбе. Такмичарке морају доћи на такмичење у балском оделу или народном оделу. Лепотицама, које то буду захтевале, одбор ће пдатити путни трошак и борављење за пет дана у Бечу. Сем тога све женске, које буду нуштенс на такмичење, добиће но какву лепу успомену. За награде је одређено 6000 динара. — Успех ФОнограФа. У нујоршком кредитном друштву ту скоро је приказиван ФОнох'раФ, који је имао да нреда говор Гдедстонов — ФонограФ ски снимак, који тек што .је бпо добивен из Лондона. У колико је фоногјшф верно иредао глас и интонацпју чувснога енглескога беседника, Американцн, који су нриеуствовали томе нриказивању, нс умеју казатп, јер нико од њих нре тога није слушао Гледстона. Али судећи по извештају „8с1епШтс Ашепсаи", Американци нису баш тако задовољни самим говором налазећи да је сувпше кратак и сув и да трактује о најслементарнијим истинама и основним нринцнпима самоноћи. — Гутенберговасветкозина. У Мајнцу, месту рођења Гутенбергова, и у ФранкФургу иочеле су пре некн дан свечаносги у сиомен 450 годишњице нроналаска штамнс. У оба ова места отворене су издожбе, у којима су нз ложена штампарска дела. У мајнцКој изложби налази се чувена Гутенбергова библија. — Талијанска СаФО. У најновије време својим песмама изазвала је оншту сензацију талијанска иесникиња Ана Вивантн. А још већој сензацији дала је повода евојим животом. 5' њу су сс заљубили многи тадијански каваљери. Један се њоме дак и оженио, коме је она у својим несмама обећала вечиту љубав. Али тек што еу неко времс нровели своје нрве медене недсље у Спсцијн, а већ јује хвен муж нашао у заг])љају другога и иозове Јвезшга љубавника на двобој. Двобој је сирсчен, ади је њен муж поднео тужбу против слављење иесникиње и шезпног љубавника. Тако је сгална љубав онпх, којима владају музе!
ЗВЕР-ЧОВЕК
роман Жмк-ла Золе ш 'К!:од с француског
(47)
Адн кад угледа госпођу Леблеову како се жу рн батргајућн евојим кукавним надувеним нога,ма, она јој притрча и номожс. На обс почсше одмахивати рукама, шпчуђаватн с.е што ее пронашао тако грозан злочин. И ако се још ништа није знало, већ се могло чуТи свакојако нагађање око њнх, пгго се иропраћало унреиашћеним гестовима н озбиљним изгдедом на разним лнцпма. Усред жубора толиких гласова чула се Филомсна, како уверара евојом чаеном речи да је госнођа Рубовљева видела убилца, И наетадс тншпна, јер дође Иеке и доведе Северину. — Погледајте је само! промрмља госнођа Лсблеова. Изгледа као каква кнегиша, нико не би рекао да је жена јсднога потшеФа! Јутрос пре сванућа бнла је већ тако накинђурена, очешљана н утегнута као да се спремила некуд у ноходе.
Северина јс иш.:а ситип.ч нравидним ходом, 1»ал,ало јој ироћи већн део кеа, нсиред оне гомиле људи што су сад уипљилп очима у њу. То јс нпје нн мало збуннло, држала је само мараму и б]шсала очи, било јо.ј врло жао кад јој рекоше ко је ногннуо. На, кој беше црна, врло елсгантна хал.нпа: изглсдало је као да је обукла црннну за својим заштптшјком. Њена густа врана коса нресјахпвала се прома сунцу, јер није имала кад да турн што на ,-лаву, и ако је било хладно. Њсне нлаве, врлс благе очи беху нуне туге и суза, да се човек сажали на њу. — Воме нма за ким и плакати, рече полако <Ј[)иломена, Сад су нронали, убише пм њиховога нокровитеља! Кад Севергна дође нрсд отворсна вратаоца на купеу, усрсд те гомпле света, гоеиодин Кош н ] Ј убо приступпше јој. 1г Рубо одмах поче казпвати што је знао. — Је лн, драга моја, чим смо јучо стиглн у Париз, одмјх смо отишли да ноходнмо госнодина Гранмо^ена. . . . Могло је тад бити једа'••Ј^ест сахап и четврт, је ли? Он је гаедао ћраво у очн: оиа одговори иоелушно: — Јесг, једанаест сахати и четврт. Али с бсше загледала у онај крвавјастук,
силно јецање, загуши је.ШеФ станички, узбуђен и ганут, рече: — Госнођо, ако не можете. глсдати овај нрнзор. . . . Ми разумемо добро вашу осетљивост;,.. Само две речи, прскиде га комисар. Носле ћемо одмах иснратити госнођу кући. Рубо брже настави: И по што смо се разговарали о разним сгварима, каза нам господин Гранморен да мора сутра отпуговати у Доенвиљ, својој сеСгри.... Као да га сад гледам у њсговој канцеларији. Ја сам седео овако, а моја жена тако Је ли, драга, он нам је рекао да ће сутра отнутоватн'? — Јест, сугра. Госноднн Кош, који је брзо бележио писаљком то казивање, диже главу п уипта: — Како рекоете, сутра? Али он је отнутовао тај дан у вече! —' Прнчекајте мало! речс 1'убо. Али кадје чуо да ћемо ми отпутовати у всче, он тек рече, како би се кренуо с нама експресом, ако би и моја жена хтсла ноћи с њим ,до Доенвиља, те пробавити неколико дана код његове сестре, као што је већ нре одлазила. . . . Али моја жена имађаше много посла овде, па Је отказала Је лИ, тн си му отказала? (нлстлшгки се)