Мале новине

жнс ионравке на иру;ш. — Оријент екснрес, који је требао да стигне у 3 саеа но нодне, стигао је у 5 сати. * Пожар. Нарочити воз, који је ишао из Ниша за Цариброд, запалио је, како јавља „С", 1 Јуда у 10 часова пре подне код карауде бр. 31, жито. Изгорело је 358 крстина. Помоћ је брзо указана, иначе би изгорело цело поље. Ватра је ухватила простор за 100 хектара. *• Погинуо од грома. У Нишу је. како јавља „С", погинуо од грома Ђорђе син Саве Марковића. Ђорђу је било 16 година а иогинуо је на љиви радећи са својих 7 другона, који су окопавали дуван. Његови другови само су попадади од јаке силе али су п ])0шли без повреде. Ћорђу се не нознаје да је ударен, само на левој страни главе коса је мадо осмуђена. * Лровала облака. У нонедељак 2. о. м., кад је овде била јака киша, било је на многим местима у Србији ировале облака. Сем код Раље, јавЗБају, да је провала облака била и у Вдасотинцу. Провада је цричинида усевима власотиначким грдну штету, коју цене на 10:000 динара. " Ноз лист. У ВаљевуЈсу оиет почеле излазити „15а.љевске Новине". Сада им је Формат всћи. Издази средом и недељом, а цена им јс 10 дннара годишњс. Уредник јег. Јов. Ј. Молнар,

ПИСМО УРЕДНИШТВУ УПУТНИЦА 8/1АДИ (СВРШЕТАК.) Иа је ли влада што раднда н што добро урадида са чиновништвом ? Она јс радида доиста нешто, адије и то, што је урадила, траљаво ураднла. Ево шта је урадила: Унапредила је норадног и неснособног чиновннка а радног и способног тек, тек покског. Ноетавила је за државног чиновника - званичника — једног столара: једног берберина; једног кавеџнју; једног карташа а пронада трговца: једно лице, које јо из недостатка доказа због. ФадсиФиковања иуштено нресудама овоземал.ских судова, п које је због својих прљавихдела истеривано из службе писарске из толико и толнко онштина, једно дице, које стоји и данас под стециштом и т. д. Овим је днцнма дада илате од 100—200 динара ме-

сечно. Дада им дакле дванут већу нлату но чиновницима, који су врло добре стручне сиособности, коју су стекли кроз 15 година школовања. Ужаено! нечувено! Брука! Је-ст, господо мпнистрн, тако је. Један ваш данашњи иисар срески са већом платом од секретарске (рачунајући ту дијурне и квартирине) н]>е 8. година, затегнут плавом кецељом калФе столарског, безкапе на гдави и чарапа на ногама а у папучама, шетао се дваиута дневно из раднонице свога мајстора у ирчварницу на ручак н на вечеру. Мн смо га виђали, ми га знамо. Данас си ти владо радикална тога столарског калФу начпнила већом дичношћу, но што еу толики заборавл.еии чнновници школовани. Какву науку и у којој школи изучи тај калФа, кога ти за чнповника ноставн ?. Један писар срсски, пре осам годнна, бријаше људе у берберници као сваки берберски кадфа. И овога берберина ти поставп за нпсара, Где се изучи и оспособи за чиновника тај берберин за ових 8. год? Је ди владо ? Бруко, не бндо те! Кавеџија један, који јс до јуче лузирао ниво, тоиио чокање и каву кувао, ноетао је данас званично лицо и добио већу нлату но предавач иди иисар, који 15 год. дера екамију. Јест, ти, радикална, владо то лице поставн за званичнпка Краљевине Србије! Један нострадади дуванџнја, којн је но установи мононола дувана остао без рада, једнним, њему својственим занатомкартањем — до данас се нровлачио, и то лице ти вдадо постави за званично днце с добром нлатом. Баш се ни срама нема. А! не љутитс се нимало, госиодо министри, не љутите се, всћ се кајте, још нпје доцкан. Иишта ми на намет не говоримо. Иа еве ово има.мо доказа госнодо. Ннсмо ми баш тако луди да трабуњамо којешта. Факта су то. Покушајте само изнаћи истину, па ће мо вам то доказати н на суду. Нс бојимо се, не. Ти сн владо постамла за нисара ереског човека којн је као пиеар онштинскн нз свију судова.рнштинских, у којнма је год писар бпо, истериван, због прљавнх дсла његових. Тај је писар и судом окружннм због ФалснФиковаља суђен, ио иа срећу његову ослобођеи је од кгвше из недостатака доказа. Па зар још еметс, г. г. минпстрн, да се дичите имсном раднкада? Но ви ниете раднкади. ]>н стс као оне главеншне, којн нрс 7—8 годнна беху вође прнстадица радикализма, на који дошав на владу оцеппшо сс од тнх иристадица радикализма и створишо

наиредњачку нартиЈу из својих дичних присталица. Да, то сте ви. Тн си владо авансовала дуило чиновника, који је твој дични присталица а његове и толико исто спосо: бне и старије друговс, још не аванзовала. Ваљда зато пгго ннсу твоји ? То је противу закона, владо. А зар смеш ти владо — ти радикална владо — да радиш оно исто, противу чега си се борила док си доле — у иартији — била? Зар смете, г. г. министри, да и противу закона радите вн радикалци? — Неверници једни, Неверници нартије и закона! Иачуа си наместида у мононод дувана а Велизарића у контролу. Каква иронија г - г министри! Каква шепртљарија! т 1аст н Пачуовој медецини и ВедизарићевоЈ' мотематици: ; али свакојако то ннје, г. г. радикали, оно: „свакн по снособности". Да се вратимо на ваша безакоња . још мало. — Ви г. г, министри нј»отив закона пензионовасге г. Светомира. - А да. Ви за то у вашем „Одјеку" рекосте, да то није нротиву закона, већ нешто, што је не само закону сходно, већ што би се у другим државама сматрадо за врло малу казну за нодобно дело господин Светомирово. Е, кад је тако, онда станите мало, да бар и о томе коју нрозборимо. Ви, госнодо миннстри, добро зцате, да у овој земљи постоји закон о слободном мишљењу, говору и штампању а поред тота да ностоји закон и о чиновницима грађанског реда. Господин Светомир је н грађанин и чиновннк- И као грађанин и као чиновник могао је говоритишта хоћс, на ако јо говорио нснтто, што је но закону о штампи кажњиво, зашто га нс дадосге суду на. осуду? Нисте емели. Сами сго му судија били. А како смете грађанину и чиновнику за кривице, које не спадају у дисциидинарне, да судите? Како смете да узимате судску властуевоје руке?Који вам закон даде ту власт? Закон инје највећа воља у Ср.бији, јел те? Али то опст није казна г. Светомиру. То је оевста.. Бога вам, г. г. мивистри. шта биете ви радилн каквом независном грађанииу ове земље, који би н. нр. био трговац, кад би он не само говорио оно, што је госнодин Светомир говорио већ кад би јавно н. пр. нутем штампе народу говорио, како је данашња влада недорасла за унраву Србије, како је њсн рад штетан но Србију н како јо ваља на првим изборима са уираве свргнутн? ј „ 11ишта. Дади бисмо 1'а суду на осуду". И шта онда? „Суд би га ослободио казнс". Да боме, да бомс. госпо-

доминиетри. Азнате шта то значи? Ево шта то значи: да му г но биете ништа могли учинити. сем што бисте се љутили. А еа г. Светомиром морасте нешто учинити? „Морали смо. Јесте. И учини смо, што смо хтели". Па да, да. Тако је. Противу закона сте учинили. „Јесте иротиву г закона смо учинили" И дрско говорнте: „Јесг шта нам може ко"? Доста. Ми смо ииак стрпљиви. Добро отворите уши. Еве и ситуације а ево и поуке. Русија и Србија опроетише се краља Милана, па н Аусгрије- Не нриврженици, но слепи Приврженици русофилских идеја добили су лено зе: мљиштс. Принципал њихов полувладар је Србијин. Либсралн ће нобедити. Чућемо и за ирве идуће изборе. Нијс гласање јавно, па да и има смисла за једну вдаду, де носгавља своје чиновникс и да авансује своје чиновнике, те да им они агитују за изборо, јер сс н подвале нађе. Тајно је оно. Мач ј 'е оно за сваку рђаву вдаду : сада. Ви сте, господо министри у војсци добиди саме иротивнике. Ви се у нартнји својој само још триите. Трговци су озлојеђеки, но још ћутс. И партија радикална и трговци сгоје нред радикалном владом и решавају се. Сиас ваш, г. г. министри, лежи у поправци издожених грешака и збдижењу вашем срадикалним нрограмом. Партију уза се и не дајте да се коцка баци. — Иначе, бићете ништи духом ускоро али радикалпзам никад — ипак је његова победа, али без вас. Овако вам, г, г. радикални министрн, говори искрсно а још зарана .Тедап Радикалац. ИЗ БЕДА СВЕТА — Ноза шда париских госпођа. У нарнских госпођа отмеиога јсвета -вагвдадалајс нова мода, која може имати врло онасних посдеднца. Госиође не еамо да парФимују своје одедо и косу, или чак и саму кожу, као што-је воћ било досад у обичају, већ су почеде уштрцавати под кожу најјаче мирисне ссенцијс. Ту моду открила јо нека чувена нариска дама, која ј'о уштрцавала морФијум иод кожу, иа је најсдан пут прнметила да јој читаво тело мирише на морФијум Тако јо дошда на мисао то ј'о својом штрцаљком уштрцала нсколико кани мирнса, те је за час сва мнрисада. Госнођа је држала у тајности ово евојо занимљиво

ПОДЛИСТАК КРВ1В1 ГОДИНЛ (ДНЕВНИК ЈЕДНОГд РОБА)

ИОЈЈЕЈХЕЖНО Пера Тодороби г :

(110)

Много јс п нисано н гонорено о сузи човековој. У неку руку суза је постада нредмет иојесије, она је оневана и оинсана на све могуће начнне н' у свнма нЈжлнвама у којима се иојављује. Тако знамо ва нокрене сузе и за сузе нј >нтворне, за сузе радости н сузе жалостн, за сузе којима нлачу они и сузе којима срце нлаче, а иаропито се номињу још н женске сузе. Песницн су далн сузн многа лепа, поетска имена, суропе реалисте, у нјжос несницима, тврде да су сузе елана вода коју луче надражене очње жлезде, и ништа више, Што се мене тиче, услед горка искуства сгеченог у тавничком самовању, ја оих

сузу сравнио с нечим што није нн мало ноетично, шта вннге ружно је и одвратно, али је истиннто: у нстинеким душевннм боловима код истински јкгњсног срца сузе су оно што је код онасна, забрекла чира гној н сукрвица, кад бљуне из ироваљена отвора. Као што н])и физичком болу болесник оеећа олакшање н чисто му сване кад се чир иЈ)овалн н сукрвица отече, тако исто нј ) и душевним боловима, човеку се свали ог])оман терет с груди, кад једном сузе ирокииу лсдену кору око срца и као бурна, тоила киша груну на очи. .Тес, три дана је већ бнло и])отекло како ја окован седим самац у вечитом мраку, а за та три дана још не беше канула ви једна суза. За све то време мени се чиннло да сам нрилично миран, да своју несрећу доста мирно сносим, у опште, да моје душевно стањеније ни мало ванредно. Тек доцннје четвртог дана у јутру, ја иознадох како је тежак облак био на мојој души за ова три последња дана. Било је око !) часова у јутЈ>у ; ја сам већ од нола часа непомично ссдео на крајичку кревета и нетренице бленуо у окове, на којима се средња алка бејаше толико

углачала, да се као најчистије с]>ебро свстлуцала спрам колебљива пламичка већ догореле милнјеве свеће. Шта сам у том| тренутку мислио — не знам, а све ми се чини да тада уп])аво висам ншпта ни мислио. Но на једаред ми ненадно грунуше сузе на очн, н то тако силно, да су ми у брзо биле мокре обадве вдаке и обадва рукава до лаката, а кад уклоних руке онда се брзо овдажи цсо крај постеље на коме сам седео. Су.че ми нису капале, но управо текле, тако да сам тек тада појмио шта значи онај израз из народннх пееама „грозне сузе лити". Плакао сам и јсцао, а то јецање бивало је све јаче и гласније. 1Га послетку наднем ничице по кревету, завучем главу у јаетук, н ту сам се дуго н дуго Формално гуншо од плача. По сахата је већ било прошло, а ја сам још једнако чисто одскакао од кревета, и тек сам се мало по мало и поступно утишавао. (нлетАзи -ак оа)