Мале новине

откриће, јер се хтеда сама њим користиги и повећати своје телесне чари. Али једног дана ушла јој је лукава собарица у траг тајни и наскоро нрочула сс и раширила та мода у жснском свету. Сад се госпође одличних кругова утркују у тој моди, те модерна „штрцаЈБка за уштрцавање парФпма нод кожу" заузела јс место на сваком тоалетном столу у будоару париских дама. Неке госпође држе се једног мириса, док друге често мењају разне мирисе. Тако на иример једна „гранд дама", кадје у гостима мирише на ружични мирис, кад је у онери на јасмин, а на игранци миришс на љубичице. Да је ова луда мода опасна по здравље, не треба ни говорш и, јер мириси већином нису хемијски чисти, те трују крв а неки су мирисни ексгракти отровни. Последице ове луде моде већ су се појавиле, јерјс више госцрђа оболело, на су лекари одлучно устали прогив ље и хоће законом да је забране. Обешена четири злочинца. У недељу 24 п|). м. обсшена су у МсмФису, у ссвсроамсЈшчкој нокрајини Тснесе, чстири злочинца, гри црнца Харис, Карс и Банду и јсдан белац Брениш којн су били осуђени на смрт због разних злочина. Хапсанска унрава хтела је сва четири злочинца заједно да веша, али јс Брениш одлучно протествовао против тога да га не вешају зајсдно с црнцима, гако, да је управа најзад била нриморана да га засебно обеси. Бешање јс гледала грдна множина света. Прво су су обсшени црнци а кад је дошао ред на Брсниша, био јс тако нијан да су га морадн однеги под вешала. Није нп шао куд га водс, иа је тако бар лакше умро. Брениш и два црнца кажњсни су смрћу што су убнли неке жсне, а трећи црнац нгго је из заседе убио нског трамвајског кондуктера. ИнФлуенца. ИнФлуенца довршује своје нутовање око света и дошлаје! до Пекннга, где, како всли берлннска „Ност", бесни с ужасном сидом. Услед тога ,је у престоници нсбеске имнерије трговина готово са свим нрестала. Умро. У Сан (Г»ранциску умро јс ту скоро нознат у цслој Америци старац, који је носио сив мундир са златним оковратннком н густпг енолетама и на главн велики циЗшндар с нсЈШма. Та најнонуларннја личност називала је себе „пмиератором Нортоном 1-м Нортон је од гробара постао архимилионар, пустио ее у смсде снекулације и, утрошив еве своје богаство, ностао пуки сиромах. Од тог доба сиромах јс изгубио намет. Уобразио је да јс император ссверо-амернканских здружсних држава, наиравио ,јс поменути мундир и парадирао с њим по Сан Франциску за ноелсдњнх 17 годнна. При изборима сваког новог нреседннка, он јс на сваки избор стављао своје вето. Џепови Нортонови увск су били пунн ордснима (од хартије), којима је оддиковао своје колеге нз сокачке сиротиње. За сандуком Нортоновим ишла је огромна гомила света, а на еандуку је био само један венац с натнисом „Сиротиња Сан. <1>ранцшпка своме нмнератору Поргону 1." — Услуга. Показало се да се на псе забо]>авило као на иокрсгну снагу. У Ермслебену (еаксонска провннција) има јсдна штамнарија, која се користи услугама наса. Два велнка пса, који окрећу велики точак штампарске машине, замењују у тој штампаријн покрегну снагу н човсчије руке. — Забрањено. Бечко ћачко друшгво „ Естсрајхише СтЈден -тснФерај н" забранила је бечка влада, јер се, веле, бавило н нолитнком. нгго му нравЉа не дозвољавају. — - Пут балоном. 29 нр. м. у 9 часова у вече пустили су сс на ваздупшој лонти „1'адецки" у ваздух иоручик Кернер и потиоручик Еке])т. Сутра дан у вече нримио је Силберер

од гбиу телеграм. у комсјављаЈу, да су обојица посдеП часова стиглиу село Праскоп у провинпијн Познањској. Према овоме ваздушна лопта је прешла пут, који у равној ваздушној црти изиоси 4Г)0 километара, а такав нуг није до сад прсшла ни једна ваздушна лопта. — Чудотворни доктор. Како јављају из Париза, ту скоро нојавио се на ! острву Олерону некакав чудотворни народни лекар, сељак од 18 година, Алфонс Монтан, којн без икаквих лекарија лечи од свакојаких болести хиљадс н хиљаде људн, који трче њему са свију страна. Он метс само на човека руку и за тили часак је сваки човск здрав. Не тражи никакве наплате у новцу, али за то узима све што му се у натури донесе. До скора је Монтан био слуга у некој нородици Флери, у којој још и сад станује. Он нрича да му се још у дванаесгој години ириказало неко иривиђење, које му јс наговестило његов нозив, гово рсћи му, нека сс у будуће за н> нриправи, јер је за онда био још сдаб за то. Нре нсколико мессци онет му се нрнјавило то привиђење, па јс онда на њсгов позив започео свој благотворни носао. 11о свој нрилици је млади Монтан много читао о магнстнзму н хипнотизму, па је нрема томе удесио своје дечење. Необичан појав беснила. Ту скоро умро је у Ђовинацу у Апулији (Италија) гроФ Лујиђи Сичилиано ди Ренде, брат бив. парискога нунцнја, карДинала ди 1'енде, од бесннла, Пило је оболело омиљсно псетанце гроФово, па како је лскар изјавпо да је нобес нело, дадоше га одмах убитн. Али за! неколико дана ободи нзненада гроФ и за кратко време показаше се у њега знацн беснила, који сс у брзо нрстворише у праву болест, ма да пссто ннје било ујело гроФа. За неколико дана умро је у страшним мукама. Декарн мисле да је бесннло омпљеног4 исстанцста на гроФа тако утицадо, да је оболео од тиФозне грозиице, из које | јсе поеле развило право беснило. Ако * !је ово нетнна, онда би то био случај бсснила, којп је настао сонственом сугсстпјпм.

КЊИЖЕБНОСТ Уреднишгво јс добило на приказ ове нове књиге и листове: V I е п а с, бр. 28, с овом садржином: Нове пјесме. V. Августа Харамбашића. — Преторнјанац, хисторичка приновијест нз 18 вијека. Пишс Јоснн Еурген Томић (наставак). — Млади дани. Написао Франсоа Копе, (наставак). Име Хрват у хисторији славенских народа (наставак). — Апулејсва прича о „Амору и Психи" (наставак). 0 Мнцкијевићу. — Лнстак. — У овом је броју Сјемирадскога сднка „Старогрчка пдида." Захтеви српских занатлија. Јавно предавање 1'аше Милошевића. У Бсограду. Штамнарија Петра К. Танасковића до делијске чесме. 1890. Цена 20 иара динарских.

Члановима „Учитељског удружења" Чданови „Учптељског удружења", који жслс до1 )и на VII „Учитсљску скупштуну", која ћс се држатн у Иироту 2. Августа, дужни су: 1). Да се јаве Главном одбору најдаље до 20-ог Јула ове годинс, н кажу своја места где ће нм сс увсрења нослати. 2). Свакн чдан показаће увсрењс на бнлеларннцн нрн узимању билета, као и при новрагку из Пирота. 3). Нри узимању билета на желсзницп нлаћа се коловина цене за одлазак н новратак у јсдно. 4). На паробродима — пдаћа се II кл. а вози се I кл. 5). Уверења добијају за олакшнцу подвоза само онн члановн, који су постали члановн удружења, од када ностоји (обновљен) збор у њиховој околинн. Од овога нзузнмљу сс они, који су ностали учитељн н чланови у течају обновљсног збора. 4. Јула 1890.

Бсоград.

Главни о,1бо/).

СМЕСИЦЕ Молткео пићу. Познато јс да немачки Фолдмаршал Молгке човек строго умсрености у пићу. Ту скоро иисао је једном ионударном дражђапском мсдпцииском листу писмо, комеје био циљ, да се одбрани од инсинуацијс, која му со вс'1 дужс времена иришиеивала у нсмачком и нностраном новинарству као да је рекао да јс пиво највоћн нспријатељ Немачкој. То нисмо гласи: „Ја никад ппсам рекао да јс ниво највећи неирнјатсл, Немачкој. На против ја бпх желео, кад бисмо могли нашим људима даватн добро н лако ннво а јевтино. Цена од 15 на и 10 ПФСнига , за и»их је ирескуна. .V јужној Немачкој имају јевтину јабуковачу, а код нае у севсрној јевтина је, на жалост, ракија. Ја сам нс пијем нн ниво ни ракију, али да алкоход са свим уклонимо, мислнм да ннјс иотребно, нити би се то могло нзвршити, јер има слу чајева, где је нотребно, на прнмер у рату иди ноеле великог рада, кад треба да човек, макар и нролазно, о евсжи Физичку снагу. Највећн ненријатељ нсмачкога народа н убитачна је еамо злоупотреба алкохола, а код нае се, на жалост, та злоупотреба тера у великој мерн. Здрав човск уз умерен рад н напор не треба у онште ннкакво сднчно надражсње, а давати га деци, као нгго ее на жалост врло често дсшава, унраво јс злочинство. Ја бих жедео, да кава, чај н лако пиво буду јсвтини, а ракија скуна „ГроФ Молткс Фелдмаршал".

ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈ о радњп у Јуну месецу 1890 год. у царинарници иа лгедез. станицн. 1-по Уво.та ридња. У току целога мсссца довучсно јс са сгранс у Србију 219 жслез. вагона са 20.404 кодета разне робе у тсжинн 1,573.665 килогр. Од ове количшго долази 30 вагона само на храну, што сс "из Бугарске довлачн овдо железнпцом, па овде товари на бродове н шаље за Аустро-Угарску. У горљу козичнну убројани су н 7 вагона угл,а, нгго јс добцјено из Аустро -Угарске за Србију. II-1о Пров0.111П »ади>а. Из Аустро-Угар. н]>ско Србпје за Бугарску и Турску, нровезено јс у току овог мссеца 159 вагона еа 22-372 колега разне робе у тсж. 1,751.580 На насипу код Савско-желез. моста. наховарено јс 8 шлснова хране, дошавшс из Бугарскс као ировоз. III-Ие Инђзна, ра,(ња. Искључнво железницом, извезсно јс из Србијо за Аустро-Угарску 1678 ком. свИња, 3825 ком. говсда, 138.940 ком. нннтерскнх дуга, 398 ком. ораховнх трунаца, 37580 ком. кожа овчијнх н кознјих, 40 санд. јаја кокошија, рудс оловнс у тежини 20.872 клгр.., 20.000 клгр. мекиња, 42,429 клгр. сувнх шљива, 20.000 клгр. костију изгорелих, 30.000 клгр. угља, вина 318 клгр. црева сувих п сланих 1027 клгр., и 72 кубн. хвата камена за калдрму. Из Србије за Турску 150 буради нива у теж. 10.000 клгр. ЈУ-то Мамниулацнја , у току цедог мессцабеше сведенана 1758 царинских декларација. Од овога броја долази:

на увознс 704, на извозне 332, на ировозне 237. на сместишге 11, увозне нропратнице, 102, н провозне 170 комада, на поштан. нропратнице 122 и нртљажне 80 ком. У-то Целокуаан нгрнход износи: 1, по увозној радњи 53.661*38 дин., 2, но провозној 15.570'72 динара, 3, ио извозној 3990 - 43 дин., 4, по сместишној 369.30 дин., 5, но ситннчкој 1167-33 дин., и 6-то од обртне порезе 124.617*33 динара. Свега је пало на каси 98.376*40 динара. Из канцеларије Царинарнице БеоЈградске СЈЦУЈ 318 5. јула 1890. Ф Ф Ф ТЕЛЕГРАМИ 5 ЈУДА Цартрад. 11 о вестима које су стиглеовде, коле])а напредујс у Малој Ааији, нарочито према Ванском језеру и у правцу Дијарбекра. Туреке власти су наредијле да се предузму што строжије мере. — Два енжењера, Герсона и јМајера, аустриске поданике, ухватили су јуче чсркески разбојници између Адабазара и Екишехира. Разбојиици траже 3000 турских лира откупнине. Нордфијорд-Ејд. Цар Вилхелм вратио се с излета на бригздалске леденике. Софија. Влада је установила карантин у пристаништима Бургаса, Варне и Валчика за нроизводс из ШиањоЗгске. Веч. Војвода Ерпест од СаксснКобурга дошао је на кратко време овде. Партз Сенат је усвојпо предлог закона, којим се чинс измене : у царинским систему у Тунису. Посланички дом одобрио је с 385 иротив 172 гласа таксе за обезбеђење зграда противно предлозима мннистра Рувијера и одбора. Рим. Краљ је примио капетана Казатнја. Аудијенција трајала је читав сахат. — Сенат је одобрио нредлог закона о мерама у корист нрестонице, сагласно одобрењу коморе. Кавелини је благодарио иреседнику за његову велику непристрасност. Крисии му се придружно у име владе. Сенат је решио ј да одложи своје седнице.

Шала и ЗаЗава.

Ее поштује Даничића. — У околини Наичева (5ешо ш'ј:н чоотитл спрски иоп, којн јс међу првцма примио Вуков правопис, па ое п нначе радо бапио фшојогијом , те всћином такпе ки>иго иа столу и држао. — Дође му једном тутбр и мало штемсн човек; поп бмш пи| еао иешто хитно пак ће рећи: Дед ту горе вабавн се мало дојс ја не сврвдим ово пиеан.е, уами коју кн.нгу па ирегледај. — Тутор ее | маша руком и увс баш ДаничиКеву: „Науку о облидима". Како отг.орн нађе баш иридеве и на целој странп мен.аље неодре^еног и одређеног нридева врућ, врућа, вруће, одиосно врући, врућа, вруће, у свих 7 падежа једнине и мно;кнне. — Када ово виде, намргоди се мадо пак прсврну другу етрану. Кад тамо али опет на целој тој страни ншнта друго, него опет: асут, асута, жуто, и жути, жута, жуто. — Кад : је и ово чудо видео, он аатвори кн.игу, остави ј .је брзо иа ето и оета певајућн. — Дуго је тако ! чекао за попом. Када је поп једном довршио евоје ниеан.е иогдеда тутора како зева и унита: а што море не чнташ шта? та где колико ту кн.ига има! Тутор 1>е тек онако немарно руком махнути: Кад нема шта наметније у тим кљига, нека пх чита онда ко хоће; ја нећу внше! Нопу беше чудо, да у Даничићу тако што лудо има и умнрп ее так онда, када му тутор одговори шта је нашао на целе две етране.—