Мале новине

дилу на оунругу свога брата Елемера и; хтео је нробости. Баш у тај мах ступи Елемер у собу и видећи да је живот његове жене у онасности, зграби револвер и опали га у брата. Метак му је пројурио кроз прса и сад лежи смртоносно болесан. Казимирје дуже времена био у луднипи и в]>атио се кући тобож здрав. Медвед међу бањским гостима. У малом маџарском кунатилу ДинтоЖелезно, у коме ироводи бањску сезону неких 40 гостију, појавио се ових дана нзненада, у срсд шеталишта, огроман медвсд, од кога су се гости по шеталишту грдно унлашили. Медвед је у шапама носио овцу, коју је уграбно негде из некаква стада у околини. Разуме се, гости су иобегли од тог ненозвана госта, а медо ти лено сео код бунара киселе воде, мирно појео свој масни залогај, нанио се киселе воде на је иосле нрско шсталишта достојанствено отишао у свој етан у оближњој шуми Госги нису т р е б а л и д а г а с е п л а ш е, јер јс медо дошао ирво да се прошета по шеталишту те да добије бољи апетит, а поеле масна ручка да се напије киселе воде, те да не поквари стомак, на је после лепо огишао. — Парница због гласа. У Дражђанима довршила се ових дана парница неког певача Хајнриха Ки®ера, који је тужио свога учитеља Бемеа, да му је нокварио глас, изобразивши га за баритонисту, док се нослс ноказало, да јс басиста. Он јс тражио од суда да му досуди те да нс нлати никакв хонорар учитељу, но да му још овај накнади 4500 марака. Ову суму тражио је као оштету за изгубљену плату те да се може одати новом обучавању у невању. У тој нарнини, која сс свакојако може уврстити у реткости, саслушано је више невача и музичких стручњака, али овп као да нису сведочили у корист тужиоца иевача, јер му је и највпша инстанцпја судска одбнла тражење. Зашто немачки цар учи руски. Нашичитатељи већ знају, да немачки цар учи руски. 0 узроцима овога учења нрича се ова интереена анегдота: Кад је немачки цар иосетио рускога цара у ПетерхоФу, хтео сс сдужити својим језиком на двору рускога цара, јер Билхелм П зазире од Јфранцуштине. Али руски цар, којн иначе добро зна немачки, не хтедс му одговорити немачки но су ее споразумевали нреко тумача. Да тога у будуће нс би било, почео ,је цар Билхелм учити руски. -»<♦♦♦•«► ТЕЛЕГРАМИ 8 ЈУЛА Севастоаољ. Грчка краљица укрцала се за Атину. Царигра.д. Док ирада султанова о бугрским влади кама садржи неколико ограничења, министарски савет занимаће се непрестано решењем ових ограничења. Надају се да ће нужни берати бити експедовани ових дана на основу ираде. Софија. Стамбулов је телеграФисао великом везиру, молећи га да султану заблагодари у име бугарске владе за решеље владичанског питања у Македоннји, уверавајући га о помоћи бугарског народа у потребном тренутку. Месна штамна такође поздравља репгење тога питања, наиомињући да су то знаци мудростн који одл икуј у султана. — С тамбул ова, идући из Свиштова за Рушчук, срела је једна лађа бугарске дунавска Флотиле. На тој лађп било је више првака мусломанскнх из

Рушчука. који су изашли да га поздраве. Општина и прваци из Рушчука приредили су банкет у почаст Стамбулова. Врисел. Данас отпочиње народна свечаност 25-годишњице ступања на престо краља Леополда и у исти мах 60-годишњица независности Белгије. Долази безбројан народ. Откривено је осам статуа од мрамора који престављају славне људе из XVI. века. Лоидон Васпостављена је телеграФСка веза с Аустралијом, која је била прекинута осам дана. Мадрид. Јуче је у провинцији валенцијској био 31 случај колере, од којих су 10 умрли. Данас 20 случајева у провинцији и јсдан у вароши. Париз. Гарашанин је јуче отпутовао одавде најпре за Минхен, а носле за Беч. Софија. „А§-епсе ВаЈсашуие" јавља. Јуче је султан потппсао ираду о наименовању бугарских владика у Скопљу Ћуприли и Охриду. То је учинило овде врло добар утисак, јер се у томе види велики успех кабинета Стамбуловљева. Наређено је да се одмах исплати румелиски дуг за овај месец. Веч. ГроФ Калноки отпутовао је на своје имање у Моравску. ПРИПОСЛАНО За ствари под овом рубриком уродништно не одговара. Апотекари и њихова скупштина. Не треба човек да буде баш тако дубоко носвећен у тајне апотекарске, па да се сети да је морао бити неки велики зорт, кад се г. г. апотекари рсшшне да сс договарају- Такви скунови код њих не бивају баш тако често. Јсст апотекари геарекИуе анотекари газде из целс краљевине Србије држалису 15»' Јуна ов. год. оводе у Београду валику аиотекарску скупштину. Скунштина .је била па и прошла. Господа су пробавили чнтпва дш дана, претреели све што им душу притискујс: ишли кодминистра на аудијенцију, пролумповали ,,малодо зоре, — и задовољно ее разишли кућама, да продужс даљс свој „благодетни" рад. Ми грешни војнн апотекари нисмо били срећни да нас позову на тај скун, да и наше мишљење чују, и тиме нам господа оспоришс оно право, што нам је као грађанима од државе дато и освећено. — Они рекоше н остадоше живи, да ми као војни чнновници нсмамо права ићи, на зборове. Имамо госнодо, имамо! Имамо и већих права него нриеуствовати приватним апотекарским збнровима. Имамо ирава и у оиштинским н у државним иитањима, на и у апотекарским на ћемо се њима и користити. Но нас господа не позваше на збор за то, што су интсреси наши, н њихови као апотскара газда, дијаметрално нротивни. То госиода знају, па за то нас и не нозваше на скуп, да бн избегли неиовољан резултат. Али ако су нам закратили да своје мишљење и глас на анотекарском скупу уиотребимо, не могу нам забраниги да норадимо на надлежном и важнијем месту, у корист нашег права, ко|*е они не могу ни норећи ни оборити. И ако бисмо могли на тај њихов: рад ни главе да не осврнемо, опет ће: мо се само дотаћи неких етвари, које

су они за иредмет свог већања узели. Ми Срби пак апотекари, који немамо својих анотека, увидели смо још одавна, да је садашњи закон, који су исти анотекари нравилн (на и сад мисле да га могу правити), убитачан и по нас анотекарс а и по грађанетво, па смо још прс три године против тога надлежним путем протествовали. Тај наш иротест нримљен је бпо новољно, како од стране владе тако и од народне скупштине, и већ је у две скупштине нзнашан предлог, да се оне аномалије у апотекарском закону нонраве и према осталим нашим законима и обичајима. удесе. Али, политичка вртоглавица која је ово десетак година владала, није могла нн нае поштедити, и наши предлози у скупштини и ако су примани и као хитни оглашавани, опет растурањем скунштине, беху и они растурени. Најзад, ове носледње ванредне скупштине није због тога нишга рађено, што рекоше, да има млого иречих ствари, те ми нојимајући и сами то, оегависмо за идућу скунштнну, — али доцније увидесмо, да је млого ствари )|рст<1ссано и решено од куд н камо мање важности, него што је наш. Даклс, ми смо са стрнљењем чекали, да се реши наше животно нитање, јер без новољног решења тога нитања, ми би нросто остали на улици, или у најбољој нрилици нашли би свртиштс у војсци, где нас сматрају као сувишан еснап, на нас тако и на1'рађују. Али ако смо ми били стрпљиви за то апотекари газде посташе нестрнељиви и сазваше збор, да пораде против нас, против наших захтева и против ннтереса самога грађанства. Они се ноплашише е ће нашим нредлогом пропасти њихови спахилуци, да неће је више моћи зидаги иалате и терати ншекулацију, него да ће морати н нас иустити да до свога права н леба дођемо. Они нланирају, да сасгављањем „гремијума" дјејствују као власт, сила, ирсд којом би ми ником поникли; тражењем од г. министра да н они учествују у грађењу закона, хтели би да наше право У корен убију. То неће госнода дочскатг! Ми ћемо наша права бранити на живот II СМрт! Прошла су она времена, када су нам које какви из бела света дошл.аци, скронли ову капу, која само на њиној гдави добро стоји: сад хоћомо ми сами себи да кројимо, а за то пмамо п начина и средетава, а наше је право тако везано са коришћу грађанетва, да смо нотпуно сигурни у повољно решење тога пнтања. Ово довдс наведосмо само с тога, | да се види колико су толератни газде апотекари, и колико воде рачуна о нами, н то сада- кад јс, наш опстанак у питању, и како нас смаграју још као мслолетне, те нам морају туторисати. Али у томе се јако варају! Ми смо потнуно пунолетни, не требамо туторе; свесни своје моћи и нрава и као такви сад да се норазговарамо и да их упитамо: шта хоћете ви газде апотекари? Би хоћете да одржите овај систем у апотекарству који вам уступа Србију као спахилук. Поделисте Србију на четрдесет и нсколИко опахилука, иа сад мн можемо чекати до страшнога суда, е да бн могли до своје радње доћи. Би стварасте и створисте законе, којн еу на штету свиј у нас млађих апотекара и грађансгва, а једино на вашу корист. Би створисте од личног права, опште праве безконачног наследства, те тнме спречиете свакн даљи развитак наш, н осудиста народ да трпи ваше и ваншх наследника ћуди и ћеФове, а свс на рачун неког закона. Ви ограничисте број анотека само на онолики, колики ,је вама потребан, те да можете госнодски живеги и на-

лате нравити, и еа тим од нас направисте пролетарнјат, а народ осудисте да вас трпи, хоће неће. Би осигурасте себе н своје Фамилије на всчна времена, а нас нећете ни у службу да примате. Нас примасте донде док вас служасмо као вејни ученици џабе, или још п неплаћивасте за онај јадан наук што нам га дадоете! Би протежирасте и протежирате још и данас странце и људе проблематичне спреме. Бн створисте њима могућност да сс код нас утврде и обогате а на штету нашу, рођсних синова ове земл.е, И још данас дочекасмо, да нас они исти игноришу и да нам они законе праве! Ви за љубав ваших личних интереса подаете се лекарима толико, да сада сваки и иајжалоснији медецинарчић мислн да пма нска туторска нрава над апотекарима. Ви не умете регулисати те односе, јер се све бојасте, е ће те матернјално штетовати. Би за телико година вашег рада не могосте ни толико учинити, те да сурови Фармацајатски материјал набављатс и трошите из Србије, где га у толикој количини има, да већ не можете од њега да ходате, — него га набављате са стране. Вн немогосте ни један заједнпчки лабораторнјум установнги за израду голиког суровог материјала, где би то лики од нас могли наћн рада и ухљебија. Ви нсхтедосте ни толико сами но| радити, да се нравила за унутрашњу | уредбу апотеке, прегледање и оцењивање, удесе онако, како то доликује људима неограниченим н свесним, неге дозвољавасте и дозвољавате, да се на шгету вашег ауторитета и науке нојединци нојављују као ваше правило и закон. То онет за то не учинпсте, што се бојасте за ваши личне интересе. Баше себичњаштво и нерад за оншге сгвари, створио нам је у војсци положај, да не може горе бити. Ту смо изједначени са писарима II. класе, међу којима школованих, да те Бог сачува. Заностављени и оним медецинарима, који ни иојма о медецини немају; упоређени са сасвим иениеменим марвеним лекарима. Једном речи исто смо онако сиграчка лекара, као II ВИ у ЦИВИЛу. Најзад и ваш иоследњи рад — рад скупштине анотекареке, који тако иажл>иво од јавности кријете, састоји се у главном у томе; како би још жешће нас оковали и спречили, да до свога права дођемо. Сав тај ваш рад, осим банкета, био је управљен против нас анотакара без аиотека, нротив увеђања броја апотека, и она ваша иатриотска „Св. Савска" маска, којом сте се хтели заклонитн неће вае моћи у вашим намерама помоћп! Најзад нгга ми тако онасно тражи мо, те сге се наканули чак у Београд на договор? Ми у главном тражимо: да се број анотека умножи, нарочито да ее у унутрашњости. гди већ има по једна анотека, може и друга отворити и то опет само онде, где могу две оистати. Даље, да се утврди лично право, а не нородично као код племића и као што га ви сада имато; концесије да се дају онпма, који највише нраксе имају, а не по сродству и леноти. Да не дозвољавамо да могу странци отварати апотеке ц трговати еа концесијама; да сгворимо одговорне аиотекаре и пред законом, а не само пред јавношћу као што јс до сада било. и т. д., и т. д. Једном речју, ми тражимо да аиотекар буде аиотекај) у ауном смиелу, да му не буде једино начело: Џеа, иего да тако корисна уетанова буде свима корисна ! Једен апотекар. ►►♦♦♦«»-