Мале новине

хдадником био један сто са сребриим послужавником на које му је била једна нова цапица, а иокрај стола сгојала је мотика, лопата, ћускија, маљ и друга оруђа за рад. Овде је Њ. Величанство Госнодара с његовом пратњом дочскао управитељ овог рада, Војвода Машо Врбина, са инжињером исте радње Живицом и управитељем вароши Цетиња Петро вићем, с иеколико секретара, других чиновника и грађана цетинских. Тек стиже књаз, заори се са свијех страна „живио!" По томе Господар стаде на украшени саг, који је нрострт био иснод налрављеног хлада, и окренувши се Ђинову Брду и Заграбљу речс овако: Црногорци! Тешко је просијецати онакве стијепе до Обзовице 10 киломегара, но тешко је и црногорској Престоници бити без добре и здраве воде. Она је од пријеке потребе за ворош Цетиње и за свакојег путника који у преетоницу долази. Ну Црногорци су много виших тешкоћа савладали, савладаћемо и ову, а тим лакше што ће моја драга шћер, /Велика књегиња Милица, новчаним средствима иритећи нам добро у иомоћ, у име чега нека се ова вода зове „Чесма Велике Књагиње Милице." У том се заори громогласно „Живјела Велика Књагиња Милица!" Иза овога г. В. Врбица на сребрном нослужавнику ноднесе Његовом Височанству Књазу, цапицу са овим ријечма: „Примите, печатниче сваке славс, среће и нанретка црногорског орућа и започните нам ову велику радњу!" Њ. Височанство прима цапун, прекрсти се и рече: „У име Бога и у добар час!..." Замахне цапом нсколико нута у долину уз велико клицање „Живио!" Так је Госиодар замануо цапом и почео рад, одмах неколико стотина радника, који су стојали уза Заграбље, било их мидина гледаги наставе радњу. После једног часа крене се Њ. Височанство Господар к свијетлом Двору са нратњом, уз усклике , народ не„ Жинио!" Приђе него ће ући витешки Књаз у св. Двор, забиљежио је на пазару цегињском, у колу разних и дивних носађених дувећа и мјесто где ће биги: „Чесма Велике Књагиње Милице" — Удушен. „Глас Херцсг." пише: На 21. пр. м. умр'о је у Невес.ињу Димитрије Билић усљед навале кладе треница. Тај несретни удес случио се овако: Тога дана налазио се Димитриј Билић у Невесињу у пилани Стангеровој разгледавајући јапију за градњу сво.је кућс, коју нзрађиваше у Невесињу; том пјјигодом , случајно или усљед каквог неопрезног додира, свали се читава једна кладња треница врху њега, нод којом на мјесту остане мртав. Пок. Димитрије у нашем граду био јс први трговац, изме1>у свих наших хришћана, те је колико у трговишгу, толико у цијелом нашем грађанетву ради своје благе чуди п нонашања заслуживао нрво мјесто, ушљед чега наши граћани, без разлике, радо су га имали и емагра ли љунким човјеком. Покојник је за собом оставио лијеп иметак н тј>и спна, који се могу ноносити својим нокојним оцем. Прошле суботе у 6 сах. по н. обављен је овде ногрсб иок. Димитрија Билића. Спроводу учество- ј вала је школска хришћанска младеж, ватрогасно друштво, многобројно грађанство, којемје учестовао лијен број странаца и католика. На лијез бнло ј је стављено 7—8 вијенаца, којс су му знанци и пријатељи ноставили. - у^. | 0 ШКОЛАМА ОСНОВНИМ у ОПШТЕ А НАРОЧИТО У СРЕЗУ МАЧВАНСКОМ (допис-,' М. „М овинама)" Мачва 15. Јуна. | Осн. школе код нас у Србији још нису уређене као што треба. Учитељске скупштине које су се ових година састајале, једнако су се занимале како

ће најбоље бити, те да се школе уреде што боље може бити те да одговоре своме задатку нравом. Али на жалост, решења учитељских скугантина вазда су остајале мргва слова на артији, јер ни један од г. г. министара није хтео старати се да се школи номогне и да сс унанреде, него само обећа, да ће имати на уму и ништа више. Закон сад. шкодски ненотнун је, има много и много §. које бн требадо изменити а неке опет §. сасвим изоставпти а и нридично додавати. — На основу §. неких у закону шкоз. издани су многи расииси и наредбе г. мин. нросвете које кад би се тачно и уредно извршаваде било би и добро и корисно но школу, али би онст било велико зло и невоље за јадног и бедног учитеља, те би он онда морао пропасти и код сељана, и код одбора школ. а и општинског, и код ереске и о.чр. власти и код самог г. мин. нросвете. Кад год шго учитељ од ових тражи или им се жали, одмах вичу „е, брате тај и тај учитељ досади нам његовпм тражењима." Ако он тражи набавка, нотребе, онравка, Фамилијаза и т. д. за школу, па кад учитељ не добије од оншгине или одбо)>а школског а још се сгане жалити среској, окр. власти и г. мин. онда је тек „јадни" „уча" „обро бостан." — Одмах га оговарају, нодмећу му, туже га, стварају му кривицс, нс даду му нигдс мира ни весела данка." — Бив. капетан мачван. а бив. учитељ, садашњи „иорежцијџ", Кара-Матић био је ове год. у мин. нросвете и новеди су разговор, разумс се, о учитељима који јс којс нартије, а о школама су се разговарали. У гоку разговора дође реч те ће заиитати „неко" Кара-Матића. Бога тп, Јанко! Тај и тај учитељ досади нам овде у минисгарству њсговим актима, тражењем и тужбама, а „вешти" (!) „полицајац" Јанко да би још жешће иредставио а учитеља омаловажио рече: „Мене влла затрпа свог" њсговим школским — актима. Его вам саде читаоци а и ви остали ирави љубитељи школе и наиретка, иа можс ли шта овде радити и сме ли учитељ тражити на овај начин све нотребе за шкоду или неУ — Оценнте ви? Метите руку на срце на реците нраво. Кад школа нема ДЈ >ва зими за огрев, онда је још горе и црње. Опет учитељ крив, онет јадни уча страда. Ђаци дркћу од зиме, учитељ са женом и дечнцом у собн такође. — Шта да се Ј >адн ? Мора се учитељ жаднти среекој власти пди окр. — У томс нрође 2—?> мес. срески ноће ништа да нредузима нротив иредседника школ. одбора,јер је носигурно његов „љубиман" и нриврженик, него ћутн и затрпава, акта стоје у архиви. — Ђаци с-е мрзну, долазе у шлолу хдадну а учитељ се мучи, а ником ии бриге, нико о томе не води рачуна, шга ко за те мари, к а и е т а н, ссди у врућој канцеларији а за школе се њега и не гиче нншта. Овакав сдучај десно се и у школи „Салашкој" у Мачви. Учигељу и ћацима зими треба дрва да се собе и школа греју а дрва за огрсв није бидо. Учитељ се жали „внше кута" среској па и окр. власти: оне ћуте: и у нсвољи овој учитељ обори ,, стару" и „трулу- откривену брвнару шупу, која је била „неунотребљива", те тако учитељ анложи школску" пећ и собе ; и одмах за ово још и депешом јави г. Мин. Г1Ј>освете г. Владану Ђорђевићу доктору. У место законог за-1 довољења у место да га г. министар узме у заштиту, г. Владан из сдепог | „партизамлука " казни јадног учитеља још еа 15 дневном ндатом. Овај се случај десио нЈ>е 2. године. Ето шта I се и како се ради са јадним н бсдним учитељима, ето како се шкодама иомаже. — Прсма оваком раду и постунцима од страно и среске и окр. вдасти а још шта више и од еамог г. Мин. Просвеге, сме лн учитељ да сс ј жадн, тужи и коме? Не! Не сме — I Седи „учо и , јадни и бедни, мучи се, 1 ћути и трни „ Бога пади и . — Новац

који секуни као „ириреа школскн и . народ даје и плаћа, а кметови — нредседници — трпају у свој џепи троше. Жади се коме хоћеш, ништа ти не помаже, јер су председници „ љубимци и „капетанчића" и „писарпца" среских, а брате онинеће на свог човека да ударе, па и сам г. Мин. Просвеге ћути; ни он неће иишта. — Зађите где год хоћете по шкодама а највише у Мачви, реткост је да јс ма где „иокуиљени и прирез школеки предаван школи, него све нредседиику у џеи његов. — Докле ли ћс ово овако бити? Да ли ће се кад год ово бедно и жалосно стање наших основних школа и учитеља поправити и у ред довести? Шта ћуте надлежни? Шта они мисле најпосле? Оће ди они трпити још овако стање или нс? Идемо да видимо. Где стс ви учитељи краљевине Србије? Гдс си ти учитељска скуиштино ? Гдс си ти Просветни Савету ? Где си ти Г. Мин. Просвете? Где сте ви начелниче и секретари мин. Просвете ? Где ете ви носланици народни? Што сви ћутитс ? Што ово јадно и бедно стање школа и учитеља не поправљате и у ред не доводнте? Сви ви ћутитс. Шта вас кошта школс и учитсљи. Само 26. па новац у џеп па ћути. Кад „иросветни савет" реши да се нека књига за књижницу школску набави иди учила или др. шта, одмах г. мин. Просвете нарсђује окр. начедницима, а ови среским а ови опот одборима школскнм. — Сад да ди је ово извршено и набављено или нијс? то њих ни једног не кошта нити воде онн више рачуна о томе. Сви су испунили „ савесноШ ), своју дужност, и налог „иредиостОвљени властн и Ако се учитељ иожали и затражи да те са наредба мора извршити, опет уча нронаде.. Мачва је добијала како-кад разне „канетане" но спреми те су неки више а неки мање водили рачуна о школама у срезу Мачванском. — Нски су се баш својски заузимали да су школе снабдевене иотребама свима, огрсвом и иослугом а ноки нису, — Због свога а кад је „одлични" учитељ ностављен за канетана у Мачви и то гдавом Јанко Кара-Матић, садањи иорежџија београдски, којисе још вуче ио ВоГатићу, сви су сс учптељи и учитељице у Мачви радовали њсговом ностављењу, мпслећи и држећи да ће он као „бив. учитељ" радпти и номагати н школу п учитеље. — Ади за време „канетовања" Кара-Матића, сви су се разуверили, јсј > се он никад нијс ни обзирао на школе и учитсље. — Капетан Јанко са свиа др. човек! Правн „ иолицајац ", жешћи него нарискп и лондонски(!). Неби човск мислно п држао да је он, брате учитељ био. Порсд школа, нролазнти „Јанко капетану", окренувши гдаву, к'ао да Ј пролази мимо турско гробље. — Школе нсокречене, неопране,|дворишта разграђена, ограда се школ. носи н краде;' нотребс н набавке нема: књиге за књижницу школ. не набављају се као ни учила и т. д. Капетан бив. КараМатић ништа заго није марио, и није га се тицало. Није он брате више ј „уча " ; он је сада сила и власт у Мачви, „прави полицајац. — Јуда -26. | 1889. г. ЈУ§ 11153. издао је капстан Јанко наредбу строгуО) — полициј-1 ски — да се све шкоде у Мачви морају за време одмора школ. онравиги, окречити, снабдети са свима потребама и училима, као и огревом и т. д. п да ће он „цолиЦајац" Кара-Матић лично прегдедати сваку јиколу , је ли извршено онако како је наредио. Да лн јс ова наредба Кара-Матића извршсна илн не ? то се капетана Јанка а бив. учитеља, за сад порежџнје Београда града, није баш нишга тицадо. | Он је иснунио „савесно и (V) и извршио дужност своју па шта онда? Да ли су школе окре^сне, оправљсне, да ли ј су потребе, учила, књиге, и огрев набављени шкоди или не, то се њега баш никако није тицадо; Он није више учитељ; он неједе више оног јадног

горког и чемерног хлеба учигељског, онје нешго више сада„сила"и „влает". — Има школа у срезу — мачванском где бив. учитељ капетан Јанко ни завирио није. — Може се рећи да су школе биле најгоре снабдевсне за време „капетовања" бив. учитеља КараМатића, него код свију др. капетана. Сви су више поклањали пажње школама него он, а они нису билп ниједан учитељ као наш бив. канетан Кара-Матић. Ако заиитате капетана Јанка зашго је гако лабав спрам школе — он ће вам одмах богорадити: не можеш б]>ате ако Бога знаш. Знаш да нма иосдова толико, да не знам ни како ми је име. Срез велики: људи долазе сваки дан у масама(!) среској канцеларији; ја сам ти опет слабог здравља на ми није могуће свуда иостићи: једва чека.м да се курталишем овога сијасета и ових послова. Идем ја у другу(!) коју струку, овде се вишенеможе. — Етотако нам се бив. капетан Јанко обично изговарао,ако би му ко год пребацио за његов „нсхат" наспрам школа. — Кад би случајно било какве ревизије и г. капетагима, однрилике онакве, какве је учитељи имају, па кад би се њима давала, плата по засдузи и кад би се и за њих који пут казало да нема новаца у државној каси кад дође 26-ти, зато што нису хтели ништа радити, онда би и школе етајаде са свим другојачије. Овако ннјс никако чудо што се дешава да поједини „капетанчићи" не маре за школу и њсн нанрсдак. Пошто је капетан Јанко премештен из Мачвс, мисдим да ће садањи капетан г. Никола Станковић као правник обратити већу пажњу на шкоде од његовог претходника бив. учитеља Кара-Матића. Идемо да видимо. 15. Јуна 1890. г. Мачва. „Један учитељ" ак-радикалац ТЕЛЕГРАМИ 3 ЈУЛА Мадрид. Велики нереди десили су се јуче у Манрези (у Каталонији). Бојска је пуцала на изгред-, нике и ранила је многе. Скаро све Фабрике с.у затворене. Осам хиљада радника остали оу без рада. У наленцијској нровинцији има деветнаест случајева колере, од којих су једанаест умрли. У осталој Шпанији здравље је изредно. Нордфијорд. Цар јуче није могао нигде излазити због кише. Данас је .китаа јача. Верлин. „Норд Ал. Цтнг* изјављује, да је вест новина, да ђе немачки цар прекратЈгти пут у Норветаку због политичких догађаја, из основа неоснована. Програм путонања одиста је у неколико измењен, али то је због рђана времена а не из нолитичких разлога. Софија. Миннстар војни Муткуров, којије од неког времена болесан, ићи ће у Беч да запита лекаре за савет. За време ће га замењивати Петров. Вести, које долазе из Цариграда о бутарској ноти, повољне су и чине врло добар утисак у јавном мњењу.