Мале новине

БЕОГРАДСЕЕ ВЕСТИ Извоз наше стоке у Италију. „Одјек" јавља; „Мнло нам је што можемо јавити да се једна солидна и јака талијанска кућа нонудила влади да закључи уговор за извоз наших говеди, свиња и коже у Италију. Услови су ове куће врло повољни, те је г. министар народне привреде већ с њом и закључио претходни уговор о извозу. Као што сазнајемо, ова ће кућа отпочети извоз у најкраћем року." * Пањичина Фотографија. Бугарски емигранти, који су из Бугарске прогнани у Србију, дали су код овд. фотограФа г. Мнлана Јовановића да се копирају слике стрељаног бугарског мајора Пањице. Једна је сдика у уенералском оделу, а друга у оделу македонског гар. пука. Слике су испалс веома добро, и на обема ч>отограФијама има Пањичин сонственоручни потпис. Г. Јовановић је за сваку хвалу за, оваке копије, и ( чаки комад слике стаје 1 динар комад. * Неће за инат. Бивши краљ Милан изјавио је нред неким овдашњим новинарима да је одиста мислио да иде у Карлсбад на лечење. Али како је видео да мсродавг.и владајући кругови желе да он што нре оде из Србије, то је изјавио да за инат неће да иде. * ТелеФОн. Од јуче се почео нодизачи телеФОн од војничког логора на Бањичком брду па до министарства војног. * Одлазе. њ. Н. Краљ Александар у пратњи свога оца бив. краља Милана и своје свите нолази у среду у јутру нарочитим жељезничким возом за Ниш. У нонедељак у вече одлази и гардиски ескадрон. * Опклада. У црошлом броју јавили смо о опклади Васе Лазаревића и Алексе Јанића о јахању до Обреновца. На ову утакмицуј кладили су се многи овд. грађани. Између осталих кладили су се у кавани Т>орђе Цинцарина јошдвојицада ће Наса добити опкладу за трку до Обрсновца и натраг а против њи се један кладио да неће стићи. Ова трка и онклада одиста веома је занимљива, и мио с нестрпљењем очекујемо какав ће бити резултата. 0 исходу ово одиста значајне трке јавпћемо нашим читао-

цима. Ова три кладноца кладили су се за један добар срски ђУ веч и добро вино колико се поније. ЧЕСТИТКЕ које су стпгле г. Пери ТодоровиПу ириликом отвараим њсгове шгамиорије Сммљево" 1 Јула о. г. Врања Участвујемо духовно у свечаном отварању ваше штампарије, желећи свака, напретка. Прота ИлиИ, ПуриЛ књижар Крагујевац Честитам нови дом „Малих Новина". ,'Живео њихов власник и главни уредник, српски Цицерон. Сретен УлуновиИ , ђак Градиште Величина народа ценп се по његовом културном развићу. Отварањем твоје штамнарије „Смиљево" дајеш ирилике ипружаш народу корист. То ти желе и честитају твоји пријатељи (.ава ОбрадовиИ и МиниИ Београд Драги Перо Прави нријатељи обично се у нужди тражс и налазе — те мени је тим милије, што сам ночаствован твојим позивом онда кад ти моје услуге нријатељске нису нотрсбне, но кад један од успеха својих иолитичких радова и мука видиш крунисане и нозиваш прцјатеље, да на свечаности учествују. Ја ти желим новом предузећу сваке среће и нанретка, желим да „ Смиљево нроцвета у корнст наше домовине и нашег народа. Сиречен еам да лично учествујем на тој твојој свечаности — тиме, птто сам ангажован славом мононола дувана, која нада баш 1. Јула тек. год. а Стана је у врањској бањи. Сматрао сам за дужност своју, да се твом искреном позиву одзовсм- макар и овако и да ти честитам ново нредузеће — а надам се да ћеш из горњих разлога извинити твога < вет. Љ. ГавриловиАа, Београд Најсрдачније честита насеље М. Т>. МмАпКевпИ

Београд Драги Перо, Ово је (иоклон) чувена Крива Кула у Шианији. Посрнула и два и гри пута, иа се опет држи толико векова, И ти си ми досад чешће посртао, па се хвала Богу и твом неуморном раду опет држиш и данас имаш над својом главом праву и здраву зграду. Да Бог да се у њој вазда право држао. С иријатељским ноздравом твој Стеван Д. ПоаовиК са женом и ћерком Београд Драш Пе.ро, Жао ми је да ти сс не могу одазвати твојој жсљн те да нрисуствујем и ја као гвој искрени пријатељ свечаном отварању твоје штамнарије. Али кличем, да ги да Бог срећу и напрсдак у твом великом нредузећу и да нам дуго поживиш на дику твојих нријател.а и понос народа. сриског. Твој жскрени нријатељ Петар К. УбавкиИ. Београд Честитам срдачно. Иладислав Ст Ка.Кански. Власник „Велике Србије". Београд Драги Њро Спречен да лично учествујем у домаћој свечаности твојој, прими овим путем свесрдно честитање моје уз пријатељске и истините жеље моје за свако добро и срећу дома твог. Твој пријатељ Никола ЂорђевиК Београд Молим вас да примите моје честит)>с ваше данашње светковине Димитрнје. МаринковиИ Штовани госаодине, Спрсчен дужношћу да лично учествујем у вашој данашњој радости, желим вам да вам „Смиљево" награди све трудове што сте их уложили за његов постанак. Молим вас, госнодине, да и овом приликом будеге уверсни о мом истинитом ноштовању. Светозар П. РадојчнГ, ђ. штабни мајор Власник и уредник „Гласа Војске"

Београд Драги Перо, Веома нам је жао што не можемо да присуствујемо даиашњем свечаном огварању твоје штампарије „Смиљево". Узрок је томе што не могосмо наћи ни једна кола ни по коју цену, јер су сва кола заузета свадбама. Сввтозар болује од ногу а нас двојица тражећи кола да би с њим заједно дошли, одоцнили смо тако, да баш кад би и хтели пешке да дођемо, стигли би доцкан. Молећи те лено, да нас за ову случајност извиниш, ми ти овим путем честитамо данашње свечано отвараше штампарије, желећи ти најбољег ус неха у овоме новом за тебе, колико тешком, толико за општу ствар корисном прсдузећу. У нади да ћеш нас и у будуће задржати као своје пријатеље, остајемо с искреним поздравом и поштовањем С. Хоровиц, Коста АрсенијевиИ, Светозар НиколиК. Београд Мож добром аријатељу Пери ТодоровиИу По трновој стази гредеш, Незахвалност свуд те срета; Ал у твоме рукосаду Опет само ружа цвета. * Што их млоги не миришу Трн је кривац на њим' што је; Али њихов мирис бајни Миљем крепи груди моје. * Та из њих се песма вије, Честитајући у свом жару Именданак драгом Пери Првом српском новинару. Ј. М. С. књижар код „Св. Саве". дО » » »» ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Чесме вел. књегиње Милице. „Глас Црногорца" јавља ово: У нонедељак 18 о. м. у 6 часова у јутро дође Њ. Величанство наш витешки кнез и Господар са својим Министрима, Великосудијама и многим другим чиновницима, с мноштвом грађана цетињских других Црногораца, да отпочне сре.тни рад водовода под Заграбље. Ту је направљен био величанствени хлад од зеленог лишћа и цвијећа, искићен тробојницама и војничким барјацима, и иод хладом је била намјештена трпеза. Још је нод

ЗВЕР-ЧОВЕК роман Емила Золе ПРЕ150Д С ФРАНЦУОКОГ (49) , Северпна, која је стојала једнако непомично и бледа, уплакана, нотврди онст казивањс свога мужа: — Он ће казати да. Сад је већ била нсмогућна свака онтужба, почем су Рубо н жена му отишди у свој вагон у Руану а у Барантану их видео н поздравио један \ пријатељ. Нестаде оне сенке сумњања коју он бсше оназио у очима слушалаца. Али се сад тек људи нађоше у всћем чуду. Ствар је бивала све загонетнија. — А јссте ли ви сигурни, упнта комисар да у Руану нпје могао нико ући у купе, по што сте се ви растали с господином Гранмореном ? Рубо се очевидно није надао таком нптању, јер се у први мах збупи, јамачно не беше у напред

снреио модговор. Погледа своју жсну, и рече занињући: — О, нијс, не верујсм:... Вагони су се затворили, локомотива је звизнула, ја и жена једва смо доеиели да уђемо у наш вагон Па онда куне је био резервиеан, чини ми се, нико није могао ући А кад га Северина погдеда својим крупним плавим очима, он се побоја да и она то не иотврди, па брже додаде: Најносле, не знам Можда је кои ушао Бнла је ирава гунгула И глас му је бнвао све сигурнији, охрабри га ово ново причање. Он настави даље: — Знате, због светковине у Хавру нагрнуо беше силан евет.,.. Морали смо чувати наш вагон од иутника друге на чак и треће класе Уз то још станица врло рђаво осветљена, није се вндело ништа: гурање, врата, као кад нолази куд многи народ Бога ми, са свим је могућно да се ко у посдсдњем тренутку увукао силом у куне, не знајући где му је меето али баш користећи се оном мешавином. И ту се окрете жени: — Је ли, драга моја, морало се тако што дееити? Северина илачна одговори бришући марамом очи:

— За цело се тако десило. Сад се већ траг намирисао. Комисар и шсф станички погледаше со ћутећи и погледом се разумеше. Настаде велики жагор међу гомидом што се беше ту начетила. Сви су видели да је истрага свршена а свакога је конкало да каже своје мишљење. И одмах се осуше свакојака нагађања, свак је имао по нешто да иснрича. За неко време станичка канцеларија била је као пуета, све особље бсше се слегло око вагона да докучи што о том несрећном догађају. Воз што долази у девет еахати и тридесет и осам минута стиже нод настрешницу. Особље станичко чисто се изненади. Брже полетеше на своја места, вагони се отворише, руља нутника новрве напоље. Али сви станички људи који беху радознали, стајали су још око комисара, који јс, као човек до крајности строг, прсгледао још једном крвави куне. Пеке, којн је разговарао живо с госпођом Леблеовом и Фидоменом, снази у тај мах свога машиниста Жака Лангија, који тек беше еишао с воза па непомичан гдедаше из далека како се људи око нечега начетили. Пека му махну живо руком да дође. Жак ни да се макне. Најзад се одважи, приђе лагано и упита свога ложача: (НАСТАВИЂЕ СЗ) ■